Подгорица иницирала формирање Западнобалканске шесторке+2
ИМАЛА БИ ЗАЈЕДНИЧКУ ПОЛИЦИЈУ И ПАРЛАМЕНТАРНУ СКУПШТИНУ
Златко Лагумџија и Игор Лукшић
МИНИСТАРСТВУ спољних послова Босне и Херцеговине је достављен предлог дипломатије Црне Горе за успостављање „новог облика унапређења регионалне сарадње“.
Министарства спољних послова БиХ саопштило је да су се заменик председавајућег Већа министара и министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија и заменик премијера и министар спољних послова Црне Горе Игор Лукшић током састанка - који је одржан 27. августа у Сарајеву - дотакли и теме иницијативе „Западнобалканска шесторка + 2“.
Лукшић је раније иницирао нови концепт регионалне сарадње земаља западног Балкана - Црне Горе, Србије, Косова (без прејудицирања статуса имајући у виду резолуцију 1244 УН), Македоније, Албаније и Босне и Херцеговине.
О Западнобалканској шесторки, према писању Дана, регионални лидери би требало да разговарају крајем месеца у Њујорку, на седници Генералне скупштине УН.
Парламентарна скупштина Западнобалканске шесторке била би састављена од по десет представника из сваке чланице.
„Лукшићев папир“ рачуна и са оснивањем заједничке полиције и регионалног центра за борбу против корупције и организованог криминала.
Будући балкански савез подразумева институционализовану сарадњу са заједничким тржиштем рада и везама у образовању и здравственој заштити, а већ је добио подршку Брисела и Вашингтона.
Суштински, Лукшићева иницијатива је резултат договора министара иностраних послова држава региона са високим комесаром ЕУ за проширење Штефаном Филеом и генералним секретаром Савета за регионалну сарадњу Гораном Свилановићем. Циљ иницијативе је, како га тумачи њен покретач министар спољних послова Црне Горе Игор Лукшић, да регион Западног Балкана, кроз међусобну сарадњу, у потпуности буде интегрисан у ЕУ.
Постигнут је договор да Црна Гора, као тренутно једина држава региона која води преговоре о чланству у ЕУ, припреми основне идеје даљег промовисања регионалне сарадње у циљу јачања европске перспективе.
Без много медијске пажње, у Пржном код Будве средином јула је одржан консултативни састанак политичких директора Албаније, БиХ, Црне Горе, Косова, Македоније и Србије о новом концепту регионалне сарадње под радним називом Западнобалканска шесторка +1 уз учешће шефа делегације ЕУ у Црној Гори, амбасадора Митје Дробнича и Свилановића.
Иако већ чланица ЕУ, Хрватска се придружила иницијативи, а састанку је, у својству посматрача, присуствовао и представник Словеније.
Учесници су потврдили спремност за сарадњу у понуђеном формату регионалне сарадње, уз уважавање принципа вредновања напретка сваке државе појединачно у процесу европских интеграција, тзв. регата приступа.
Имајући на уму да нова иницијатива не предвиђа стварање нових регионалних структура, Свилановић је понудио да Секретаријат постане извршна рука Иницијативе, пружајући на тај начин потребне институционалне капацитете за даљу операционализацију идеје.
Формирањем Г6 на Балкану, Запад жели да неутралише настојања Русије да у потпуности преузме тржиште енергентима у овом делу Европе. Наиме, у глобалној подели утицаја већ је трасирана линија Балтик-Адриатик као сфера руског економског, а самим тим и политичког утицаја.
Русија је преузимањем две рафинерије (Панчево и Брод) постала лидер у трговини нафтом и нафтним дериватима, а доласком гасовода Јужни само ће потврдити ту улогу. Преостаје још борба за електроенергетски сектор, где Руси рачунају на енергане на гас и на термоелектране, а у будућности се размишља и о градњи хидроелектрана које би дошле као логичан след.
Будући да се то коси са плановима о енергетској мрежи ЕУ у Југоисточној Европи, не чуди што се формирањем Г6 под контролом Запада, Русима жели запречити даљи продор на ово тржиште.
Занимљиво је да се ова америчко-британска иницијатива поклапа и са плановима Турске у региону, која тежи успостављању чвршћих економских и политичких веза међу балканским земљама са муслиманском већином.
Зелена трансверзала и јачање турског утицаја на Балкану део су компромиса ЕУ и САД у погледу решавања односа на Балканском полуострву у контексту евроатлантских интеграција.
