Да су младобосанци остали у животу – Краљевина СХС не би постала тамница српског народа
У ДОМУ ВОЈСКЕ ПРЕДСТАВЉЕНО ДРУГО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ДР РАДОСЛАВА ГАЋИНОВИЋА „МЛАДА БОСНА“
* АУТОР: „Младобосанци“ су променили ток светске историје, а фалсификаторе историје подсећам да Гаврило Принцип није убио Франца Фердинанда у Бечу или Пешти, већ у анектираној Босни и Херцеговини, а да та анексија никада и нигде није верификована. Принцип је убио поробљивача и окупатора“
* Др Миле БЈЕЛАЈАЦ: „Док у Италији нема града који нема улицу или трг Гиљерма Обердана, атентатора који је Франца Јозефа покушао да убије у Трсту, Принцип се у страним публикацијама и у јавности чак проглашава за терористу Младе Босне која је представљена као Ал Каида оног доба. Тако се, фалсификовањем историје, даје оправдање Аустро-Угарској да узврати. На жалост, данас то становиште прихватају и неки у Београду»
* Др Дарко ТАНАСКОВИЋ: Апелујем да се књига екранизује, како би се широкој јавности пренео младобосански осећај за свету дужност. Тај осећај нам је потребан и данас. Данас треба истицати људску димензју припадника Младе Босне, јер само то може да пробије љуштуру у коју хоће да нас затворе - у то место где је слобода страна и непозната реч. Упознајмо се са слободом, са нама самима»
________________________________________________________________________________
СВЕЧАНА сала Дома Војске у Београду била је испуњена до последњег места – на промоцији другог, допуњеног издања књиге „Млада Босна“, аутора проф. др Радослава Гаћиновића.
Писац и рецензенти, Дарко Танасковић и Миле Бјелајац, поручили су да се овом књигом промовише и афирмише – слобода.
- Књига излази баш на стогодишњцу стварања Краљевине СХС, државе која је била тамница српског народа. Да су младобосанци били живи, нисам сигуран да би се успоставила та неприродна творевина, рекао је Гаћиновић, који је и научни саветник Института за политичке студије.
Нације, како је указао, почивају на основном демократском принципу да човек има право на слободу. И припадници Младе Босне су, како је оценио Гаћиновић, имали ту визију: стварну слободу народа.
- Дакле, 1914. године су кренули трновитим путем до слободе до које је славни српски народ стигао 1918. године. Данас, након више од 100 година, иако садашња власт има доста успеха у политичкој борби против силе и неправде, опет ишчекујемо неку славну победу у којој ће се српски народ у целини ослободити разних окова, уцена и понижења – рекао је Гаћиновић.
Радослав Гаћиновић
Он је подвукао да управо примери „младобосанаца“ говоре да нико није мали ако је одлучан да се бори за опстанак и да нико није толико велики да може све и заувек. Тадашњи силници, како је указао аутор, нису могли да забораве и опросте понижење које су доживели од малолетних „младобосанаца“ .
- Спомен-плочу Принципу два пута су скидали: усташе Анте Павелића, та нацистичка војска која је ушла у Сарајево априла 1941. и поклонили је као најдражи сувенир Адолфу Хитлеру за његов 52. рођендан, а другу спомен-плочу су скинуле терористичке скупине Алије Изетбеговића, навео је Гаћиновић.
Он је, међутим, подсетио и на супротне примере, као што је Елеонора Рузвелт, која је 1954.у Књигу утисака, у музеју посвећеном сећању на Принципа, записала: „Ови млади људи су својим жртвовањем и храброшћу задужили читави свет. Сенама Гаврила Прнципа цео свет треба да се поклони.“
Аутор је упозорио да историја има огромну моћ, и да се управо зато западни политичари у својим говорима „увек ослањају на историју свог народа“.
- У Србији, чини ми се, то чине ретко када, а крајње је време да се Србија врати себи и својим коренима. Знате, уочи атентата је Мухамед Мехмедбашић рекао: “Пола Босне и Херцеговине ће ићи у завјеру, а друга половина ће их подржати“. Младобосанци су, дакле, доказали да је њихов народ достојан слободе, да је сазрео и стекао право да сам собом влада. Пошто се Европа успавала, они су решили да је пробуде. Није хтела да чује проблеме народа у Босни и Херцеговини и преспавала је окупацију БиХ, а када је преспавала и анексију, морала је да чује припаднике Младе Босне и њихову завршну реч. Они нису припадали себи, него свом народу и историји, а пуцајући у престолонаследника Фердинанда, пуцали су у зло, истакао је Гаћиновић.
Аутор је на крају закључио: „Младобосанци“ су променили ток светске историје, а фалсификаторе историје подсећам да Гаврило Принцип није убио Франца Фердинанда у Бечу или Пешти, већ у анектираној Босни и Херцеговини, а да та анексија никада и нигде није верификована. Принцип је убио поробљивача и окупатора“.
Рецензент књиге, историчар Миле Бјелајац, такође је „ставио под лупу“ покушај да се историја ревидира и да се ослободиоци прогласе терористима: „Док у Италији немате уџбеник или град који нема улицу или трг Гиљерма Обердана, атентатора који је Франца Јозефа покушао да убије у Трсту, Принцип се у страним публикацијама и у јавности чак проглашава за терористу Младе Босне која је представљена као Ал Каида оног доба“.
- Тако се, фалсификовањем историје, даје оправдање Аустро-Угарској да узврати. На жалост, данас то становиште прихватају и неки у Београду, указао је Бјелајац.
На скупу је први имао реч Дарко Танасковић, који је у емотивном говору указао да Принцип и његови саборци никако не могу бити терористи - ни ако се њихово деловање посматра изоловано, ни ако се поштујући науку – сваки догађај посматра у одређеном контексту
-Нема контекста за слободу! Постоје ванвременске ствари! Оне које обезбеђују човеку моралну кичму, а народу да преживи и да буде велики као српски народ. У те ствари спада однос према слободи. Зато се она не сме релативизовати, па ни неким стављањем у историјски контекст. Колега Гаћиновић је разобличио све оне који су покушали да младобосанце представе као терористе и доказао да се Млада Босна борила - за слободу, рекао је Танасковић.
Саму књигу је назвао штивом које је писано „зналачки, поштено и с љубављу“ и препоручио је као 640 страна кроз које „читалац има осећај да се заједно са учесницима шета сарајевским улицама, пре него што су извршили оно што су сматрали да им је света дужност“.
Танасковић је апеловао да се књига екранизује, како би се широкој јавности пренео младобосански „осећај за свету дужност“.
- Тај осећај нам је потребан и данас. Данас треба истицати људску димензју припадника Младе Босне, јер само то може да пробије љуштуру у коју хоће да нас затворе - у то место где је слобода страна и непозната реч. Упознајмо се са слободом, са нама самима. У томе нам ова књига може помоћи - оценио је, у закључку, Танасковић и подвукао да „младобосански дух живи у колеги Гаћиновићу“.
Д. Милошевић