Георгиј за Џорџију, али не би да силом враћа Јужну Осетију и Абхазију

ЗА ПРЕДСЕДНИКА ГРУЗИЈЕ ИЗАБРАН ФИЛОЗОФ-ЗАПАДЊАК КОЈИ СМАТРА ДА ЊЕГОВА ЗЕМЉА НЕ СМЕ ИЗГУБИТИ РУСКИ ЈЕЗИК

• Георгиј Маргвелашвили има 44 године, а филозофско образовање је стекао у земљи, иако је у оквиру постдипломских студија неко време боравио у Чешкој. Има и титулу доктора филозофије, био је професор и министар просвете и писао уџбенике, а у младости је радио и као туристички водич
• За разлику од прозападних политичара у прибалтичким републикама, Украјини и Молдавији, он подржава руски језик уз овакво образложење: „Грузија је више од два века била део Руске Империје. То је чињеница. То је доносило корист јер су се овде говорила два језика. Грузија је била двојезичка земља. Сматрам да је губитак једног језика ненормална појава”

         НОВОИЗАБРАНИ председник  Грузије је - филозоф, бивши туристички агент и поборник руског језика који донедавно није ни помишљао на политику.  

         Мало ко је пре избора Георгија Маргвелашвилија за шефа државе могао и да помисли да ће овај интелигентни човек ускоро бити на челу Грузије – републике која је навикла на харизматичне и снажне личности са диктаторским држањем.

         Измене устава које су Грузију из суперпредседничке републике претвориле у парламентарну, помрсиле су рачуне свим прогнозерима. Раније се нико није ни трудио да грузијском народу „проводаџише” човека који нема изражен ораторски дар нити репутацију „снажног лидера”.

         Нови грузијски председник има више овлашћења него колеге у СР Немачкој или Израелу, али је по самој улизи, упркос томе, више арбитар него владалац или политичар. То је недостатке Маргвелашвилија претворило у врлине и помогло му да победи главног конкурента Ираклија Аласанија.

         Маргвелашвили је две године млађи од свог претходника Михаила Сакашвилија. Има 44 године, а филозофско образовање је стекао у земљи, иако је у оквиру постдипломских студија неко време боравио у Чешкој. Има титулу доктора филозофије, предаје и пише уџбенике, а у младости је радио и као туристички водич – пратио је туристе у обиласку планинских предела.

         Последње радно место Маргвелашвилија до преласка на рад у владу била је дужност ректора Института за друштвене послове Грузије (GIPA). Ова високошколска установа најбоља је у земљи и носи име Зураба Жваније – бившег премијера и једног од лидера „револуције ружа” који је погинуо под неразјашњеним околностима (у Грузији се упорно говори да је Жванија убијен по налогу Сакашвилија, а премијер Бидзина Иванишвили је обећао да ће бити обновљена истрага поводом његове смрти).

         Маргвелашвили је ректор постао још 2000. године, истина, 2006. је прешао на дужност начелника одељења за истраживања коју је обављао до 2010. Године. За све те године – то је важно истаћи – Маргвелашвили се није могао сматрати политичарем.

         Узгред, Маргвелашвили ипак није тихи кабинетски научник, непознат бирачу. Њега политизовани део друштва добро познаје као веома пожељног експерта и представника научне интелигенције који је често наступао на националној телевизији.

         Својевремено је Маргвелашвили подржао „револуцију ружа”, али је убрзо затим почео да критикује Сакашвилија због његових ауторитарних склоности. Током дуготрајних опозиционих митинга који су Сакашвилију објавили улични рат, ректор је био на страни демонстраната.  

         Он је у табор Сакашвилијевих противника видљиво прешао  после неуспешног покушаја да Грузија војним путем врати Јужну Осетију.

         Маргвелашвили је активно учествовао и у изборној кампањи партије „Грузијски сан” након чије победе на парламентарним изборима 2012. године бива позван у владу и постао министар просвете.

         Упућени тврде да је он био једини кога су морали убеђивати да прихвати министарски положај.

Ево карактеристичног става премијера Иванишвилија о Маргвелашвилију:

         „У кризним ситуацијама Георгиј је јединствен човек. Он је образован, паметан, креативан, он је одличан менаџер, има добру праксу, искусан је, одличан аналитичар и добар експерт. Срећан сам што познајем таквог човека, посебно у овој фази када је наша демократија још увек нестабилна... Наш тим има велике амбиције. Желимо да Грузија буде права демократија. Треба да за веома кратко време докажемо свету да су Грузија и грузијски народ Европљани. Ми заслужујемо да што пре постанемо члан ЕУ. Председник као што је Георгиј омогућује нам да имамо толико велике амбиције. Он је најбоља, рекао бих идеална варијанта”.

         Маргвелашвили ће сада имати прилику да води земљу у ЕУ, што је донедавно личило на научну фантастику. Зато има смисла цитирати још једну Иванишвилијеву фразу: „Увек зовем Георгија”.

         Та фраза у целини гласи: „Када ми је тешко, када имам много проблема, увек зовем Георгија и тражим његов савет.У тиму имам само два-три таква човека са којима могу да разговарам о свему”.

         Сви чланови владајуће коалиције у Грузији у глас говоре да се о другим кандидатурама за шефа државе након Маргвелашвилијеве није ни говорило. Министра просвете су подржали једногласно.

         Истина, Иванишвили је признао да се у једном моменту размишљало да се за председника Грузије кандидује етнички Абхаз (са жељом да се успостави мир са Абхазијом), али се на крају од тога одустало, јер, или нису успели да пронађу одговарајућег Абхаза, или нису желели да ризикују.

         По спољнополитичким ставовима Маргвелашвили: западњак, присталица ступања Грузије у ЕУ и НАТО, недвосмислено подржава територијалну целовитост Грузије. Али, Маргвелашвили се залаже и за успостављање односа са Русијом и категорички одбија могућност повратка Абхазије и Јужне Осетије војним путем.

         Постоји, међутим, један моменат који Маргвелашвилија апсолутно чини политичарем по којем није налик на остале постсовјетске политичаре западне оријентације. Он - за разлику од прозападних политичара у прибалтичким републикама, Украјини и Молдавији -подржава руски језик, а на то питање гледа са практичног аспекта.

         Док је био министар просвете, изјавио је да намерава да руски језик поново укључи у школски програм, уз овакво образложење:

         „Грузија је више од два века била део Руске Империје. То је чињеница. То је доносило корист јер су се овде говорила два језика. Грузија је била двојезичка земља. Сматрам да је губитак једног језика ненормална појава”.

         Истовремено је подвукао:  „да је свет за језик комуникације изабрао енглески језик”.

         „Стратешки бирамо енглески језик, финансираћемо његово учење, али имамо жељу да и други језици буду активни у образовном систему Грузије” - резимирао је Маргвелашвили (тренутно се у грузијским школама енглески учи као први страни језик од првог разреда, док се други страни језик у програму појављује од шестог разреда).

         Маргвелашвилија често критикују да нема довољно искуства рада у државним структурама и због одсуства лидерских. У томе се посебно истакао Михаил Сакашвили кад је прокоментарисао кандидатуру Маргвелашвилија речима:

         „Када је римски император одлучио да демонстрира своју доминацију римском друштву - он је свог коња изабрао у Сенат”.

         Ипак, друштво се определило за „коња”. Избори су протекли под неформалном паролом „Доста је Грузији диктатора”.

         Маргвелашвили није ратник, али ратници Грузији нису ни потребни, јер, сву власт у земљи има кабинет министара.

         Председник ће од сада бити судија, представник земље, надстраначки симбол државног јединства.

         Интелигентни, разборити, са неуфлеканом политичком репутацијом Маргвелашвили добро одговара улози која је дефинисана изменама устава Грузије.

         (Извор: Взгљад, Москва)

         Превео Горан Шимпрага