Обамину реформу здравства блокира 10 од 11 јужних држава које су ратовале против севера

ИЗ ЛИГЕ ЈУЖЊАЧКИХ ДРЖАВА КОЈЕ СУ УЧЕСТВОВАЛЕ У СУКОБУ ИЗ 1865. ДАНАС НЕ УЧЕСТВУЈЕ ЈЕДИНО АРКАНЗАС

• Људи који се данас противе Обаминој реформи здравства и који покушавају блокирају договор о буџету, долазе из истих држава које су некад покушавале да сачувају ропство. Грађански рат се води и данас - сматра Стивен Рихтер, уредник интернет-магазина „Глобалист“
• Политиколог Џејмс Турбер са Америчког универзитета у Вашингтону: Грађански рат се и даље одиграва у редовима конзервативаца. Воде га политичари који су сасвим на десници
• Међу екстремним конзервативцима у Тексасу већ се говори о „Републици Тексас“, 11 изборних округа у Колораду већ планирају „Нови Колорадо“, а и на северу Калифорније помиње се сецесија

        СЕВЕР против Југа. То је део историје Сједињених Америчких Држава. Али, грађански рат се води и данас - сматра Стивен Рихтер, уредник интернет-магазина „Глобалист“.

        „Морате бити свесни чињенице да људи који се данас противе Обаминој реформи здравства и који покушавају блокирају договор о буџету, долазе из истих држава које су некад покушавале да сачувају ропство“.

        Тада се радило о једанаест јужних држава. Данас се њих десет противе здравственом осигурању за сиромашне.

        „Ту су све те јужњачке државе, осим Арканзаса. Сукоб из 1865, када је наводно завршен грађански рат, наставља се до данас“, оцењује Стивен Рихтер.

        Тај стари сукоб огледа се у актуелном спору око буџета. „Повод је то што се земља мења“, објашњава Рихтер. Наиме, око половине деце у САД припадају мањинама као што су Афроамериканци, Јужноамериканци и Азијати.

        „Структура земље из основа се променила и људи на то нису спремни. То се види у јужним државама, код старијих белаца, који су изгубили своје послове у сектору производње“, каже Рихтер.

        Њихов бес управљен је према председнику који је црнац и кога проглашавају социјалистом. „То је све само на површини. Ради се у ствари о покушају да се у Сједињеним Државама спрече промене - оне социолошке, друштвене…“.

        Слично гледиште има и политиколог Џејмс Турбер са Америчког универзитета у Вашингтону. Грађански рат се и даље одиграва у редовима конзервативаца, каже он „а воде га политичари који су сасвим на десници.

        Око 30 до 40 њих се у Представничком дому Конгреса боре против оних који су конзервативни, али не и радикални“.

        У случајевима као што је тренутни сукоб око буџета има мало шанси за компромис. Умерених политичара нема.

        „Пре тридесет година, око 30 одсто чланова Конгреса припадало је умереној струји. Они су били кључни да би се нешто урадило. Данас је то само око два одсто“.

        Заправо, сличан однос владао је и 1860, уочи избијања грађанског рата, подсећа Турбер. Гориво за конфликт су изборни окрузи - они се прекрајају сваких десет година, након пописа становништва. Границе повлачи партија која је тренутно на власти у тој држави.

        Да би се осигурала већина, бирачко тело се расподељује за рачун странке. Последица тога јесте да се праве борбе између ривала дешавају током избора за кандидата унутар партије, који се у САД зову „примарни избори“. На њима лакше побеђују кандидати који нагињу екстремизму.

        Ствари могу да функционишу и другачије, што се види на примеру Калифорније. Тамо постоје посебне комисије које се брину да у изборним окрузима буду заступљене разне групе. Али, ни то није довољно.

        „У Представничком дому Конгреса има можда педесетак места која се могу освојити. За остала се увек зна којој ће партији припасти“, каже политиколог Турбер.

        Међу екстремним конзервативцима у Тексасу већ се говори о „Републици Тексас“, 11 изборних округа у Колораду већ планирају „Нови Колорадо“, а и на северу Калифорније помиње се сецесија.

        „Ово цепање је израженије међу политичком елитом, него у народу. Тренутна структура није здрава за нашу демократију“.

        Некадашњи грађански рат мутирао је у игралиште за радикалне политичаре. За деактивирање те темпиране бомбе неопходна је реформа, сматра Рихтер.

        „Ако ова земља жели да постигне унутрашњи договор, мора да има изборне округе у којима живи просечна мешавина становништва - дакле не само либералне и конзервативне изборне јединице, које продубљују поделу ове земље и уништавају оригиналну идеју Америке“.

        „Током грађанског рата, Јужњаци су желели да се одвоје од Сједињених Држава. Сада се то дешава по целој земљи, а не само на југу“, тврди Рихтер.

        (Дојче Веле)