Још 2004. се тражило оснивање Југоисточне Украјинске Аутономне Републике

ЈАНУКОВИЧЕВ САРАДНИК ВАДИМ КОЛЕСНИЧЕНКО

О СВОЈОЈ ИНИЦИЈАТИВИ ЗА ФЕДЕРАЛИЗАЦИЈУ ЗЕМЉЕ

Вадим Колесниченко

• Неки ће тврдити да би федерализација ослабила јединство земље. А да ли је боље палицама скупљати људе у једну општу заједницу која не може бити заједничка?!      
• Не може се учинити целовитим нешто што не може бити целовито. Могу се сачувати заједничке границе, заједничке идеје и интереси - то нису затворене државе. Свака територија добија одређену економску независност у оквиру закона и да организује свој живот
• Граница би била заједничка, армија заједничка, новац заједнички, милиција, представљање у свету. Економија би такође била заједничка, али уз расподелу и прилив новца у локални буџет
• Идеју федерализације многи реално подржавају и ја ћу формирати групу људи који ће моћи ту идеју да реализују... Током последњих 7-8 година нагледао сам се много тога и не желим да се следеће сукобљавање прелије у крвави конфликт. То треба спречавати...

          НA ВАНРЕДНОМ заседању Врховне Раде - посланик владајуће Партије региона, Вадим Колесниченко, изјавио је да Украјина треба да се трансформише у федерацију да би се смањила напетост између различитих региона. Он је, поред осталог, указао да су на Криму, југоистоку и у централним деловима земље већ „формирани одреди одбране“ пред опасношћу од појављивања одреда „националне гарде“ са запада земље.

          Као што је познато, питање трансформације унитарне Украјине у федерацију покретано је и пре готово десет година, у време „наранџасте револуције“. Као одговор на тадашње немире у Кијеву, у Луганској области, у новембру 2004. одржан је такозвани Први Свеукрајински конгрес депутата свих нивоа. На конгресу је разматран предлог за одрћавање референдума о оснивању Југоисточне Украјинске Аутономне Републике (ЈУВУАР).

          У Украјини и сада формално постоји једна аутономија (Крим), остале 24 области једнаке су по статусу и њима се руководи из Кијева.

          Московски лист  ВЗГЉАД писао је прошле недеље да у случају распада Украјине на северозапад и југоисток потпуно природно изгледа сценарио по којем ће се југоисточни део Украјине временом прикључити Русији.

          За уношење потребног амандмана у устав или за одређивање референдума о том питању - иницијатори треба да сакупе 300 гласова у Врховној Ради, што није могуће без подршке опозиције. Партија региона има само 210 депутата, а у Ради их има укупно 450.

          Вадим Колесниченко испричао је ВЗГЉАДУ по којем сценарију може кренути федерализација Украјине.

          ВЗГЉАД: Вадиме Васиљевичу, можда сада, у тренутку кризе, не треба иступати са тако радикалним позивом? Можда да сачекате мирније време?

          КОЛЕСНИЧЕНКО: Дуги низ година ми се претварамо да не примећујемо да је код нас земља састављена од различитих територија са различитим начином живота, различитим ставовима, различитим религијама, различитим односом према историји, различитим виђењем онога како треба да се развија овај или онај регион. А ово што данас гледамо - то је један од таласа онога, како један од делова земље покушава другом да наметне свој поглед на свет. То је неприхватљиво. То води грађанском сукобу.

          Питање могуће федерализације има више нивоа и разне варијације, од меке до чвршће. Прво питање је, наравно, економска самосталност, регионализација. Она одређује неке регионе у којима се акумулирају средства. Не доноси одлуке један обласни савет, већ три-четири обласна центра доносе одлуке о расподели ресурса, о руковођењу одређеном територијом. То захтева уставне промене.

          Разуме се да је то повезано са многим тешкоћама. Ипак, већ данас може да се постави питање о фазама и прелазним периодима, а најбаналније је да ли је то 5-7 или 11-12 региона. По том питању постоји много научних пројеката, ја се одавно бавим тиме, још од 2004. године. Пошто су проучили потенцијални састав наше државе, научници су већ предлагали неколико варијанти унутрашњег уређења.

          То питање треба решавати, већ је сазрело. Узгред, први ко је говорио о федеративном уређењу Украјине био је Михаил Грушевски - он је говорио о аграрним јединицама. Назовимо то „аграрно уређење“. То је такође прихватљиво за Украјину, не плаши. Затим је лидер Руха Вјачеслав Черновол промовисао ту идеју, тако да та тема већ више од 100 година узнемирава умове политичара наше државе.

          ВЗГЉАД: Да ли ће федерализација појачати постојећи раскол у земљи? Неће ли довести до распада државе?

          КОЛЕСНИЧЕНКО: А да ли је боље палицама скупљати људе у једну општу заједницу која не може бити заједничка? Зар ће се људи на југу сложити с тим да је Бандера - херој?!

          ВЗГЉАД: Неће...

          КОЛЕСНИЧЕНКО: Ето, то је одговор. Не може се учинити целовитим нешто што не може бити целовито. Могу се сачувати заједничке границе, заједничке идеје и интереси - то нису затворене државе. Свака територија добија одређену економску независност у оквиру закона и да организује свој живот.

          Затим те територије почињу да закључују међусобне партнерске економске односе. То је велика децентрализација буџета, то је више овлашћења за локалне органе власти, то је право људи да одређују будућност своје територије, своје деце и свог живота. То је нормално, то је мирна коегзистенција у оквирима заједничке границе. 

          Граница је заједничка, армија заједничка, новац заједнички, милиција, представљање у свету. Економија је такође заједничка, али уз расподелу и прилив новца у локални буџет.

          ВЗГЉАД: У свету постоји неколико великих федерација. Који модел је најближи Украјини? САД, СРН, Бразил, или, можда, Русија?

          КОЛЕСНИЧЕНКО: Украјина има свој пут. Нећемо да журимо.

          ВЗГЉАД: Како вашу идеју прихватају у парламенту, посебно колеге из опозиције?

          КОЛЕСНИЧЕНКО: Незванично сам разговарао са колегама који размишљају о будућности своје земље. Идеју федерализације многи реално подржавају и ја ћу формирати групу људи који ће моћи ту идеју да реализују... Током последњих 7-8 година нагледао сам се много тога и не желим да се следеће сукобљавање прелије у крвави конфликт. То треба спречавати...

          Томе ће се пружити отпор, најпре од стране локалних елита, зато што ће се смањити административни кадар због укрупњавања органа власти. То је такође у реду, шта ће земљи тако огроман број чиновника. То је варијанта система нове, модернизоване самоуправе са великим овлашћењима власти.

          Садашње уређење Украјине по областима било је повезано са ресурсима за мобилизацију када је постојала опасност од хладног рата. Данас тај разлог не постоји. Чему таква праволинијска подела Украјине, осим што локалне власти немају никакву самосталност?

          ВЗГЉАД: Који су ваши даљи кораци?

          КОЛЕСНИЧЕНКО: Почињемо од јавног мнења, од разумевања јавности. Од тражења присталица у парламенту. Таква одлука се доноси у Врховној ради са триста гласова. Не искључујем постављање тог питања на референдуму. То је велики и компликован механизам, али ми морамо да донесемо принципијелну одлуку. Прво треба да одредимо идемо ли ка томе.

          К. Т.