Ишћенко о судбини Украјине: За Русију би идеално било да се врати границама из 1792. или 1812.

„УМЕРЕНО ОПТИМАЛНА ОПЦИЈА ЈЕ ПРЕПУШТАЊЕ ТРИ НАЈЗАПАДНИЈА РЕГИОНА СУСЕДНИМ ЗЕМЉАМА“

Границе Руске Империје након потписивања

Букурештанског мировног споразума 1812.

* Утицајни експерт сугерише Москви да не прихвати да нова граница иде дуж Дњепра или реке Збруч

* Поводом Збруча упозорио: „Остављање седам украјинских региона иза Збруча лоша је опција јер би на тој компактној територији било довршено формирање украјинске нације заснован на русофобији и реваншизму“

* „Идеална опција је граница из 1792. године, или још боље, из маја 1812. године јер ће Русији омогућити пуно учешће и снажне позиције истовремено у балканској, централноевропској и балтичкој политици, а такође искључити могућност нашег истискивања из Европе и трајно учинити немогућим формирање паневропских антируских коалиција“

________________________________________________________________

           Ростислав ИШЋЕНКО

           ПОЗНАТИ политиколог, публициста и историчар - бивши украјински дипломата Ростислав Ишћенко – оценио је да за Русију не би било добро њена будућа граница западно од Донбаса и Новорусије по завршетку Специјалне војне операције буде на рекама Дњепар или Збруч.

           Објаснио је и зашто, наводећи прво да је Дњепар највећа бродска артерија у региону и да је за Русију логично и профитабилно да је контролише самостално.

           За  огућност да нова граница буде западније – на реци Збруч, где је била граница СССР до 1939-те, рекао је:

           „Остављање седам украјинских региона иза Збруча лоша је опција јер би на тој компактној територији било довршено формирање украјинске нације заснован на русофобији и реваншизму“.

Река Збруч: дели Тернопољску и Хмељницку област,

дуга је 247 километара, улива се у Дњестар

           Као умерено оптималну опцију за државну границу, Ишћенко је навео:

           „Она подразумева да само три региона Галиције неће бити под нашом контролом. Русија на то треба да пристане само под условом да се та три региона, која не уђу у састав Русије, препусте нашим источноевропским суседима. Било која друга гранична линија може настати као плод присилног војно-политичког компромиса и чак постојати прилично дуго. А то ће бити граница сталног притиска на Русију, граница која ће стварати редовне проблеме не само са преосталом Украјином, већ и са Европом, која ће у том случају имати илузију да ће под повољним условима бити могуће поново покушати да отме нове територије од Русије“.

            - Стога морамо бити свесни, упозорава Ишћенко, ако нас околности приморају да пристанемо на неку средњу границу, да Русији и даље неће бити дозвољено да мирно живи иза те границе. Идеална опција границе на основу резултата Специјалне војне операције је граница из 1792. године, или још боље, из маја 1812. године, која ће Русији омогућити пуно учешће и снажне позиције истовремено у балканској, централноевропској и балтичкој политици, а такође искључити могућност нашег истискивања из Европе и трајно учинити немогућим формирање паневропских антируских коалиција“.