Роботи ће „укинути“ таксисте, економисте, пилоте, машиновође, уреднике, продавце...
ЕКОНОМИСТИ СА ОКСФОРДА И GOOGLE УПОЗОРАВАЈУ ДА ДОЛАЗИ РАТ
ИЗМЕЂУ МАШИНА И ЉУДИ ЗА РАДНА МЕСТА
- Председник савета директора Google, Ерик Шмит, на Светском економском форуму у Давосу упозорио да ће за 2-3 деценије нестати многе професије
- Економисти Карл Бенедикт Фреј и Мајкл Осборн са Оксфордског универзитета тврде да је почела нова индустријска револуција и да је велика вероватноћа да ће 47% професија бити аутоматизовано
- Компанија Google, у којој ради 46.000 запослених, реално рачуна на аутоматизацију неких постојећих форми хуманих послова. У САД и Јапану је 2013. купила чак седам компанија које се баве роботиком
ВЕЋИ део послова, уместо људи, већ сада раде роботи, а за 20-30 година технолошке иновације довешће до нестајања многих професија, изјавио је у Давосу, на Светском економском форуму, шеф савета директора Google, Ерик Шмит.
Он је тиме подржао мишљење економиста са Оксфорда, који очекују тешке последице од рата између робота и људи.
Резултат техничког прогреса може бити нестанак многих радних места, која су се некада чинила да су изван домета могућности за аутоматизацију. То ће бити један од највећих проблема са којима ће се свет суочити у наредних 20-30 година, упозорио је председник савета директора Google у Давосу.
Он је подржао мишљење економиста Карла Бенедикта Фреја и Мајкла Осборна са Оксфордског универзитета, који су ових дана изјавили за часопис The Economist да је почела нова индустријска револуција, у чијим првим редовима су роботи који раде већи део „хуманих“ послова.
По њиховим проценама, постоји велика вероватноћа да ће 47% професија бити аутоматизовано. Ради се о рачуноводству, правним пословима, писању техничких текстова и о другим професијама „белих крагни“.
У професије које ће највероватније „нестати“ спадају (по опадању вероватноће) телемаркетинг, ревизор и продавац. У другу тројку улазе - аутор техничке документације, агент и стенограф. Са 50% вероватноће роботи ће заменити машиновође, пилоте и економисте. У зону ризика такође спадају професије, као што су биолог-истраживач, уметник, ватрогасац, уредник и хемичар.
Већ за 30 година, у многим развијеним земљама нестаће таксисти, јер њихове „убице“ - прототипови „беспилотних“ аутомобила из Google-а - већ путују путевима Калифорније, сматрају оксфордски економисти. Прошле године ова компанија обећала је да ће већ за десет година аутомобили са аутоматским возачем ући у масовну производњу.
Компанија Google, у којој ради 46.000 запослених, реално рачуна на аутоматизацију неких постојећих форми хуманих послова. Она је у САД и Јапану 2013. г. купила седам компанија које се баве роботиком.
Међу такве куповине Google-а наводе се старт-ап компаније Industrial Perception која ради на развоју аутоматских „руку“ за истовар камиона и Schaft, чији тим ради на „хуманом“ роботу. Сем ових, купљене су компаније Meka и Redwood Robotics, које раде на развоју андроидних робота и механичких руку, као и произвођач роботизованих видео система Bot & Dolly, чији производи су недавно коришћени приликом снимања филма „Гравитација“.
Ерик Шмит
Google је истовремено купио рекламну компанију Autofuss и дизајнерску канцеларију Holomni, која ради високотехнолошке точкове, а које се налазе у оквиру Bot & Dolly.
У децембру је саопштено да Google намерава да купи и фирму Boston Dynamics, такође познату по производњи самоходних робота, са посебним сектором који ће се бавити роботима.
Упркос томе, Ерик Шмит из Google-а сматра да ће у конфронтацији компјутера и људи, ипак, победити људи. „Ја сам поуздано на њиховој страни. Важно је да у тој борби видимо да људи заиста раде добро“, наглашава Шмит.
По његовим речима, постоје многа истраживања која показују да је у садашње време низ релативно квалификованих радних места средње класе већ аутоматизован. Ситуација ће се убудуће само погоршавати. Због тога он сматра да владе треба више да инвестирају у образовање да би се повећали ниво знања и способности људи.
Економисти са Оксфорда такође сматрају да су владе дужне да из корена реформишу систем образовања да би се преживела нова револуција и последице масовне аутоматизације производње.
Технолошки прогрес минулих векова уверио је већину економиста да увођење технологија и иновација доноси само просперитет и благостање. Индустријализација није изазвала нестајање радних места, напротив, створила је могућности за пуну запосленост становништва и раст прихода. Већина западних економиста уверена је да ће се у 21. веку та историја поновити: захваљујући аутоматизацији радних места повећаће се продуктивност рада, што ће повећати и приходе грађана.
Међутим, економисти са Оксфорда и Шмит из Google-а другачије мисле. Они су уверени да ће даља роботизација економије довести само до социјалне нестабилности и глобалне прерасподеле, јер, како они указују, индустријски преврат у 18-19. веку није прошао тако лако, како многи мисле.
Према истраживањима Лоренса Каца са Харвардског универзитета, за време индустријализације повећала се потреба за висококвалификованим радницима, а ангажовање ниске квалификације је опало. У периоду од 1750.-1850. г. није се побољшао живот ове категорије становништва, њихови приходи нису се повећавали и тек је крајем 19. века због раста продуктивности рада уследио и пораст прихода који је почео да се проширује на читаву економију.
При том су власти биле приморане да предузимају мере да би већи део становништва могао да нађе посао - да повећавају могућности за образовање, прво за средње, затим и за високо. Реални просперитет стигао је до радника, тек после Другог светског рата, чак и у богатим земљама.
Аутоматизација производње у свету сада се развија по истом сценарију као и индустријска револуција 18. века, сматрају економисти са Оксфорда. Током последње три деценије удео рада човека у производњи у читавом свету смањио се са 64% на 59%. У већини развијених земаља незапосленост се налази на опасном нивоу, а реалне зараде се не повећавају. Економисти сматрају да се то дешава због тога што рад човека постаје све мање исплатив у поређењу са радом робота.
К. Т.
