NSA платила Британцима 150.000.000 $ за помоћ у електронској шпијунажи

АМЕРИКАНЦИ ФИНАНСИРАЛИ ИЗГРАДЊУ БАЗА И ОБЈЕКАТА

БРИТАНСКЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ ЧАК И НА КИПРУ

Седиште GCHQ

• GUARDIAN: Британској владиној команди за комуникације (GCHQ) Американци су платили око 150 милиона долара за три године доступа обавештајном програму те специјалне службе, а тиме и право да на њу врши притисак
• NSA је више пута упућивала примедбе својим колегама из GCHQ да њихов рад не одговара ни „минималним захтевима NSA“ или да „не одговара у пуној мери захтевима“ америчких специјалних служби

          АГЕНЦИЈА за националну безбедност САД више пута је упућивала примедбе својим колегама из Британске владине команде за комуникације (GCHQ) да њихов рад не одговара „минималним захтевима NSA“ или да „не одговара у пуној мери захтевима“ америчких специјалних служби.

          Иначе, влада САД платила је Британској владиној команди за комуникације (GCHQ) око 150 милиона долар за три године доступа обавештајном програму ове специјалне службе, а тиме и право да на њу врши притисак, пише лондонски Guardian.

          Документи, које је новинарима овог издања доставио већ читавом свету познати бивши сарадник CIA Едвард Сноуден, сведоче о тесној сарадњи британске GCHQ и америчке NSA.

          Подаци о новчаним износима NSA представљени су и у годишњим „финансијским извештајима“ британске специјалне службе и сведоче да је почев од 2009. године па све до 2012. GCHQ просечно добијала више од 50 милиона долара од својих америчких колега.

          NSA је посебно финансирала изградњу база и објеката британске обавештајне службе у самој Великој Британији и на Кипру.

          За противуслугу британска служба морала је да NSA дозволи да утиче на одређене приоритете у обавештајној делатности GCHQ.

          Документи сведоче да су ове службе тесно сарађивале.

          Шта више, NSA је више пута упућивала примедбе својим колегама из GCHQ да њихов рад не одговара ни „минималним захтевима NSA“ или да „не одговара у пуној мери захтевима“ америчких специјалних служби. Са своје стране, руководство GCHQ је позивало запослене да усрдније раде, плашећи се ризика да остану без важног извора прихода.

          Guardian истиче да указани новчани износи представљају само мали део прихода GCHQ, али да су управо ти приходи били критички важни за специјалне службе којима је држава 2009. године смањила персонал и финансирање.

          Представник владе Велике Британије прокоментарисао је информацију овог издања, рекавши да овакви пројекти нису неочекивани за земље које су више од 60 година савезници, а да „финансијски токови иду у оба правца“.