У Амстердаму отворен музеј под називом „Тајне црвених фењера“
АМСТЕРДАМСКЕ ПРОСТИТУТКЕ ИЗНАЈМЉУЈУ ИЗЛОГЕ НА ПОЛА ДАНА, ОБИЧНО РАДЕ СМЕНЕ ОД ПО 11 САТИ, ШЕСТ ДАНА У НЕДЕЉИ
- Око 75 одсто проститутки потиче из сиромашних земаља, најчешће Румуније и Бугарске
- На крају музеја је зид са порукама проститутки. „Овај посао није за слабиће“, пише на једној с потписом извесне Еве
- „Осећам се усамљено, моја мајка не зна чиме се бавим“, стоји у другој коју је написала жена по имену Кармен
- Пре него што се врате на улицу, посетиоци могу да напишу своје скривене сексуалне жеље у кабини налик исповедаоници
АКТИВНОСТИ проститутки чувеног кварта „црвених фењера“ у Амстердаму тема су малог музеја едукативног карактера који ће у четвртак бити отворен у главном граду Холандије.
„Музеј под називом „Тајне црвених фењера“ намењен је онима који желе да сазнају више о томе како се најстарије занимање на свету обавља, а да притом не морају да потраже услуге проститутки“, рекао је организатор поставке Мелхер де Винд, преноси АП.
Као што сам садржај намеће, музеј је смештен у бившој јавној кући, једној од типчно уских амстердамских зграда.
У музеј се улази пролазећи поред холограма проститутке која жели добродошлицу.
Експонати покушавају да одреде место лепотица ноћи у друштву, а кратак филм упознаје посетиоце са људима који раде са њима.
Амстердамске проститутке изнајмљују излоге на пола дана, обично раде смене од по 11 сати, шест дана у недељи.
Већи део времена проводе чекајући на клијенте. У слободно време посећују фризерске салоне, уређују нокте и купују одећу.
Идеја покретача музеја била је да се документује историја проституције у Амстердаму, почев од 16. века, када је овај лучки град био центар трговине зачинима, преко Наполеонових ратова, када су проститутке биле први пут приморане на редовне лекарске прегледе како би се спречило ширење венеричних болести међу војницима, до данашњих дана.
Посебна пажња дата је периоду од 2000. године када је проституција постала легална активност на целој територији Холандије.
Од тада, град покушава - многи тврде с успехом - да искорени подводаче и трговину људима.
Јоланда ван Деверен, која се стара о социјалним програмима за проститутке у граду, каже да се о кварту „црвених фењера“ брину полиција, социјални и здравствени радници, порезници и организације за цивилно друштво.
Нова девојка која би се појавила у неком од излога била би одмах примећена и морала би да пружи доказ да има довољно година и дозволу за рад.
Према холандском закону, проституцијом се може бавити особа старија од 21 годину.
Посетиоци музеја имају прилику да поседе у правом излогу и да завире у типичну, „радну“ собу проститутке.
Водич Илонка Стакелборо, која је уједно и председница једног од градских синдиката секс радница, објашњава да су собе, величине три пута два метра, стандардног изгледа.
Све имају ниске и чврсте кревете, лавабо и мали ормарић са лубрикантима, средствима за хигијену, кондомима и секс играчкама.
„Без парфема“, истиче Стакелборо и додаје: „Јер би мушкарац чија би одећа упила парфем могао да има проблема код куће“.
Открила је и мистерију да ли су ожењени мушкарци најчешће муштерије.
„Разни мушкарци - ожењени и неожењени, млади и стари, посећују проститутке, и то у свако доба дана. Неки чак пре посла, рано ујутру“, наводи она.
Нема правила ни што се тиче зарада, најлепше и најмлађе девојке немају обавезно и највише муштерија, нити највећу зараду, као ни девојке које раде у елитним јавним кућама или агенцијама за пословну пратњу.
Оне по правилу имају мање клијената, дуже се с њима задржавају и имају пуно трошкова.
Излог у кварту „црвених фењера“ изнајмљује се на пола дана по цени од 150 евра.
Имајући у виду да 15-минутна услуга проститутке кошта у просеку 50 евра, њихова дневна зарада, након одбитка пореза, износи свега 150 евра за опслуживање шест клијената.
Око 75 одсто проститутки потиче из сиромашних земаља, најчешће Румуније и Бугарске.
На крају музеја је зид са порукама проститутки. „Овај посао није за слабиће“, пише на једној с потписом извесне Еве.
„Осећам се усамљено, моја мајка не зна чиме се бавим“, стоји у другој коју је написала жена по имену Кармен.
Пре него што се врате на улицу, посетиоци могу да напишу своје скривене сексуалне жеље у кабини налик исповедаоници.
Улаз у музеј, који је отворен сваког дана од поднева до поноћи, кошта 7,50 евра.
