Токио се наоружава против Кине, а вади се на Северну Кореју

СПРЕМА АРМИЈУ И ФЛОТУ ЗА ОДБРАНУ ОСТРВА И НАНОШЕЊЕ УДАРА

ПО ПОМОРСКИМ БАЗАМА ПРОТИВНИКА

• Јапан сваке године троши око 44 милијарде долара за наоружање, али не може да се бави производњом и куповином крстарећих ракета различитих домета и стратешких бомбардера који могу да наносе ударе великих размера
• „Дошло је време које Јапану даје пуно право да формира пунокрвну армију. Ипак, прво треба унети амандман у актуелни устав и ослободити се назива „војска самоодбране“. Јапански народ се не може заувек одрећи вођења војних дејстава ради решавања конфликата са другим земљама“, - изјавио је један од аутора нове војне реформе Сигеру Исиба
• Са променама устава, јапанска армија би имала одрешене руке да наноси авионске ударе великих размера по базама противника и да формира јединице поморске пешадије које ће моћи да бране удаљена острва у Тихом океану као што је то било у Другом светском рату
• Јапан планира да усаврши ловачке авионе пете генерације  F-35 применом нове муниције и америчке навигационе опреме Joint Direct Attack Munition. Та опрема пружа могућност да се управља авионским бомбама током њиховог пада и повећава прецизност авионских напада
• У плану је и да се до 2014. завврше испитивања ловачког авиона „Стелт“ типа. У производњу тог авиона, који ће за радарске системе бити невидљив, уложено је око 470 милиона долара
• Вашингтон одобрава проширење и јачање војног програма Токија јер ће то омогућити Вашингтону да додатно учврсти односе са Јапаном и добије добро упориште за притисак на Кину. Тренутно је у Јапану распоређено око 50.000 америчких војника

Пише: Сергеј ВАСИЉЕНКОВ

         ВЛАДАЈУЋА либерално демократска партија Јапана (ЛДПЈ) донела је одлуку да свеобухватно  пренаоружа копнене и поморске снаге.

         Реформа је усмерена на стварање корпуса морске пешадије, на појачање ефикасности система ПВО и ПРО, као и на опремање армије и флоте модерним наоружањем за наношење удара по поморским базама противника.

         Савет националне одбране ЛДПЈ одобрио је 30. маја свеобухватни пројекат потпуног пренаоружања земље. Тај догађај био је прилагођен преименовању Јапанских снага за самоодбрану у пуноправну армију националне одбране.

         Подсетимо да је по завршетку Другог светског рата властима Јапана било забрањено да имају пунокрвне оружане снаге.

         У тој земљи био је донет устав који је значајно ограничавао војне потенцијале, чак и у оквиру самоодбране. Чак је било предвиђено потпуно одрицање Јапана од војног потенцијала. Та земља не може да поседује офанзивно наоружање, укључујући бомбардере и ракетне лансере мањег и већег домета. 

         Основни идеолози пренаоружања Јапана су бивши министри ЛДПЈ, Сигеру Исиба и Ген Накатани. Они су предали урађени пројекат војне реформе, који је потом био одобрен и упућен влади на разматрање.

         „Ограничења која су утврђена после рата и која се односе на размере јапанских оружаних снага већ су одавно застарела“, - изјавио је Сигеру Исиба.

         Уистину, јапанске снаге самоодбране конструктивно се развијају и данас се налазе на петом месту у свету по трошковима у војној индустрији.

         Јапан сваке године троши око 44 милијарде долара за наоружање, али не може да се бави производњом и куповином крстарећих ракета различитих домета и стратешких бомбардера који могу да наносе ударе великих размера.

         „Дошло је време које Јапану даје пуно право да формира пунокрвну армију. Ипак, прво треба унети амандман у актуелни устав и ослободити се назива „војска самоодбране“. Јапански народ се не може заувек одрећи од вођења војних дејстава ради решавања конфликата са другим земљама“, изјавио је Сигеру Исиба.

         Ако измене устава ступе на снагу, јапанска армија ће моћи да наноси авионске ударе великих размера по базама противника, а такође ће се повећати ефикасност дејстава противракетне одбране која се односи на усијану ситуацију на Корејском полуострву. Сем тога, Јапан ће формирати јединице поморске пешадије које ће моћи да бране удаљена острва у Тихом океану као што је то било у Другом светском рату. Тада су Јапанци ратовали са својим садашњим најближим савезником – САД.

         Јапанске власти пре свега желе да реше питање могућности наношења ваздушних удара по војним базама противника.

         У једном од докумената наводи се да озбиљно погоршање односа са Северном Корејом може приморати власти Јапана да нанесу низ удара по нуклеарним и ракетним полигонима те земље. Али, прво треба опремити јапанску армију крстарећим ракетама кратког домета и стратешким бомбардерима.

         Северна Кореја је више пута претила Јапану да ће нанети удар по њиховој територији. Пре свега то се односи на америчке базе које су распоређене у земљи Излазећег сунца.

         После потписивања додатног споразума између Вашингтона и Сеула, у који Американци намеравају да достављају сву неопходну војну помоћ у случају било каквих „провокација Пјонгјанга“, односи између тих земаља били су крајње напети.

         Северна Кореја преместила је према источној обали лансирна постројења спремна за паљбу у сваком тренутку.

         Ни дипломатска посета корејског представника Токију није смањила напетост  у вези са нормализацијом односа између две земље. Генерални секретар јапанске владе Есихид Суга истакао је: „Веома нам је драго што је Северна Кореја коначно зауставила своје провокације према нама и што је спремна за сарадњу. Па ипак, јапанска страна остаће опрезна и наставиће да прати све даље активности Пјонгјанга“.

         Јапанске власти не страхују само од претњи Северне Кореје.

         Последњих година односи са Кином су све лошији. Управо због тога је ЛДПЈ лансирала оснивање јединица морске пешадије, чија интервенција би била неопходна у случају спољашњег напада. Такав напад најпре је могућ на острвима Сенкаку око којих се Кина и Јапан одавно споре.

         Према одредбама Потсдамске конфернције о послератном поретку у свету, Јапан је био дужан да Кини врати све окупиране територије. Управо тој категорији припадају острва Сенкаку.

         На недавном конгресу у Потсдаму, премијер Државног савета Кине, Ли Кецјан, отворено је изјавио да су Јапанци та острва отели од Кине и да су обавезни да их ускоро врате.

         „После рата Јапан је потписао декларацију којом се обавезао да врати Кини сва окупирана острва. Послератни поредак у свету треба да остане исти, а Кина улаже све напоре у заштиту тог поретка“.

         Са своје стране, влада Јапана осудила је „скандалозну изјаву Ли Кецјана“ на следећи начин: „Изјава кинеске стране игнорише историју. Ми се ни на који начин не можемо с тим сложити“, - истакао је генерални секретар Јапана, Есихид Суга.

         „Острва Сенкаку су одувек део наше земље како са историјског, тако и са етничког становишта. Ми их и данас поседујемо. А изјава Кине заснована је само на једностраном ставу према тим острвима“.

         Кецјанова изјава је подстакла јапанске власти да у спорном региону опреме своје оружане снаге додатном техником као што су десантне амфибије AAV7 и америчке летелице V-22 OSPREY.

         Валериј Кистанов, директор центра за јапанске студије у московском Институту за Далеки Исток, сматра да се јапанско офанзивно наоружање може окренути на било коју страну.

         „Свакако ће јапанско оружје превасходно бити оријентисано против Северне Кореје, а затим на Кину. У вези са јачањем ракетно – нуклеарних снага Кине, јапански систем ПРО увећава свој потенцијал. У сваком случају, Јапан ће наставити да троши милијарде долара на војну индустрију. Као што говоре јапански политиколози и политичари, то је пре свега повезано са ситуацијом на Корејском полуострву и порастом војне моћи Кине. Та два фактора Јапан сматра за претњу и због тога ће се активно пренаоружавати“. 

         Кистанов такође наглашава да је уношење измена у устав Јапана доказ пооштравања спољне политике те земље. 

         „Лидер ЛДПЈ, Шинзо Абе је, у суштини, човек десних, националистичких погледа. Он сматра да је Јапан незаслужено добио војна ограничења која му сметају да постане пуноправна светска сила“.

         Влада Јапана увећала је трошкове за војну индустрију што су првенствено изазвале промене у снабдевању авијације.

         Јапанске власти планирају да усаврше ловачке авионе пете генерације  F-35 применом нове муниције и америчке навигационе опреме Joint Direct Attack Munition. Та опрема пружа могућност да се управља авионским бомбама током њиховог пада и повећава прецизност авионских напада. 

         Поред тога јапанске власти планирају да до 2014. изведу испитивања свог првог ловачког авиона „Стелт“ типа. У производњу авиона, који ће за радарске системе бити невидљив, уложено је око 470 милиона долара.

         Рад на том пројекту започела је компанија „Мицубиши“ још 2009. Први авион добиће назив „Син-син“ и биће урађен по америчкој технологији невидљивог авиона.

         Повећање трошкова за наоружање изазвало је озбиљну будност у земљама Азије. Кина иступа против јапанских планова о стварању праве армије. Представник Министарства спољних послова Кине, Хуа Чинјун изразила је мишљење да земље Азије и међународне заједнице треба посебну пажњу да обрате на све покушаје јачања јапанских оружаних снага. Он је такође истако да је управо Јапан започео Други светски рат у земљама Азије.

         Вашингтон, напротив, одобрава проширење и јачање војног програма Токија. Тренутно је у Јапану распоређено око 50.000 америчких војника.

         Јачање Токија омогућиће Вашингтону да учврсти односе са Јапаном и добије добро упориште за притисак на Кину. 

Највероватније је да ће предлози Либерално демократске партије Јапана ући у план развоја система одбране те земље у наредних пет година.

         У случају да власти званично одобре реформу пренаоружања, односи између Јапана и његових суседа могу се погоршати. И без тога азијске земље са опрезом прате активности Јапана у области одбране.

         Шта се потом може очекивати?

         Разуме се да на општем плану војно јачање Јапана неће допринети смањењу напетости у региону, штавише, испровоцираће нову трку у наоружању, посебно у оним земљама у којима је живо историјско памћење о злочинима јапанске самурајске државе.  

         Превела Ксенија Трајковић