На руинама Ирака и Сирије ниче Сунистан који већ има свој новац са ликом Бин Ладена

ИРАК СЕ ДЕ ФАКТО РАСПАО - ИСЛАМСКИ КАЛИФАТ ПОПРИМА КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРАВЕ ДРЖАВЕ

• Савет шуре - самопроглашене Исламске државе - објавио да ће се  онапростирати од Алепа до реке Дијале у Ираку
• Исламски калифат суштински је 70 одсто већ реална држава. Има армију, финансије, чак су у оптицају новчанице од 100 фунти, на којима је написано „Исламска држава Ирака“ са ликом Осаме бин Ладена 
• Генерално ће се карта Сирије, Ирака и читавог Блиског Истока обавезно мењати. Исламски калифат ће се формирати на развалинама Сирије, Ирака, Либије, Јордана и вероватно Ирана. И курдска држава се сада ствара на развалинама Ирака, Сирије, а у перспективи чак и Турске и Ирана. 
• За калифу (владара) изабран је Ибрахим Авад Ибрахим ал Бадри ал Хусеин, познатији по имену Абу Бакр ал-Багдади. Према подацима Вашингтона, ал Багдади је рођен 1971. године у ирачком граду Самара (120 км северно од Багдада). Одбранио је докторат из исламског права на Багдадском универзитету.  Још у октобру 2011. године ал-Багдадија су САД ставиле на списак терориста и за његову главу одредиле награду од 10 милиона долара
• На ток догађаја може да утиче Техеран, који је одлучан да заштити шиитске светиње. Јер, у Ираку се налазе центри шиита Кербела и Неџеф, а Иранци не могу да дозволе да буду опљачкани

        „КАРТА Сирије, Ирака и читавог Блиског Истока сигурно ће се мењати. Исламски калифат формираће се на руинама Сирије, Ирака, Либана, Јордана и вероватно Ирана“ - изјавио је за руски лист ВЗГЉАД политиколог  Александар Игнатенко, коментаришући перспективе грандиозних промена које изазвала офанзива на Багдад паравојске Исламског Емирата Ирака и Леванта која је повезана са Ал Каидом.

        ИЕИЛ је већ прогласила стварање Исламског калифата она окупираним територијама Ирака и Сирије и позвала џихадисте из читавог света да му се закуну на верност. За калифу (владара) изабрала је Ибрахима Авада Ибрахима ал Бадрија ал Хусеина, познатијег по имену Абу Бакр ал-Багдади.

        „Савет шуре, Исламске државе, размотрио је ово питање и донео одлуку да формира Исламски калифат - што је сан сваког муслимана и нада свих џихадиста, а он ће се простирати од Алепа до реке Дијале у Ираку“ - цитирао је ИТАР-ТАСС представника бојовника Абу Мухамеда ал-Аднанија. Према његовим речима, ал-Багдади ће од сада „бити имам и калиф муслимана у читавом свету“.

        На основу података којима располаже Вашингтон, ал Багдади је рођен 1971. године у ирачком граду Самара (120 км северно од Багдада). Одбранио је докторат из исламског права на Багдадском универзитету.

        Након што је армија западне коалиције 2003. године упала у Ирак, одбегао је у устанике. Фигурисао је 2005. као један од кључних старешина Ал Каиде. Од 2010. године налази се на челу „Исламске државе Ирак“ (ИДИ) након што су погинули његови претходници. Још у октобру 2011. године ал-Багдадија су САД ставиле на списак терориста и за његову главу одредиле награду од 10 милиона долара.  

        Почетком рата у Сирији ал-Багдади је послао свог помоћника Фатеха Абу Мухамеда ал Џуланија који је формирао једну од борбено најспособнијих антивладиних јединица џихадиста Џебхат ан Нусру (Фронт победе). У априлу прошле године шеф ИДИ изјавио је да је Фронт филијала његове групе у Сирији и прогласио спајање свих јединица у „Исламску државу Ирака и Леванта“ (Левант је заједнички назив за земље источног дела Медитерана) и добили арапски назив „Даиш“ или ИЕИЛ (српска скраћеница). На основу неких података, ИЕИЛ броји 7 хиљада бораца у Сирији и до 6 хиљада у Ираку.

        Шеф Инситута за религију и политику из Москве Александар Игнатенко у интервјуу за руски лист ВЗГЉАД говори да је бројно стање већ можда прерасло у десетине хиљада и о њиховом борбеном потенцијалу.  

        ВЗГЉАД: Прича се да ИДЕИЛ богато финансирају монархије из Персијског залива. Чак су, током свог недавног блицкрига, бојовници успели да опљачкају и једну од банака и однесу 200 милиона долара. Зашто је офанзива Исламског Емирата Ирака и Леванта почела баш сада? Да ли су добили посебно богат финансијски подстицај? Или је, једноставно, ситуација у сунитским провинцијама Ирака сазрела да се они њоме окористе?

        Игнатенко: Они су започели сада јер управо сада Ирак дошао на руб распада. Довољно је напоменути да су, на пример, Курди изјавили да почињу са стварањем независног ирачког Курдистана. То ће бити нуклеус државе која ће припојити делове других суседних држава посебно такозвани западни Курдистан - север Сирије, у којем су Курди већ одавно прогласили аутономију.

        Западни Курдистан је интересантан јер има излаз на Средоземно море. Процес распада две државе у којима постоји ИЕИЛ, Ирака и Сирије, отишао је веома далеко и био би грех не искористити ту могућност.

        ИЕИЛ се у првом реду финансирао из Катара, а потом и из Кувајта, кажу упућени експерти. Међутим, треба имати у виду да су имали и своје изворе, међу којима је био и шверц нафтом. Они су и у Сирији и у Ираку заузели нафтоносне рејоне и сада ратују за транспортне коридоре и за рафинерију у ирачком Бајџију.

        Осим тога, ИЕИЛ осваја у Сирији зоне дуж Еуфрата, то је рејон града Ер Рака, а на територији Ирака то је град Гадита - у оба постоји више акумулација воде. На другој великој реци Ирака - Тигру - налази се Мосул који је ИЕИЛ такође заузео, ту је и Тикрит у којем се тренутно воде борбе и сл. Ово значи да ИЕИЛ има намеру да контролише и други, веома важан ресурс, можда и значајнији од нафте - воду.  

        Тренутни буџет те државе и полуорганизације, која се од прошле недеље назива Исламски калифат, износи најмање две милијарде долара.  

        У томе је и мала тајна што се ИЕИЛ помало „отргнуо“, што води своју политику која се можда мало и размимоилази са оним тачкама које од ње очекују Катар, Кувајт и Саудијска Арабија.

        Ова политика се мора и може формулисати као политика експанзије, јер су објавили да ће своје активности са територија Ирака и Сирије пребацивати на територију Јордана и Либана. Претпостављам да им је циљ и даља експанзија на исток према Ирану где функционишу њихове братске сунитске групације.  

        ВЗГЉАД: Како бојовници успевају да продру ван сунитског троугла - на територије Курда и шиита, тамо где их локално становништво мрзи?

        Игнатенко: Имам утисак да су се они и Курди договорили. Они знају ко којим адутима располаже, тако да они немају намеру да ратују против Курда. Са шиитима ствари другачије стоје. У бици за Багдад која се може догодити у сваком тренутку, против њих ће се борити велики број шиита и то у разним формацијама - од „Армије Махди“ па све до шиитских добровољаца. Међутим, не треба сумњати да ће ИЕИЛ, поћи на шиитске области иако га тамо, благо речено, баш не воле.  

Ал Багдади сања о Багдаду

          

        ВЗГЉАД: Само пре неколико дана, главешина ИЕИЛ у Сирији (т. ј. представник фронта Ан Нусра) ал Џулани био је потчињен шефу ИЕИЛ у Ираку Ал Багдадију, имали су савезничке и „хоризонталне" односе. Шта је натерало једног да положи заклетву и потчини се другом?

        Игнатенко: Мислим да да се иза кулиса догодило примирје између арабијских патрона ИЕИЛ и фронта Ан Нусра, односно државе које су донедавно биле у свађи, с једне стране - Катар, а са друге - Кувајт, Саудијска Арабија и Емирати, схватиле су да им та борба неће донети користи, већ само штету и зато су одлучили да створе коалицију. На површини овај компромис се одразио уједињењем ИЕИЛ и фронта Ан Нусра. 

        ВЗГЉАД: Какве су шансе да ИЕИЛ освоји Багдад? За сада су то само банде са митраљезима на џиповима. Док престоницу бране јединице са савременим наоружањем, а сад имају и руске асвионе Су-25...

        Игнатенко:  Њихов борбени потенцијал није много висок, у редовима ИЕИЛ и фронта Ан Нусре ратују неколико десетина хиљада муџахедина. Истина, џипови са тешким митраљезима, за њих су омиљена забава. али, они су већ преотели од ирачке армије велику количину оружја - десетине тенкова, оклопних возила и авиона. Они имају пилоте, са њима сарађују талибани, а талибани имају добре пилоте који су обучавани још у Совјетском Савезу. Они умеју да пилотирају авионима совјетске и руске производње.  

        Мотив чланова ИЕИЛ и Ан Нусре подразумева квалитет потенцијалних шахида. За њих је погибија у борби - озбиљни мотив. А они који им се супротстављају - ирачка армија и шиитски добровољци, немају такав мотив. То су показује случај из Мосула у ком се армија од 30 хиљада припадника разбежала и, што се каже, „напунила гаће“ при њиховом првом налету. 

        Треба додати да они веома вешто користе пропагандне канале, например интернет, посебно - плашење противника тиме што масовно, без истраге и суђења убијају заробљене... Интернет је препун фотографија и видо-клипова на којима се види како кољу заробљене. То је још један од разлога зашто са њиховим приближавањем ирачка армија и добровољци беже. 

„Новац није одлучујући фактор“

          

        ВЗГЉАД: Зар може већина бојовника желети да постану шахиди? Зар то није „привилегија“ само мање групе фанатика? Уосталом, има тврдњи да се број бораца ИЕИЛ брзо повећава јер много плаћају, да су то једноставно плаћеници... 

        Игнатенко: Наравно да новац игра одређену улогу. Али, ИЕИЛ се прави преко пропаганде и регрутовања у разним земљама, практично у свим западним земљама. Тамо се одигравао процес увлачења Европљана у све то. Њих је тамо на хиљаде. Ти људи имају верски мотив. 

        Тамо постоји цела мрежа специјалних школа за малолетнике - „школа младих лавова“ и они су борци који дају одличне резултате. Сви ови ратни успеси управо су уловљени верски мотивисаним борцима. Вероватно им нешто и плаћају, хране их и наоружавају, али новац није одлучујући фактор. Многи од њих сами издвајају новац за фронт. 

        ВЗГЉАД: Рекли сте да бојовници имају своју авијацију. Зашто онда још увек нико није бомбардовао Багдад?

         Игнатенко: Отели су авионе и хеликоптере, имају и пилоте. Али, још немају инфраструктуру - диспечере, писте и сл. Треба обезбедити авио-гориво... То је тежак посао, али потенцијално је све то могуће. 

        Генерално, то им за сада и не треба, они брзо напредују, већ су се приближили Багдаду. Штавише, на основу последњих извештаја, они већ воде битке јужно од Багдада. Дакле, није искључено да ће потпуно опколити Багдад, јер заузимање града на јуриш није лако. Тамо је много шиита - два милиона сигурно, а они ће се борити. Није чак искључено да ће у перспективи Багдад бити подељен на сунитски и шиитски део, исто као што је и Берлин био подељен на западни и источни. 

        ВЗГЉАД: Нури ал Малики је почео преговоре да подели власт са сунитима и Курдима јер то од њега тражи Вашингтон. Које су шансе да таква коалициона влада буде формирана, имајући у виду да они ал Маликију не верују?

        Игнатенко: Нури ал Малики нема никакве шансе. Тамо га ама баш сви мрзе. Сунитска опозиција - то је потпуно јасно, али постоји још и шиитска опозиција, „Армија Махди“ такође је против њега. Само војно-политичка ситуација држи Армију Махди, којом командује Муктада ас Садр, да не удари на владу. Постоје и друге шиитске фракције које су против ал Маликија. Он је одлазећа фигура. 

        Ирак се већ де факто распао. У парламенту нема сталне већине. Супротстављене снаге у парламенту, иако се и састају, то под притиском спољних сила: Американаца - у неким другим случајевима - Иранаца, а у трећим - Саудијске Арабије. 

        Зато је проглашени Исламски калифат суштински, сигурно 70 одсто, реална држава. Они имају армију, финансије, чак су у оптицају новчанице од 100 фунти, на којима је написано „Исламска држава Ирака“ са ликом Осаме бин Ладена. 

        Генерално ће се карта Сирије, Ирака и читавог Блиског Истока обавезно мењати. Исламски калифат ће се формирати на развалинама Сирије, Ирака, Либије, Јордана и вероватно Ирана. То ће бити сунитска држава коју су новинари већ назвали  Сунистан. И курдска држава се сада ствара на развалинама Ирака, Сирије, а у перспективи чак и Турске и Ирана. 

        ВЗГЉАД: Чак уколико се Багдад и одбрани, на његовом челу ће бити сасвим други човек? Колике су шансе да Багдад одоли притиску ИЕИЛ, уколико САД и Иран одлуче да интервенишу?

        Игнатенко: Шансе постоје, али нису велике. Сједињене Државе неће тамо да се враћају, а ако и пођу, онда су Американци идиоти, чак ако то буде у форми беспилотних летелица, авијације и сл. 

        На ток догађаја може да утиче Техеран, који је одлучан да тамо пошаље своје снаге и заштити шиитске светиње. Јер, у Ираку се налазе центри шиита Кербела и Неџеф, а Иранци не могу да дозволе да буду опљачкани. ИЕИЛ на својим територијама једноставно диже у ваздух шиитске џамије, да не говоримо о суфијским, и све то објављује на интернету. То Иранци неће моћи да отрпе. 

        Међутим, и сам Техеран је у тешкој ситуацији. Он је своје оружане снаге и групе разбацао по Сирији, Либану, понеке од њих дејствују чак и на Арапском полуострву. Ако се отвори још и велики фронт на територији Ирака - то чак и за Иран може бити превише. 

        Превео: Горан ШИМПРАГА