Запад се већ вековима облизује на Украјину
УКРАЈИНСКЕ ПРИСТАЛИЦЕ ИНТЕГРАЦИЈА У ЕВРОПУ СЕ БУНЕ
- ТО НЕ ТРЕБА ДА ЧУДИ ЈЕР У УКРАЈИНИ ПОСТОЈЕ ДВЕ УКРАЈИНЕ
- Сећате ли се Полтавске битке? Сам почетак XVIII века, 1709. година близу Полтаве. Ко је у њој учествовао, ко је тада ратовао против нас, сећате ли се? Шведска и Пољска... После 300 година највећи заљубљеници одласка Украјине у Европу су - те исте земље
- Европска унија је у најлошијој економској па и политичкој форми током протеклих деценија. Она неће издржати још 45 милиона Украјинаца. Али, ипак вуче ту земљу према себи, авантуристички према себи, апсолутно не размишљајући о њеној будућности. Само да је одвуче од Русије
- Историја наставља као да се ништа није десило, конкурентска је и пргава као некад, Запад нас притиска, његовасе агресивна суштина се није променила. Гута наше бивше републике изазивајући нас
- А ми треба њих да изазовемо. Поред других мера Русија треба да подржи пуну интеграцију у ЕУ земаља као што су Румунија или Бугарска. Зашто? И у Румунији и у Бугарској има пуно Цигана. Нека Цигани, велики, древни Цигани, зачергаре дубоко унутар Европе и дестабилизују је дођавола!
Пише: Едурад ЛИМОНОВ, писац и политичар (Москва)
СОЧНА, јужна, у ствари, земља са 45 милиона становника. Добра комадина топлог мора.
По територији много већа од Пољске.
Сиромашна, наравно, али масан залогај.
Запад се на њу облизује већ много векова.
Сећате ли се Полтавске битке? Сам почетак XVIII века, 1709. година близу Полтаве. Пушкин је ту битку поемом прославио.
Ко је у њој учествовао, ко је тада ратовао против нас, сећате ли се? А Шведска, Пољска, шведски краљ-витез Карл XII, пољски краљ Станислав Лешински.
После 300 година највећи заљубљеници одласка Украјине у Европу су - те исте земље. Много енергије уложио је у евроинтеграцију Украјине шведски Карл Билт, а председник Пољске, Бронислав Коморовски, само што је добацио:
„Брисел је погрешио у оцени проблема у односима између ЕУ и Украјине. Проблем није Тимошенко. Проблем је политика притиска и уцене, коју је према Украјини применио њен источни сусед“.
Источни сусед - то смо ја и ви, Русија.
Историјска злонамерност Пољске према Русији, која је још 1654. г. одвела Украјину према Русији, никуд се није дела.
Свих последњих месеци водила се битка за Украјину.
Ми смо Украјину хтели у Царинску унију, видећи у њему основу будућег политичког савеза земаља бивших совјетских република, што је природно.
А Европска унија хоће да присвоји највећу земљу Источне Европе, да одглуми Перејаславску раду из 1654., да надигра Богдана Хмељницког, да победи у Полтавској бици.
При том, Европска унија је у најлошијој економској па и политичкој форми током протеклих деценија. Знамо које огромне проблеме ЕУ има у Грчкој, како једва састављају финансијску помоћ за Португалију, како је лоша ситуација у Француској и Италији. Она неће издржати још 45 милиона Украјинаца.
Али, ипак вуче ту земљу према себи, авантуристички према себи, апсолутно не размишљајући о њеној будућности. Само да је одвуче од Русије.
Више од свих труде се, већ сам их навео, стари противници Русије: Пољска и Шведска.
Сем њих ватрене присталице евроинтеграција су прибалтичке, патуљасте земље. А ето, велики Европљани - Француска и Немачка - показују мање ентузијазма. Немачка се уморила од рада за све Европљане.
Пре неколико дана премијер Украјине, Азаров, и председник Јанукович саопштили су да неће потписати споразум са ЕУ.
Из ког разлога?
Русија им је понудила боље услове.
Њих је могуће разумети.
Они имају народ који треба хранити и бринути се о његовом благостању. Иначе, следећи пут народ неће изабрати Јануковича и његову Партију региона.
Ово није цинично, ово је трезвено.
Украјинске присталице интеграција у Европу изашле су на мајдан.
Нас то не треба да чуди, будући да одлично знамо да у Украјини постоје две Украјине.
Има девет густо насељених области на истоку Украјине, на њих се, заправо, и ослањају Партија региона и Јанукович. То су привредно развијене области у којима превладавају индустријски јаки градови као што су Харков и Дњепропетровск.
И има 16 централних и западних области, мање насељених, а привредно, пре заосталих.
Ето, те економски заостале области су и изашле на мајдан. Вичу.
Добро, мало ће викати и разићи се. Кличко је присутан. Шета. Боксер. Кандидат за председника. И Тјагнибок је присутан. Националиста.
Па, нека мало вичу.
Европљани су се неусиљено помирили са одлуком Јануковича и не надају се да ће се предомислити. Притискали су ужасно, претили да их уопште неће узети у ЕУ, никада неће узети ако Украјина закасни, а овде су спремни да чекају. Председник Литваније Грибаускајте: „Земље које учествују у програму „Источно партнерство“ оствариле су значајне реформе. За даљу интеграцију Европе успели смо да урадимо веома много“.
Па добро, веома много, само, 45-милионска земља откинула се са ваше удице!
Ваш неуспех!
На самиту у Литванији окупили су се представници 34 земље. Међу њима су шест - бивше републике СССР-а: Грузија, Молдавија, Украјина, Белорусија, Јерменија, Азербејџан. Риба тражи, где је дубље? Нама нису потребна братска осећања, нама су потребне чврсте економске и политички моћне споне да би одолевали.
Зато, шиц - Бронислав Комаровски треба да настави о руском притиску.
Ми јасно видимо да се Историја наставља као да се ништа није десило, да је конкурентска и пргава као некад, да нас Запад притиска, да се његова агресивна суштина није променила. Да гута наше бивше републике изазивајући нас.
А ми треба њих да изазовемо.
Поред других мера Русија треба да подржи пуну интеграцију у ЕУ земаља као што су Румунија или Бугарска, да поздрави безвизни режим ЕУ са тим земљама.
Зашто?
И у Румунији и у Бугарској има пуно Цигана.
Нека Цигани, велики, древни Цигани, зачергаре дубоко унутар Европе и дестабилизују је дођавола!
Превела Ксенија Трајковић
