У Сирији ће све зависити од тога хоће ли Асад у наредна 2-3 месеца заузети Алеп

ТУРСКУ И ЊЕНОГ ПРЕДСЕДНИКА ЕРДОГАНА ДАЉЕ ЧЕКАЈУ САМО НЕПРИЈАТНОСТИ

Алеп

• Од исхода битке за Алеп ће зависити ко ће бити победник у грађанском рату. Ако Асад и његови савезници заузму Алепо, шансе опозиције за једнак удео у власти у будућој коалиционој влади ближе се нули
• Услед промењених околности, девет антивладиних групација у Алепу, које су ратовале између себе, удружиле су снаге. Командант новог фронта постао је један од лидера Ахрар аш-Шам - Хашем аш-Шејх (познат и као Абу Џабер). Највеће групације које су приступиле новој коалицији су Ахрар аш-Шам, Лива сукур аш-Шам и 16. дивизија Сиријске слободне армије (ССА)
• Код Алепа су се појавили и одреди Џебхат ан-Нусре. Они су били активни у граду 2012-2013. године, али су у лето 2014. отишли оданде због борби са Исламском државом. Услед снажних удара по Џебхат ан-Нусра с истока од стране ИД, та организација је била приморана да се прегрупише и пренела је своје деловање у Хаму и Идлиб, а у овом тренутку њене су присталице поставиле контролни пункт на северу града, на „путу Кастело“, који спаја Алепо са Турском, и утврдиле се у општинама ал-Машхад и ал-Фирдаус

Пише: Јевгениј САТАНОВСКИ

        КОЈИ су циљеви Вашингтона у сукобу Турске и Курда? И на који начин ће се правити тактика у односима с тешким партнером и Москвом? Очигледно, данас на турско-сиријском правцу постоје три циља.

        Покренута офанзива сиријске армије и савезника код Алепа највећа је у овом граду од почетка сукоба.

        Антивладине снаге су тешком муком пружале отпор. Офанзиви сиријске армије претходила је дуга авијацијска и артиљеријска припрема.

        Од тога како ће се у наредних 2-3 месеца развијати догађаји око овог града и у њему - зависи ко ће бити победник у грађанском рату. Ако Асад и његови савезници заузму Алепо, шансе опозиције за једнак удео у власти у будућој коалиционој влади ближе се нули.

        Осим Раке на североистоку, која се налази под контролом Исламске државе, у рукама антиасадових снага остао би само Идлиб, који ће се после заузимања Аалепа наћи у кљештима сиријске армије. Зато је за терористе насушни задатак постала не даља експанзија, већ одбрана освојеног.

        Услед промењених околности, девет антивладиних групација у Алепу, које су ратовале између себе, удружиле су снаге. Командант новог фронта постао је један од лидера Ахрар аш-Шам - Хашем аш-Шејх (познат и као Абу Џабер). Највеће групације које су приступиле новој коалицији су Ахрар аш-Шам, Лива сукур аш-Шам и 16. дивизија Сиријске слободне армије (ССА).

        Још једна новост је да су се код Алепа појавили одреди Џебхат ан-Нусре. Они су били активни у граду 2012-2013. године, али су у лето 2014. отишли оданде због борби са Исламском државом. Услед снажних удара по Џебхат ан-Нусра с истока од стране ИД, та организација је била приморана да се прегрупише и пренела је своје деловање у Хаму и Идлиб.

        У овом тренутку њене присталице поставиле су контролни пункт на северу граду, на „путу Кастело“, који спаја Алепо са Турском, утврдиле су се у општинама ал-Машхад и ал-Фирдаус.

        Зашто су се бојовници Џебхат ан-Нусре вратили у Алепо?

        Треба имати у виду да она није позвана на конференцију сиријске опозиције у Ријаду у децембру 2015. Бивши савезници и покровитељи групације, прогласивши је терористичком, свалили су на њу кривицу за ратне злочине, у које су у једнакој мери биле умешане све антивладине групе.

        С друге стране, Багдад такође у потпуности зависи од цене извозне нафте, и његов буџет пуца по шавовима. Ирак је дужан Сједињеним Државама за испоручено оружје и тренутно преговара с ММФ о хитној финансијској помоћи.

        Та околност може да отежа извршавање обавеза Багдада у случају да закључи са Ербилом нови посао „новац за нафту“.

        Оперативна ситуација у Сирији се променила, а наставак кријумчарења може да доведе до подношења тужби Багдада међународним судовима. Што вишеструко сужава поље за деловање ирачког курдског лидера Масуда Барзанија.

        Самим тим, његова идеја о добијању државне независности за регион, коју је он дуго декларисао на свим нивоима, одлаже се на дужи период, упркос обећаним референдумима. То је, вероватно, покушај да се притисне Багдад у преговарачком процесу о компромису, покушај да се подигне лични рејтинг и издејствује прерасподела дела издвајаних државних средстава у своју корист. Ништа више од тога.

        То су последице економске кризе на светском тржишту нафте. Независност, од које ниједна курдска партија неће одустати у теорији, у пракси се одлаже до стабилизације цена нафте.

        То је лоша вест за Ердогана, којем прекид пословања с Барзанијем прети губитком огромних средстава, којима су располагали његов породични клан и он лично.

        Разуме се, независност и државни статус Региона Курдистан нису могли да не изазову немире у турским вилајетима насељеним Курдима, али су економија, која у потпуности зависи од Анкаре, и везе с Ердоганом, превише значиле за Барзанија, да би „љуљао чамац“ у суседној земљи.

        Данас курдски националисти имају потпуно одрешене руке када је у питању Турска.

        С обзиром на то како оштро Багдад реагује на присуство турских војника на ирачкој територији, Ердогана чека много изненађења и на том правцу.