Хоће ли се Саудијци усудити да Американцима обуставе „кисеоник”?

У СЛУЧАЈУ РЕАЛНЕ „РЕВИЗИЈЕ ОДНОСА” ИЗМЕЂУ САД И РИЈАДА - ВАШИНГТОН БИ СЕ СУОЧИО СА КАТАСТРОФАЛНИМ ПОСЛЕДИЦАМА

• Споразум САД са Саудијцима – да своју нафту продају искључиво у доларима и да њима купују америчке државне обвезнице -  обезбедио је Сједињеним Државама невиђени економски успон и могућност да у неограниченим количинама штампају доларе, добијајући „данак” – приход од емисије новца – наплату за сваку доларску новчаницу из читавог света . Тако су остварили машту средњевековних алхемичара
• Америка има троструку корист од сваког уговора о нафти на светском тржишту. Као прво, купци нафте су обавезни да купују доларе плаћајући САД за њихово штампање. Друго, вишак добити земаља произвођача нафте иде за куповину америчких државних облигација и самим тим тако финансира економију САД.  Треће, Америка може да добије колико год хоће увозних роба плаћајући за њих ничим обезбеђеним папиром који може да штампа по својој жељи 
• Ако се систем петродолара уруши и Америка изгуби „дозволу” Саудијске Арабије и других земаља ОПЕК  да у огромним количина штампа долар, количина постојећих долара нагло ће премашити реалну потражњу. САД ће се наћи под ударом хиперинфлације коју ће веома тешко бити зауставити
• Једна од могућих мера је нагло смањење емисије долара, али ће то обезвредити активе сировина које се процењују у америчким доларима. За САД и за све земље света последице укидања „петродоларског стандарда” биће теже од финансијске кризе 1970.-их после пада „златног стандарда”
• Професор Московског института за међународне односеВалентином КАТАСОНОВ: Постоји верзија да обнављање односа САД а Ираном подржава породица Ротшилд, која је Иранцима помагала да се реализује плаћање њихове нафте помоћу злата у време блокаде извоза нафте. Говори се и да је ситуацију банкротства у конгресу такође лобирала групација Ротшилд

         Пише: Олег ГЛАДУНОВ

         ШЕФ обавештајне службе Саудијске Арабије, Бандар бин Султан, саопштио је да постоје планови „о озбиљној ревизији” односа са Америком, јер су власти те краљевине незадовољне политиком САД на Блиском Истоку. Како је известила агенција Reuters, о ревизији односа са Америком он је саопштио у свом говору пред дипломатским спољнополитичким ресором своје земље.

         Као прво, Саудијци су незадовољни тиме што им САД нису пружиле подршку када је Саудијска Арабија увела трупе у Бахреин ради сузбијања побуне Арапског пролећа 2011. Друго, очекивали су да ће после хемијског напада, који се десио у августу ове године, Американци нанети војни удар по Сирији, али се то није десило. После неформалних разговора председника Владимира Путина и председника Барака Обаме, нађен је компромис за решење сиријске кризе путем уништења арсенала хемијског оружја Сирије.

         И као последња кап дошло је отопљавање односа између САД и Техерана, када су америчке власти саопштиле да су спремне за дијалог са новим председником Ирана, Хасаном Роханијем, након чега је први човек Стејт департмента, Џон Кери, званично изјавио да би се у случају успешних преговора америчке санкције Ирану могле укинути „током неколико месеци”.

         Тако је наступио шеф обавештајне службе Саудијске Арабије фактички који је у последње време један од главних њусмејкера и спроводника спољнополитичке оријентације Саудијске Арабије, а његове изјаве се могу сматрати као израз позиције руководства краљевине.

         У  случају реалне „ревизије” односа између САД и Саудијске Арабије, последице могу бити катастрофалне за Америку. Оне ће се одразити на испоруке нафте у САД, на продају оружја Саудијској Арабији и на саудијске инвестиције у америчку економију. Међутим, најважније је да Саудијска Арабија подржава петродоларе продајући нафту само за америчку валуту, а затим то чине све блискоисточне земље  нафтног картела ОПЕК. А ако ОПЕК престане да подржава петродоларе онда ће једноставно прекинути кисеоник за САД и светска империја ће се урушити.

         Стандард од „црног злата”

         Историја узајамних односа САД и Саудијске Арабије почела је далеких 1970.-их када је долар потпуно изгубио тле под ногама после укидања Бретон-Вудског споразума и потпуно се лишио златне гаранције. Тада су водеће светске државе, као што су Велика Британија, Француска и Немачка, одлучиле да финансијски положај САД, које су грцале у дуговима, не одговара статусу светског економског лидера и почеле су да траже реално злато у замену за своје доларе које САД више нису имале.

         У циљу очувања економског лидерства и одржавања потражње долара, америчке власти су хитно морале да припреме нови план. По речима економисте Џона Перкинса – аутора књиге „Исповест економског убице: шокантна историја о томе како САД управљају светом”, механизам за то постао је нафтно-доларски систем.

         У свом говору на једном од самита G7, амерички конгресмен, Рон Пол, овако описује крах „златног стандарда” за долар и настајање новог – „нафтно-доларског стандарда”.

         „Све је завршено 15. августа 1971. када је председник Никсон затворио златни прозор и одбио да уопште исплаћује злато од преосталих 280 милиона унци. У суштини, ми смо објавили своју инсолвентност и сви су признали да је за уношење стабилности на тржишта потребно пронаћи неки други валутни систем. Чудно, али пронађен је нов систем који је омогућавао САД да управља машинама за штампање светске резервне валуте без икаквих ограничења, чак и без стварања привида њене конвертибилности, уопште, без ичега.

         Финансијске елите, које имају јаку подршку од стране америчких власти, закључиле су споразум са ОПЕК-ом да се цене нафте у односу на све уговоре у читавом свету одређују искључиво у доларима САД. То је долару давало посебно место међу светским валутама и у основи осигурало долар нафтом.

Штаб ОПЕК-а

         Са своје стране САД су обећале да ће краљевине Персијског залива, богате нафтом, штитити од опасности спољне инвазије или унутрашњих преврата. Тај споразум давао је долару вештачку снагу са огромним финансијским предностима за САД и омогућио да извозимо нашу новчану инфлацију купујући нафту и другу робу са великим попустом, јер је растао утицај долара.

         Споразум са ОПЕК из седамдесетих о одређивању цене нафте у доларима обезбедио је невероватну вештачку снагу највеће светске валуте, што је проузроковало свеопшту потражњу огромне количине  нових долара који су се производили сваке године”.

После серије преговора државни секретар САД, Хенри Кисинџер, и саудијска краљевска породица закључили су најважнији споразум, у складу са којим се Америка обавезала да обезбеђује војну заштиту налазишта нафте у Саудијској Арабији и да испоручује наоружање.

         Сједињене Државе су изнеле своје услове споразума, којих је било само два: Саудијци су се обавезали да своју нафту процењују само у доларима САД, односно да не продају нафту ни за једну другу валуту сем америчког долара и да вишак профита од нафтних уговора инвестирају само у дужничке хартије од вредности САД.

         Како пише портал „Форекс-Аналитика”, након тога је један од представника саудијске делегације на преговорима узвикнуо: „Да ли је, у ствари, то све? Ви не желите ни наш новац, ни нашу нафту? Ви само кажете према чему да одређујемо цену наше нафте, а затим испоручујете оружје, пружате војну помоћ и гарантујете заштиту од непријатеља. Онда је одлучено”.

         Машта средњевековних алхемичара

         После тога долар је корацима од седам миља кренуо на сва светска тржишта. Споразум са Саудијцима обезбедио је САД невиђени економски успон и могућност да у неограниченим количинама штампају доларе, добијајући „данак” – приход од емисије новца – наплату за сваку доларску новчаницу из читавог света . Машта средњевековних алхемичара – да се добије злато ни из чега, остварила се у двадесетом веку, само, злато је „поцрнело”, а његов еквивалент постао је петродолар. Петродолар је – долар САД, који је добио испоручилац нафте у замену за нафту и депонован у западној банци. 

         Петродоларски систем радио је у Саудијској Арабији пуним капацитетом до 1974., а затим, као што су и претпостављали Американци, и друге земље, произвођачи нафте, такође су пожелеле да се прикључе споразуму. А 1975. све земље произвођачи нафте ОПЕК сагласиле су се да своју нафту процењују у доларима и да свој вишак добити држе у америчким дужничким хартијама од вредности у замену за заштиту и извоз оружја из САД.    

         Зато нема ничег чудног у данашњем војном присуству САД у многим регионима Персијског залива, укључујући Бахреин, Ирак, Кувајт, Оман, Катар, Уједињене Арапске Емирате, Египат, Израел, Јордан и Јемен.

         Америчка монетарна база, неограничена фиксираним „златним стандардом”, могла је да расте без ограничења, јер се фактички сви нафтни уговори у свету закључују у доларима. А ако нека земља нема неопходну количину долара, потребно је да их обезбеди. Најједноставнији начин је – да на девизном тржишту купи доларе, што је веома скупо. Зато су многе земље дале предност извозној стратегији, дајући САД робе и услуге за доларе неопходне за набављање нафте на светским тржиштима. На тај начин петродолар охрабрује јефтини извоз роба у Сједињене државе.

         Америка добија троструку корист од сваког уговора о нафти на светском тржишту. Као прво, купци нафте су обавезни да купују доларе плаћајући САД за њихово штампање. Друго, вишак добити земаља произвођача нафте иде за куповину америчких државних облигација и самим тим тако финансира економију САД.  Треће, Америка може да добије колико год хоће увозних роба плаћајући за њих ничим не обезбеђеним папиром који може да штампа по својој жељи. 

         Један од најзанимљивијих елемената петродоларског система јесте услов за распоређивање вишка добити од нафтних уговора од стране земаља произвођача, у западне банке у виду америчких дужничких хартија од вредности. Касније је тај систем постао познат као „прерада петродолара” – тако га је назвао Хенри Кисинџер, као и откриће за неумерене расходе владе САД.

         Међутим, ако се систем петродолара уруши и Америка изгуби „дозволу” Саудијске Арабије и других земаља ОПЕК  да у огромним количина штампа долар, количина постојећих долара нагло ће премашити реалну потражњу. САД ће се наћи под ударом хиперинфлације коју ће веома тешко бити зауставити.

         Једна од могућих мера је нагло смањење емисије долара, али ће то обезвредити активе сировина које се процењују у америчким доларима. За САД и за све земље света последице укидања „петродоларског стандарда” биће теже од финансијске кризе 1970.-их после пада „златног стандарда”.

         Гробље за петродолар

         Наравно, Саудијци неће предузети такве мере, као што је укидање обавезне продаје нафте за доларе - као самоубилачке мере, али у чему се онда  састоји „озбиљна ревизија” односа са САД?

         О томе је „СП” разговарала са професором катедре за међународне финансије Московског института за међународне односе, доктором економских наука Валентином Катасоновим.

         - Тај догађај оцењујем као веома озбиљан зато што се испод петродалара може избити чврст ослонац у виду Саудијске Арабије. То није нека расправа регионалних размера, већ може имати глобалне последице, а крах долара може стићи пре него што очекујемо.

• „СП”: - У чему је разлог зближавања САД са Ираном, који је и био разлог такве изјаве Саудијске Арабије?

         - Од стране Саудијске Арабије увек је постојала извесна љубомора због сарадње Америке са Ираном, који има водеће позиције у блискоисточном региону. Саудијци су, чак, спремни да се одрекну редовне испоруке наоружања за ваздухополовство из Вашингтона, укључујући крстареће ракете „ваздух – земља”, вођене бомбе, против-авионске ракете и низ других борбених средстава авијације у укупном износу од 6,8 милијарди долара, што се сада разматра у Конгресу САД.

         Постоји верзија да обнављање односа са Ираном подржава породица Ротшилд, која је Иранцима помагала да се реализује плаћање њихове нафте помоћу злата у време блокаде извоза нафте. Говори се да је ситуацију банкротства у конгресу такође лобирала групација Ротшилд. После кризе они су померени из финансијске елите Вол-стрита и сада покушавају да се врате рушећи постојећи систем.

• „СП”: - Ако Саудијска Арабија одбије сарадњу са САД, онда ће морати да тражи новог војног савезника?

         - Наравно, пре него што дају такве изјаве, у Саудијској Арабији треба да се побрину о „резервном аеродрому”. Вероватно имају неке резервне варијанте савезника уместо САД, али при том се није десило зближавање са Русијом. Крајем јула Бандар је посетио Москву као високи представник за преговоре. Тада су медији пренели незванична саопштења да је шеф саудијске обавештајне службе покушао да уцењивањем и поткупљивањем утиче на позицију Русије поводом Сирије, што није ништа донело. Са Кином такође нису уредили односе, а са Европском унијом узалуд је и да их уређују, јер они и сами једва дишу. Дакле, за сада није јасно ко ће бити тај савезник.  У сваком случају ситуација је доста озбиљна – петродоларски систем је настао у том блискоисточном региону захваљујући Саудијској Арабији, а ту, уз њену помоћ, он може бити и сахрањен.

         Превела

         Ксенија Трајковић