Немачке и британске фирме помогле Сирији да произведе хемијско оружје

ТОМАС ДОХЕРТ: САД ЗНАМО ДА СУ У СИРИЈСКОМ ГРАЂАНСКОМ РАТУ

ИНДИРЕКТНО УЧЕСТВОВАЛЕ И БРИТАНСКЕ КОМПАНИЈE

• Има индиција да су две фирме из магловитог Албиона током шест година извозиле натријум флуорид једној од сиријских козметичких компанија
• Према подацима утицајног америчког Центра за стратешка и међународна истраживања (CSIS), још у време Хафаза Асада, током 1980.-их година, познати немачки произвођач посуђа за лабораторије, фирма Schott из Мајнца, испоручивала је у великим количинама своју продукцију у Сирију
• Низ других немачких фирми продавало је Дамаску лабораторијске пећи за високе температуре, реакторе и специјалне пресе. Те испоруке су изазвале сумњу због тога што се приликом производње отровних супстанци читава хемијска синтеза одвија у специјалним затвореним котловима на високој температури и под притиском

         У ОКВИРУ Европске уније почела је истрага о могућем учешћу европских земаља у стварању арсенала хемијског оружја у Сирији. Раније се сматрало да су те резерве направљене претежно од испорука из СССР-а и Ирана.

         Како је саопштио немачки недељни часопис Focus, који води сопствену, независну истрагу, „у стварању хемијског оружја Дамаска учествовала је најмање једна западна земља“. Под сумњом су немачке и британске фирме које су испоручивале у Сирију  хемијске супстанце за примену у почетној фази производње зарина.

         Тако се на британском сајту dailymail.co.uk појавило саопштење да су две фирме из магловитог Албиона током шест година извозиле натријум флуорид једној од сиријских козметичких компанија. Према званичној верзији, та хемијска супстанца је коришћена за производњу зубне пасте за јачање глеђи. Испоруке су реализоване у периоду од 2004. до 2010. године, а онда су прекинуте због санкција које је увела Европска унија.

         - Пет лиценци је заиста издато за два британска извозника. Ми не можемо да наведемо називе тих компанија  из разлога комерцијалне тајности, рекао је званични представник британског Министарства за питања бизниса, иновација и стручног образовања. (BIS). Крајњи корисници биле су две сиријске комерцијалне фирме. Количина продатог натријум флуорида одговарала је наведеној крајњој примени - наводно за производњу козметике.

         По његовим речима, „није било никаквих разлога да се извоз те супстанце повезује са сиријским програмом хемијског оружја“.

         Са њим се не слаже члан британског парламента Томас Дохерт који је члан комисије Доњег дома за контролу извоза оружја. Он је изразио забринутост „поводом сазнања о прекомерним испорукама натријум флуорида у Сирију“.

        - Ми ни у ком случају не бисмо дозволили Асадовом режиму да у своје руке добије ту супстанцу - изјавио је Дохерт. - Сад знамо да су у сиријском грађанском рату индиректно учествовале и британске компаније.

         Британски експерт за обавештајне службе, Ричард Кемп, бивши члан комитета за ванредне ситуације COBRA у влади Велике Британије, сматра да је „ван сваке сумње Асад искористио легалне извозне испоруке натријум флуорида за стварање хемијског оружја“.

         Према подацима утицајног америчког Центра за стратешка и међународна истраживања (CSIS), још у време Хафаза Асада, током 1980.-их година, познати немачки произвођач посуђа за лабораторије, фирма Schott из Мајнца, испоручивала је у великим количинама своју продукцију у Сирију.

         - Ми нисмо имали директне контакте са сиријским фирмама. Можда су оне нешто добијале преко посредника. Ради се о томе да је посуђе за лабораторије добро представљено на тржишту, рекао је представник фирме Schott.

         Према подацима CSIS, низ других немачких фирми продавао је Дамаску лабораторијске пећи за високе температуре, реакторе и специјалне пресе. Те испоруке су изазвале сумњу због тога што се приликом производње отровних супстанци читава хемијска синтеза одвија у специјалним затвореним котловима на високој температури и под притиском.

         Међутим, члан међународног Научно-консултативног савета за хемијско оружје, Александар Горбовски, сматра да ће бити веома компликовано позвати на одговорност британске и немачке фирме.

         Према конвенцији (Конвенција о забрани хемијског оружја која је ступила на снагу у априлу 1997.) не могу се испоручивати само оне хемикалије које у последњој, директној реакцији дају отровне супстанце. Без додатних доказа није професионално тврдити да је обична неорганска супстанца, каква је натријум флуорид (соли флуороводоничне киселине), примењивана у војним лабораторијама за производњу сарина.

         По речима Горбовског, ниједна фирма се не може оптужити због испорука препарата широке потрошње. И крајње је тешко доказати да је неки европски извозник то свесно чинио и имао јасну представу где ће та роба доспети.

         Сарин, који се производи синтезом флуора, који се добија из натријум флуорида, са угљеником, водоником, кисеоником и фосфором, сматра се за једну од најопаснијих супстанци у оквиру хемијског оружја. Открили су га 1938. г. два немачка научника, који су покушавали да добију јаче пестициде. сарин је трећи по токсичности, после сомана и циклосарина.

         Превела Ксенија Трајковић