Путин очекује да Трамп пристане да Украјина изађе испод контроле Запада

СА ПРЕЛАСКОМ НА „ПАКЛЕНЕ САНКЦИЈЕ“ ПРОТИВ РУСИЈЕ ТРАМП БИ СТАВИО ТАЧКУ НА ПРЕГОВОРЕ СА ПУТИНОМ

Америчко-руски преговори у Ријаду

* Трампова тактика је јасна – хтео је све да реши до Васкрса (20. априла), да би потом одржао састанак са Путином и објавио крај рата. Али, Трамп није у стању да брзо испуни услове Русије који нису ни тајни ни нови већ су добро познати

* Стога је пред избором: да настави преговоре са Путином у очекивању евентуалног договора или да покуша да (Путина) сломи отвореним и оштрим притисцима и застрашивањима, надајући се да ће тако убрзати склапање споразума

* Много важнија је демонстрација намера директне насилне принуде, претњи и застрашивања – и то без обзира на последице. Путина није бити могуће повијати на такав начин, али ће свакако бити могуће прекинути све односе са њим

* Рубио је на састанку министара спољних послова НАТО-а у Бриселу, наводно, убеђивао Европљане да САД неће чинити уступке Русији који би значили прелазак црвених линија Украјине и Европске уније, без обзира што ЕУ инсистира на слању англо-француског контингента, а то у принципу искључује пристанак Русије чак и на привремени прекид ватре

______________________________________________________________

           Аутор: Петар АКОПОВ, РИА Новости

           ВАШИНГТОН поново објављује да жели да убрза процес преговора са Русијом о решењу за Украјину. И показује спремност да изврши притисак на Москву.

           Током посете Белој кући, руски преговарач Кирил Дмитријев није се састао са Трампом — барем не званично — али јесте са кључним члановима његове администрације, укључујући државног секретара Марка Рубија, и неке сенаторе, међу којима је био и Линдзи Грејем.

           А јуче је Рубио, који борави у Европи, говорио о томе како су преговори текли: „Ништа са наше стране није било претеће. <...> Више је било објашњење шта је наш `возни ред` и указивање да ће у једном тренутку бити јасно да ли (Руси) желе мир или не. А то време долази. Прилично је кратко. <...> Надам се да ће ову поруку (Дмитријев) однети у Москву, што ће бити стављање до знања да желимо реални прогрес иначе ћемо закључити да их мир не занима“.

           Амреички државни секретар је истовремено рекао да је реч о недељама, а не месецима: "Ако буде тактике одлагања, то нас неће занимати, Трамп неће учествовати у бесконачним преговорима. Ускоро ћемо знати да ли Русија мисли озбиљно на мир. Ако мисли, дивно, ако не, мораћемо да преиспитамо своју позицију и да одлучимо шта ћемо да радимо."

           Јасно је у ком правцу ће ићи преиспитивање америчке позиције. Биће то прелазак на отворени притисак на Русију, укључујући и увођење нових санкција: са 500-постотним царинама на увоз из земаља које купују руску нафту и гас.

           Рубио се у овоме позвао и на своју законодавну власт:

           „Конгрес је већ започео рад на предлогу закона о додатним санкцијама, а биће све већи притисак са Капитол Хила да се санкције повећају. Нећемо моћи да то спречимо ако не постигнемо напредак у мировном процесу“.

           Звучи као ултиматум? Поготово што је Рубио рекао и да нема план за друге преговоре са Русијом, а демантоване су гласине о скором новом разговору Путина и Трампа. Осим тога, Рубио је на састанку министара спољних послова НАТО-а у Бриселу, наводно, убеђивао Европљане да САД неће чинити уступке Русији који би значили прелазак црвених линија Украјине и Европске уније, без обзира што ЕУ инсистира на слању англо-француског контингента, а то у принципу искључује пристанак Русије чак и на привремени прекид ватре.

           Да ли Трампова администрација и даље жели да постигне договор са Путином или већ припрема јавно мњење за одбацивање договора?

           Трампова тактика је јасна – хтео је све да реши до Васкрса (20. априла), да би потом одржао састанак са Путином и објавио крај рата. Али, Трамп није у стању да брзо испуни услове Русије који нису ни тајни ни нови већ су добро познати.

           Председник САД неће моћи да натера колективни Запад (Европу) да се јавно одрекне планова за анексију Украјине (а не само да обећа да ће одустати од њене атлантизације – као да Москва не види да они то желе да ураде под маском европеизације).

           Стога је Трамп пред избором: да настави преговоре са Путином у очекивању евентуалног договора који би фиксирао да Украјина излази испод контроле Запада, или да покуша да (Путина) сломи отвореним и оштрим притисцима и застрашивањима, надајући се да ће тако убрзати склапање споразума.

           Али, проблем је у томе што је то – ако заиста жели договор - погрешан избор.

           Преласком на другу опцију, то јест увођење „паклених санкција“ са намером да Русију у потпуности лиши извозних прихода, Трамп ће ставити тачку на преговоре са Путином.

           Зато што је покушај „дављења Русије“ – а управо на то и циљају такве санкције – у принципу неспојив са било каквим преговорима. Не само о украјинском решењу, већ и о обнављању односа САД са Русијом уопште.

           Поента није у ефикасности таквих санкција. Оне у сваком случају неће уништити руски извоз, али ће снажно погодити Русију и довести до великих преокрета на глобалном енергетском тржишту (укључујући и саме Сједињене Државе).

           Много важнија биће демонстрација намера директне насилне принуде, претњи и застрашивања – и то без обзира на последице. Путина није бити могуће повијати на такав начин, али ће свакако бити могуће прекинути све односе са њим.

           Ако Трамп изненада одлучи да све ресетује и пређе на покушај „присилног договора“, резултат ће бити предвидљив – неће бити договора, нити односа са Путином.

            Међутим, такав исход очигледно није део Трампових планова.