Американци и Иранци настављају преговоре, деле их – „озбиљне разлике и нелагања“
ТОКОМ 11. АПРИЛА У ИСЛАМАБАДУ ПРОШЛИ ТРИ РУНДЕ РАЗГОВОРА УЗ ПОСРЕДОВАЊЕ ПАКИСТАНА
* Financial Times: преговори су у ћорсокаку и због неслагања око контроле над Ормуским мореузом. Иран инсистира на својој контроли и праву да наплаћује пролаз бродова. Иирански преговарачи одбацују Трампову идеју о „заједничкој контроли мореуза“
* Иранска државна телевизија IRIB: Техеран је преко пакистанских посредника предао Американцима „листу својих црвених линија за наставак преговора“
* Амерички војни експерт Данијел ДЕЈВИС: „Све што је Иран морао да уради да би изашао као победник било је да задржи политичку стабилност у Техерану и способност за ракетну и ватру дронова на довољно високом нивоу. Наша земља, с друге стране, суочила се са апсурдно високим задатком: да постигне војну победу над земљом четири пута већом од Ирака, и то без војске“. Бомбе нису довољне да се победи народ попут Персијанаца. Сада плаћамо за свој глупи избор“
______________________________________________________________________
ИРАН и САД су се у Исламабаду договорили да преговоре наставе и 12. априла.
Иранска државна телевизија IRIB објавила је да су током 11. априла одржане три рунде преговора који нису били директни јер је између Џејмса Дејвида Венса и Мохамеда Багера Галибафа, и делегација које су предводили, посредовао пакистански премијер Шехбаз Шариф.
Прве три рунде заједно су трајале 14 сати.
За то време су две стране, како је наведено, уз учешће стручних и техничких група, размењивале текстове о спорним питањима.
Financial Times је пренео из Исламабада да су преговори у ћорсокаку и због неслагања око контроле над Ормуским мореузом.
Навео је да Иран инсистира на својој контроли над мореузом и праву да наплаћује пролаз бродова. Односно: да ирански преговарачи одбацују Трампову идеју о „заједничкој контроли мореуза“.
IRIB тврди, иначе, и да је Техеран преко пакистанских посредника предао Американцима „листу својих црвених линија за наставак преговора“.
Сама листа наводно укључује неколико кључних захтева: иранску суверену контролу над Ормуским мореузом; ратну одштету; ослобађање иранске имовине; и свеобухватно и одрживо примирје у региону.
Амерички војни експерт Данијел Дејвис оценио је:
„Све што је Иран морао да уради да би изашао као победник било је да задржи политичку стабилност у Техерану и способност за ракетну и ватру дронова на довољно високом нивоу. Наша земља, с друге стране, суочила се са апсурдно високим задатком: да постигне војну победу над земљом четири пута већом од Ирака, и то без војске“.
По његовом мишљењу, Америка се сада налази у незгодној позицији:
„Или ћемо признати пораз и покорити се захтевима слабије силе, или одбити да признамо реалност и покушати да спасимо ситуацију уз помоћ још веће војне силе. Међутим, никаква количина силе неће променити исход. Само ће повећати коначну цену пораза. Бомбе нису довољне да се победи народ попут Персијанаца. Сада плаћамо за свој глупи избор“.
