Мадуро поводом свог „мајдана” не прави Јануковичеве грешке

ПРЕВИРАЊА У ВЕНЕЦУЕЛИ ПОДСЕЋАЈУ НА УКРАЈИНСКА, АЛИ НЕ У ПОТПУНОСТИ

• „Похапсили смо лидере различитих група и фашисте који су позивали на масовне нереде и постављање барикада по градовима” - изјавио је шеф државе Николас Мадуро који је после смрти Уга Чавеза изабран за председника државе
• „Демократије се овако не понашају”– већ је стигао да поручи Мадуру амерички државни секретар Џон Кери и затражио да се хитно ослободе сви затворени венецуелански опозиционари
• Без обзира на лошу економску ситуацију са 56 одсто инфлације, несташицу намирница и висок ниво криминалитета, армија је и даље јединствена, нема таласања код официра, нама раскола у руководству и блиском окружењу Мадура

         ВЕСТИ из Каракаса невероватно подсећају на дојучерашње извештаје из Кијева.

         Нереди у главном граду Венецуеле трају већ месец дана, а жртава има на обе стране. Друштво је подељено, Вашингтон „изражава забринутост”, борци за људска права траже међународно уплитање, али председник Николас Мадуро - за разлику од Виктора Јануковича - засад чврсто држи власт.

         Укупан број погинулих у масовним нередима у изведби опозиције (које трају од почетка фебруара) достигао је 20 људи, али сам председник Венецуеле Николас Мадуро, који је наследио Уга Чавеза, каже да се ради о 50 погинулих. Похапшено је више од 700 припадника опозиције.

         Две последње жртве изгубиле су живот при покушају рушења барикада на једној од улица Каракаса.

         Један од убијених је припадник венецуеланске „националне гарде” (формација слична украјинском „Беркуту”).

         Председник венецуеланског парламента Диосдадо Кабељо изјавио је да су та двојица убијена снајперским мецима и да је стрелац дејствовао са крова суседне куће што не може да се не упореди са недавним дејством снајпериста који су у Кијеву убијали и полицајце, и „евромајдановце”, и припаднике „Беркута”.

         Асошијејтед прес је објавио да је други погинули био члан групе бајкера - motorizados, који су слични кримским „Ноћним вуковима” и да и они имају непомирљив став преа опозицији.

         Венецуела, судећи према изјавама самопроглашеног премијера Украјине Арсенија Јацењука, може бити једна од ретких земаља која ће признати резултат референдума о самоопредељењу Крима.

         Прекоокеанског „револуционарног лидера” по свој прилици је инспирисао успех Мајдана.

         У Венецуели је све почело мирним протестом студената, али су се потом „убацили” опозиција и екстремни десничари.

         „Похапсили смо лидере различитих група и фашисте који су позивали на масовне нереде и постављање барикада по градовима” - изјавио је Мадуро који је после смрти Уго Чавеза изабран за председника.

         Има и баналних сличности.

         Док се ових дана у Украјини руше споменици Лењину, у Венецуели су хулигани откинули главу са споменика Чавезу.

         Спољашње силе за нереде оптужују венецуеланске власти.

         То, поред суседне Панаме, чине и САД са којима је Венецуела прекинула дипломатке односе и средином фебруара протерала тројицу америчких дипломата.

         Венецуела је своју одлуку образложила чињеницом да су Американци активно сарађивали са припадницима опозицје.

         Помоћник америчког државног секретара Викторија Нуланд тесно је сарађивала и са лидерима кијевског Мајдана: Јацењуком, Кличком и Тјагнибоком.

         „Демократије се овако не понашају”– већ је стигао да поручи Мадуру амерички државни секретар Џон Кери и затражио да се хитно ослободе сви затворени венецуелански опозиционари.

         У мају прошле године Кери је од украјинских власти тражио да се на слободу пусти Јулија Тимошенко.

         Не заостају ни „невладине” организације.

         Група од „шест најбољих експерата УН за људска права, мучења и незаконска хапшења” затражила је од Каракаса да објасни зашто је употребио „прекомерну силу” против демонстраната и новинара.

         „Помирљиви дијалог, који је толико неопходан у Венецуели, немогућ је ако се политички лидери, студенти, медији и новинари излажу прогонима и заплашивању власти” – наглашава се у изјави групе бораца за људска права која се нуди да буде посредник између власти и опозиције.

         Ово подсећа на изјаве које су до смене власти у Украјини давале међународне НВО – на пример, у јануару ове године Human Rights Watch позвао је „међународне партнере Украјине да на њу изврше притисак с циљем да се истраже кршења људских права током протеста”.

         Лидер венецуеланске опозиције Енрике Каприлес, говорећи 24. Фебруара на каракаском „мајдану”, изјавио је да је спреман да преговара са Мадуром.

         Овде треба подсетити на чињеницу да су лидери кијевског „мајдана” само три дана пре државног удара потписали споразум са председником Виктором Јануковичем.

         Оно што се ових дана догађа у Венецуели заиста подсећа на Украјину уочи свргавања Јануковича.

         Заменик директора московског Института за Латинску Америку, Владимир Сударјев, указује и на принципијелну разлику између „мајдана” у Украјини и Венецуели.

         „Постоји одређена сличност, али је принципијелна разлика у томе што је венецуеланска власт снажна и централизована и што њене структуре безбедности све држе под контролом. У Украјини је наступило безвлашће и зато су се појавили бандеровци и бандити.

         Венецуелански режим, сматра Сударјев „понекад подсећа на „ауторитарни режим у свим аспектима”. А без обзира на лошу економску ситуацију са 56 одсто инфлације, несташицу намирница и висок ниво криминалитета, армија је и даље јединствена, нема таласања код официра, нама раскола у руководству и блиском окружењу Мадура” – констатује овај руски стручњак.

         Сударјев истиче и да Мадуро - за разлику од Јануковича - нема рачуне у страним банкама.

         По његовој процени, Чавез је оставио Венецуели „веома тешко наслеђе”.

         „Венецуелу и Украјину спаја и постојање раскола. Обе су земље подељене на пола. Али, Венецуела није подељена по географском принципу као Украјина, већ по томе што половина становника подржава опозицију, а друга половина органе безбедности и владдајућу партију” - истакао је Сударјев.

         „Председник Мадуро под одређеним спољним притисцима ипак нуди дијалог опозицији и вероватно формирање коалиционе владе”.

         Међутим, опозиција је толико радикално расположена да чак не жели преузимање одговорности за оно што се дешава у Венецуели и за извлачење земље из економске кризе, констатује Сударјев.

         „С друге стране, за сада власт ипак контролише ситуацију у земљи иако опозиција изводи масе студената на улице и ствар се не завршава преузимањем власти” – истиче експерт.

         Уосталом, лидер екстремне организације Народна воља (која је венецуелански Десни сектор) - Леополдо Лопез - добровољно се предао властима.