Кремљ се сложио са Бајденом да је свету потребан „нови светски поредак“

ВАШИНГТОН ДО ЈУЧЕ ОД РУСИЈЕ И КИНЕ БРАНИО ЗАПАДНУ ДОМИНАЦИЈУ, А ОНО ШТО НАСТАЈЕ НЕЋЕ МУ СЕ СВИДЕТИ

Владимир Путин стиже у Пекинг

* У септембру је државни секретар САД Ентони БЛИНКЕН – у говору  о „изазовима за америчку дипломатију у новој ери“ - прогласио крај послехладноратовског светског поретка и почетак новог, који ће се градити под вођством САД

* Бајдена и Блинкена одмах је подржао Борис Џонсон. Већ наслов његовог чланка све говори: „Бајден је у праву. Америка је последња, најбоља нада Земље против континуума зла усмереног против слободе и демократије.“ Не може сервилније од овога, а још је објаснио: „Више волим да САД буду лидер, него било који други актуелни кандидат (укључујући Кину и Индију). Било је лепо чути председника САД како објављује своје лидерство. Помозимо правом тиму да победи"

* Док Москва и Пекинг привлаче глобални југ на своју страну, заједнички стварајући слику будућности, Вашингтон поново покушава да преузме Киплингово неоколонијално „бреме белог човека“. Наивно доживљавајући грокћуће усхићење Бориса Џонсона за колективну подршку

__________________________________________________________

           Аутор: Владимир КОРНИЛОВ, РИА Новости

          „АПСОЛУТНО се слажемо са господином Бајденом. Ово је редак случај када се апсолутно слажемо са оним што је рекао", изјавио је у портпарол председника РФ Дмитриј Песков.

          Последњих година заиста смо ретко могли да чујемо речи о потпуној сагласности Кремља и Беле куће. А, сада се управо то догодило!

          Повод је била изјава Џоа Бајдена у оквиру кампање за донаторе кампање. Муцајући и губећи се, амерички председник је ипак отворено прокламовао фразу: „Потребан нам је нови светски поредак“.

          Чекај, али зар Запад не оптужује Русију и Кину последњих година да покушавају да „униште постојећи светски поредак“?! Санкције против нас су биле засноване на томе.

          Шеф спољне политике Европске уније Жозеп Борел рекао је прошле године да ће уз помоћ таквих мера заштитити светски поредак од руских насртаја.

          У пролеће прошле године, амерички државни секретар Ентони Блинкен, говорећи у Савету безбедности УН, посветио је читав говор потреби одбране поретка који је настао после Другог светског рата. „Наш циљ је једноставно да заштитимо, одржимо и оживимо тај поредак“, свечано је изјавио.

          А колико су тек труда либерални медији уложили да оповргну намере Беле куће да промени постојећи светски поредак.

          На пример, лист USA Today неколико пута је објављивао чланке у којима је оштро одбацивао „теорије завере“ о таквим Бајденовим плановима. Још у марту прошле године писао је:

          „Бајден јесте поменуо ’нови светски поредак‘, али је описивао међународне промене као резултат руско-украјинског сукоба, а не подржавао теорију завере о светској доминацији“.

          Сличне аргументе је поновио пре месец и по дана. А сада Бајден већ отворено саопштава своје планове, као да побија те тврдње.

          Свима је јасно да амерички председник сада није у стању да јасно формулише своје мисли, а још мање дубоке стратегије. Да бисте разумели његове речи, потребно је да слушате оне који држе говоре и планирају уместо њега.

          У овом случају, боље је обратити се Блинкеновом главном говору о „изазовима за америчку дипломатију у новој ери“, који је одржао прошлог месеца.

          Тада је недвосмислено прогласио крај послехладноратовског светског поретка и почетак новог, који ће се градити под вођством САД.

          Бајден је тада потврдио да је то званична политика његове администрације.

          То су одмах преузели либерални медији и политичари који се додворавају Бајдену. Први је то учинио бивши британски премијер Борис Џонсон. Сам наслов његовог чланка вреди тога: „Бајден је у праву. Америка је последња, најбоља нада Земље против континуума зла усмереног против слободе и демократије.“

          Не може сервилније од овога!

          Џонсон, који је присталица Винстона Черчила и аутор концепта „Глобалне Британије“, био је принуђен да у том свом чланку да призна да његова земља више није у стању да игра улогу светског хегемона, па се љубазно одриче тог места у корист Сједињених Држава.

          Објашњење је крајње једноставно, сасвим у духу Џонсона: „Више волим да САД буду лидер, него било који други актуелни кандидат (укључујући Кину и Индију). Било је лепо чути председника САД како објављује своје лидерство. Помозимо правом тиму да победи."

          Поводом овога се не слажемо са Вашингтоном, као што је изјавио и Песков.

          Када је проглашавало стварање новог светског поретка, руско руководство је прогласило курс ка формирање мултиполарног света. У томе је наишло на потпуно разумевање од стране Кине.

          Нама Бајден, Блинкен, Џонсон и други самопроглашени идеолози новог светског поретка покушавају да наметну концепт који је описао Радјард Киплинг у својој песми „Бреме белог човека“. Указујући: контролишите дивље „полудемоне, полудецу“ и немојте ни помишљати да себе деконцентришете разговором о њиховој слободи.

          Руски политиколог Сергеј Михејев апсолутно тачно је описао овај концепт: "Западна елита предлаже искључиво своју контролу над светом. Ми смо иста њушка, ми ћемо владати свима. Треба да будете срећни због тога. Све ћемо вас поделити на грађане прве класе, друге, треће и тако даље.“

          Али, то је исти свет који више никоме не одговара!

          Отуда овакве контроверзе: Вашингтон оптужује Русију да покушава да промени светски поредак, а истовремено захтева да сам учини исто.

          Како је написао руски сенатор Алексеј Пушков, „Сједињене Државе не могу да воде нови свет зато што се свим силама труде да се држе старог“.

          Све у свему, Вашингтон се дуго и тврдоглаво држао старог светског поретка, оптужујући Русију и Кину да намеравају да га униште, али је сада схватио немогућност његовог одржавања. То је јасно, али Бајденов тим није разумео упозорење Хенрија Кисинџера да „ниједна земља није у стању да сама обликује светски поредак“.

          Док Москва и Пекинг привлаче глобални југ на своју страну, заједнички стварајући слику будућности, Вашингтон поново покушава да преузме неоколонијално „бреме белог човека“.

          Наивно доживљавајући грокћуће усхићење Бориса Џонсона за колективну подршку.

           Али, тај приступ више не функционише, иначе – у чему би био смисао његовог напуштања?

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари