Акопов: Све ће се са Украјином решити војним средствима

ТРАМП ПОВОДОМ УКРАЈИНЕ НИЈЕ СЛОМИО АТЛАНТИСТИЧКИ ЗАПАД, АЛИ – НИЈЕ НИ ПУТИНА

Америчка ракета Atacams

* Трамп није успео да постигне прекид непријатељстава јер Запад у целини није спреман да одустане од својих планова да прогута Украјину

* Европа и атлантисти у Сједињеним Државама нису спремни да узму у обзир руске услове: истински неутралну и снажно демилитаризовану Украјину. То јест, Запад не оставља Русији никакве опције за дипломатско решење

* Трамп не затвара украјинско питање за себе - он се једноставно привремено дистанцира од њега. У следећој кривини - кроз шест месеци, годину или две - он ће се вратити на разговор о томе са руским председником. На крају крајева, сваки договор о будућности Украјине могућ је само између Кремља и Беле куће. Истина, тада ће услови бити гори, али не за Трампа, већ за - Кијев

_______________________________________________________________

          Аутор: Петар АКОПОВ, РИА Новости

          ТРАМПОВА „главна изјава о Русији“ има двојаки карактер, баш као и сам Доналд.

          Немогуће је оно што је казао назвати ултиматумом Путину – иако Трамп даје рок од 50 дана за закључивање примирја у Украјини, обећавајући да ће у супротном увести 100% царине на робу из Русије и наших трговинских партнера (углавном купаца нафте). А немогуће је то и схватити дословно.

          Чак није ствар у томе што ће почетком септембра, када истекне рок који је одредио, сам Трамп можда продужити тај рок за неко време, као што је то учинио у царинском рату са целим светом, већ у томе што увођење таквих царина-зидова нема смисла.

          Прво, њима ће поништити већ ионако малу руско-америчку трговину, али сигурно неће подстаћи Москву да преда Украјину Западу, да се помири са њеном атлантизацијом (која ће почети одмах након закључивања примирја под условима који су нам данас понуђени). Друго, што је најважније, покушај наметања таквих царина Кини и Индији — главним купцима руских енергетских ресурса — довешће до пропасти америчко-кинеских преговора о царинама (то јест, започеће прави трговински рат) и до огромног незадовољства тако важне особе за Сједињене Државе као што је Нарендра Моди. То јест, испуњавање главне претње „ултиматума“ је пре свега неповољно за саму Америку.

          Па зашто онда Трамп прети?

          Зато што се он не обраћа ни Путину ни Си Ђинпингу, све заједно са Модијем. У његовом фокусу су Американци, а делимично и Европљани. Друго, сама продаја оружја за Украјину — са обећавањем да ће Американци повећати притисак на Русију – служи томе да Европљани не посумњају у успех заједничког циља и да плаћају за „америчку заштиту“.

          Од Руса у Украјини јер је Европа прогласила Украјину делом своје територије, па нека вади новчанике.

          А Трамп Американцима даје до знања да је дуго покушавао да помири Русију и Украјину, да споји Путина и Зеленског, али су обојица толико тврдоглава да ништа не функционише. И, иако је он и даље расположен да се нађе мирно решење, нека се још мало боре. Али Америка више неће плаћати за то - Европљани ће давати новац.

          Генерално, они се све више претварају у „праве савезнике“: плаћају за себе и захваљују Америци. То јест, Трамп, у суштини, најављује одбијање да се клади на брзи договор са Путином о Украјини и пребацује већи део одговорности на Европу, али то пакује у неку врсту ултиматума.

          На крају, сви би требало да буду срећни: Кијев ће добити Патриоте, Американци - новац, а Европљани - гаранције да ће Трамп бранити сваки центиметар њихове територије. Са изузетком, наравно, украјинске, али за то ће им продати много доброг америчког оружја.

          И нико се неће усудити да га оптужи да жели да преда Украјину Путину, чак и када „заборави“ да испуни претње изнете у ултиматуму.

          Али, шта виде Русија и остатак света?

          Трамп није успео да постигне прекид непријатељстава јер Запад у целини није спреман да одустане од својих планова да прогута Украјину. Европа и атлантисти у Сједињеним Државама нису спремни да узму у обзир руске услове: истински неутралну и снажно демилитаризовану Украјину. То јест, Запад не оставља Русији никакве опције за дипломатско решење - све ће се решити само војним средствима.

          Трамп није сломио атлантистички Запад, иако је и сам био спреман да се одрекне Украјине, али није сломио ни Путина. Чим је Трамп открио да Путинова спремност за добре односе са њим не значи одбацивање фундаменталних националних интереса Русије (што, иначе, Трамп много боље разуме од већине представника америчког естаблишмента), одлучио је да се удаљи од украјинске теме. Али, на такав начин да нико не би имао никакве претензије према њему, укључујући и Путина.

          Зашто је то толико важно за Трампа?

          Зато што он не затвара украјинско питање за себе - он се једноставно привремено дистанцира од њега. У следећој кривини - кроз шест месеци, годину или две - он ће се у сваком случају вратити на разговор о томе са руским председником. На крају крајева, сваки договор о будућности Украјине могућ је само између Кремља и Беле куће.

           Истина, тада ће услови бити гори, али не за Трампа, већ за - Кијев.