Врх покрета за стварање панзападне коалиције против Русије била је посета САД краља Чарлса III

НЕМАЧКА УТВРДИЛА СВОЈУ ПРВУ ВОЈНУ СТРАТЕГИЈУ – ХОЋЕ ДА ИМА НАЈЈАЧУ ВОЈСКУ У ЕВРОПИ

* Велика Британија, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Шведска, Естонија, Летонија, Литванија и Холандија су одлучиле да формирају посебну „антируску флоту“

* Заменик председника Савета безбедности РФ Дмитриј МЕДВЕДЕВ: За Русију је сукоб са западним светом данас егзистенцијалне природе, што значи да је - питање постојања

* Британски монарх је у Вашингтон дошао са јасним и конкретним циљем: да увуче Американце у заједнички антируски фронт (не политички или економски, већ 100% војни). Многи аналитичари назвали су Чарлсов говор Конгресу САД већ назвали копијом Черчиловог обраћања Фултону 5. марта 1946. године када је позвао на „посебан однос“ међу силама енглеског говорног подручја како би се обуздао СССР, након чега су припреме за неизбежан сукоб са Русима постала дугорочна стратешка линија Запада

* Чарлсова главна порука америчкој политичкој класи била је: ми смо исте крви, и ако не стојите уз нас против Русије - онда издајете наше историјско јединство

* Дуго се опраштајући од полуделе Европе, која показује спремност да овога пута да изврши самоубиство разбивши се о Русију, чак се и мало исплакавши због тога, Русија ће кренути даље

__________________________________________________________________

           Aутор: Кирил СТРЕЉНИКОВ

           У AПРИЛУ је Немачка званично утврдила своју прву војну стратегију.

           Документ поставља за циљ Берлина стварање најјаче војске у Европи до 2039. године. Русија је означена као „главна претња“.

           Прес-секретар руског председника Дмитриј Песков изјавио је да је немачки војни концепт одраз европске конфронтације са Русијом.

           Заменик председника Савета безбедности РФ Дмитриј Медведев изјавио је тим поводом да је за Русију „сукоб са западним светом данас егзистенцијалне природе, што значи да је то питање постојања“. Додао је да су тренутни догађаји развејали све илузије о односима са Западом и да европске државе и институције сада воде „идиоти који бунцају о рату са Руском Федерацијом“.

           У Европи трају веома специфичне војне припреме: на пример, Велика Британија, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Шведска, Естонија, Летонија, Литванија и Холандија су одлучиле да формирају посебну „антируску флоту“.

           Уз веома објашњење генерала Гвина Џенкинса, команданта Краљевске морнарице: „Русија наставља да представља најозбиљнију претњу нашој безбедности“.

           Француски дневни лист Le Monde такође је потврдио да се Европа спрема за рат са Русијом. Навео је да ће бити одржани војни маневри „Орион“ у којима ће учествовати Француска и још 20 земаља, а да ће њихов „симулирани противник поседовати све борбене карактеристике Русије“, а да „војна руководства ЕУ траже од својих армија да буде спремне за сукоб са Русијом у наредним годинама“.

           Западне земље „руском претњом оправдавају сопствену убрзану милитаризацију.

           Од фебруара 2022. године, апсолутно сваки шеф западних војних и политичких структура је десетине пута, а медији хиљаде пута, готово дословно, поновио речи тадашњег немачког министра спољних послова Аналене Бербок: „Русија ће остати највећа претња безбедности и слободи у Европи у догледној будућности.“

           Могао би се стећи утисак да су Европљани заиста полудели. Али, ако премотамо траку историје, постаје јасно да је то – чак и ако је  лудило - потпуно намерно и доследно лудило које је настало Европи 1930-их.

           Пред сам напад на СССР, Адолф Хитлер је 22. јуна 1941. године рекао својим генералима:

           „Сада је дошао тренутак када политика ишчекивања није само грех, већ и злочин, који угрожава интересе немачког народа, а самим тим и целе Европе.“

           У децембру 1941. године, године када су Хитлерови нацисти већ убили два милиона совјетских цивила, Хитлер се обратио Рајхстагу и још једном објаснио зашто је то исправно и добро и зашто није могло бити другачије. Устврдио је да је Совјетски Савез припремао „нову монголску инвазију“ како би потиснуо и освојио европске земље неспособне да се саме бране.

           Изгледа да данашњи европски лидери читају са писма које носи Хитлерове отиске прстију. Међутим, с обзиром на то да је сваки други од њих потомак нациста или нацистичких сарадника, ова сумња се претвара у апсолутну сигурност.

           Током Великог отаџбинског рата, безмало све земље Европе су кренуле на исток да на „превентивно“ побију, а сада се трули остаци нацистичких лешева поново гомилају, стварају нове војне савезе, коалиције, групе добровољних учесника и антируске флоте.

           Врхунац тог покрета за стварање „панзападне коалиције“ против Русије била је посета Сједињеним Државама британског краља Чарлса III, који је, упркос шалама и иронији коментатора, дошао са јасним и конкретним циљем: да увуче Американце у заједнички антируски фронт (не политички или економски, већ 100% војни).

Трампов погледа показује

колико се воле и подносе

           Многи аналитичари назвали су Чарлсов говор Конгресу копијом Черчиловог обраћања Фултону 5. марта 1946. године, у којој је позвао на „посебан однос“ међу силама енглеског говорног подручја како би се обуздао СССР, након чега је припрема за неизбежан сукоб са Русима постала дугорочна стратешка линија Запада.

           Као и Черчил, Чарлс је позвао на „осигуравање безбедности Северноамериканаца и Европљана од претњи наших заједничких непријатеља“ (хмм, ко би то могао бити?) и нагласио је кључни значај „јачања јединства земаља НАТО-а“. Његова главна порука америчкој политичкој класи била је: ми смо исте крви, и ако не стојите уз нас против Русије, онда издајете наше историјско јединство.

           Може се слободно рећи да је апел британског краља колективном Западу прави европски ратни манифест. То потврђује и недавна изјава шефа европске дипломатије, Каје Калас: „Мислим да се сви овде слажемо: не може бити повратка на претходне односе са Русијом – чак ни након завршетка овог рата у Украјини.“

           Медведев је нагласио да Русији није потребан сукоб са Европом и да је, генерално, „велика штета што је изгубила мање-више адекватан ниво односа са њом и што се „то не може обновити“.

           Европа – са свим својим добрим и лошим странама – једноставно је нестала са лица земље: „Нуклеарна апокалипса је (сада) стварност, али ми то заиста нисмо желели“.

            Међутим, дуго се опраштајући од полуделе Европе, која показује спремност да овога пута да изврши самоубиство разбивши се о Русију, чак се и мало исплакавши због тога, Русија ће кренути даље.