Јануковичу више нико не верује - ни Русија, ни Запад

ЕКСПЕРТ МИХАИЛ РЕМИЗОВ ПРОЦЕЊУЈЕ ДА ЋЕ СЕ КИЈЕВ ЗБОГ ОДУСТАЈАЊА ОД ЕУ СУОЧИТИ СА ПРОТЕСТИМА КОЈИ ЋЕ ПОТРАЈАТИ

• Оно што европске дипломате називају „притиском“ на Украјину - само је јасно означена позиција Москве: Русија неће дозволити да се украјински економски губици компензирају на њен рачун. То је све. Ако се сматра да је груб притисак теза „драги суседи, ви губите, али не компензирајте свој губитак на наш рачун“, онда у реду, био је притисак
• „Ако је реч о будућности придруживања Украјине Царинском савезу, онда би за такву одлуку важан услов била позиција тог савеза као источноевропског, а не евроазијског пројекта“
• То је за Украјину питање културног избора, па и за Русију такође. Конкретна реализација тог питања је - одустајање од пријема у Царински савез Киргизије и Таџикистана. Унутар украјинског јавног мнења таква перспектива потпуно блокира позитивно поимање Царинског савеза
• Било би погрешно да се Јануковичу омогући да отпочне следећу партију - да добије неке уступке од стране Русије у замену за окачено питање о асоцијацији са ЕУ. То би било продавање магле

 Михаил Ремизов     

        ОДЛУКА Украјине да одустане од придруживања ЕУ изазвала је гнев на Западу, а одушевљење већине у њеним источним и јужним областима.

        Огласила се из затвора и бивши премијер, Јулија Тимошенко. У њеном отвореном писму се каже: кад сам сазнала за обустављање преговора о придруживању - пожелела сам да „напросто убијем“ председника Виктора Јануковича.

        Какве размере ће попримити талас протеста опозиције - који се подигао већ јуче поподне и увече - и да ли ће Русија сада спустити цене гаса за Украјину, говорио је у интервјуу за лист ВЗГЉАД председник Института за националну стратегију, политиколог Михаил Ремизов.

        ВЗГЉАД: Као што је познато, „наранџасту револуцију“ 2005. подржао је крупни бизнис Украјине. Да ли ће сада локална олигархија доћи у помоћ онима који протестују и да ли ће се протести материјално подстицати?

        Ремизов: Постоје све претпоставке за то да ће талас протеста бити дуг. Напорима опозиције и власти друштво је систематски и дуготрајно идеолошки „обрађивано“ у смислу подршке евроинтеграцијама. Речено прецизније, чак је смисао те подршке био - да је споразум о асоцијацији са ЕУ оваплоћење европског сна Украјине.

        У корист тога није потребно ни агитовати, та мисао је постала факат друштвене свести, некакв мит културе који живи својим животом. Али, идеја да је споразум о асоцијацији остварење сна - чиста је превара.

У ствари, идеја је увођена директно и индиректно, била је део „информативног мејнстрима“, а онда изненада, не припремивши јавно мнење, Јанукович чини нагли заокрет. Наравно, он не може избећи проблеме зато што се убрзала информативна кампања. Да ли ће се бизнис уклопити у протесте? Може се рећи да ће ти протести бити припрема за изборну кампању 2015. и због тога ће се наћи новац.

        ВЗГЉАД: Опозиционари су изјавили да ће последица могућег споразума Јануковича са Путином бити „фалсификовани резултати гласања“ на председничким изборима 2015. године. Зашто је то „убачено“ када је до избора остало још годину и по?

        Ремизов: Због тога да би имали  максималну количину повода за оптужбу Јануковича да игра са Кремљом, што је у оквирима украјинске политике крајње тешка оптужба. То је оно због чега је сада Тимошенко у затвору и зато су те оптужбе сасвим очекиване. 

        ВЗГЉАД: Колико су веродостојне тврдње да је Кремљ заврнуо руку Јануковичу? Или су одлуку, ипак, предодредили претерано строги захтеви Европске уније, поред осталог и инсистирање на ослобађању Тимошенко?

        Ремизов: Одлуку су предодредили искључиво „фактор Тимошенко“ и председничке амбиције Јануковича. Ту никаквог значаја немају интереси украјинске економије, која би придруживањем ЕУ заиста претрпела губитке. Нису им обећали никакве кредите, а инвестиције су обећали само на речима.

        То би био удар на бизнис и то без икаквих мера компензације. Притисак Русије, који је учињен у облику ограничених трговинских мера, пре је утицао обрнуто, на повећање шансе за придруживање, будући да је негативно примљен од стране свих слојева друштва у Украјини.

        Оно што европске дипломате називају „притиском“ само је била јасно означена позиција Москве: Русија неће дозволити да се украјински економски губици компензирају на њен рачун. То је све. Ако се сматра да је груб притисак теза „драги суседи, ви губите, али не компензирајте свој губитак на наш рачун“, онда у реду, био је притисак. У јавно - у политичком смислу - такав став није ефикасно представљен, али је он у суштини апсолутно исправан. 

        ВЗГЉАД: Да ли ће Русија сада изаћи у сусрет Украјини? Да ли ће бити смањена тарифа за гас? Да ли ће се успоставити робни промет на чији пад се жали премијер Николај Азаров?

        Ремизов: За системско побољшање неопходно је да се савлада велики пут и по том питању ја нисам оптимиста. Ако је реч о будућности придруживања Украјине Царинском савезу онда би за такву одлуку важан услов била позиција тог савеза као источноевропског, а не евроазијског пројекта.

        То је за Украјину питање културног избора, па и за Русију такође. Конкретна реализација тог питања је - одустајање од пријема у Царински савез Киргизије и Таџикистана. Унутар украјинског јавног мнења таква перспектива потпуно блокира позитивно поимање Царинског савеза.

Сарадња која постоји у разним гранама привреде још се може продубљивати. То је пре свега машиноградња, авионска индустрија, бродоградња, космички и одбрамбено-индустријски системи.

        Било би добро да се фокусира оснивање консолидованих структура зато што су предузећа управо тих грана заинтересована за сарадњу. За њих је то питање опстанка. Ту нема ничег немогућег, Русија поседује довољно јаку позицију да се ти процеси одвијају према њеним условима. Тиме се треба бавити доследно и без журбе водити пројекат.

        Кад је у питању гас, Москва је више пута изјављивала да је спремна да то питање решава изван контекста одустајања Украјине од придруживања ЕУ или одлагања тог придруживања, него у контексту две теме: структуре својине система за пренос гаса (разматране су варијанте заједничког конзорцијума) и уласка Украјине у Царински савез. Било би бесмислено удаљавање од такве позиције.  Било би погрешно да се Јануковичу омогући да отпочне следећу партију - да добије неке уступке од стране Русије у замену за окачено питање о асоцијацији са ЕУ. То би било продавање магле.

        ВЗГЉАД: Какве су шансе да Украјина, ипак, настави политику „љуљашке“, односно балансирања између Истока и Запада?

        Ремизов: За њих је то симболичан, културни избор. Ако им поставимо питање - или „Европа“ или „Евроазија“ (читај: „Азија“ - онда је украјински избор очигледан, то је „Европа“.

        А ако кажемо да Русија гради други европски пројекат, који се разликује од ЕУ и изазива критику унутар саме Европе... Поставља се питање о компатибилности ЕУ са земљама Источне Европе, будући да Брисел захтева од свих који теже да уђу у тај пројекат да подрже тоталитарну идеологију политичке коректности.

        Постоје питања и на економском плану - Брисел омета нормалну политику протекционизма који би умањио ефекат глобализације... Дакле, ако кажемо да ми реализујемо други европски пројекат и да ни у ком случају не идемо у „заосталост“, онда ће наша понуда бити конкурентна.

        ВЗГЉАД: Ако Јанукович каже да се опет предомислио и да, ипак, хоће да потпише споразум са ЕУ, да ли ће му на Западу сада поверовати?

Ремизов: Јануковичу нико не верује, ни Русија, ни Запад. Ту нема илузије. Он није поуздан партнер ни за Москву ни за Европску унију и та ситуација се не може променити.

        Превела Ксенија Трајковић