АМФИЛОХИЈЕ: Није 2006. обновљена Црна Гора краља Николе, ово је најгора издаја

И МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ ОДРЕАГОВАО НА ЂУКАНОВИЋЕВ НАПАД НА СПЦ И РУСИЈУ

• Несхватљива ми је таква тврдња првог човјека ове државе о СПЦ и Русији. Поставља се онда питање - шта је та независна Црна Гора и шта представља та њена десетогодишњица, ако она за највећег непријатеља свога сматра Цркву Православну и митрополију Црногорско-Приморску која је вјековима била и остала кичмена мождина Црне Горе?
• Оно што се темељи на плодовима аустро-угарске и њемачке окупације, бомбардовању 1914. и 1918. године, што се темељи на наци-фашистичкој идеологији стварања нове Европе и новог европског поретка и ономе што је израсло из тога током читавог ХХ вијека и довело до бомбардовања Црне Горе - ако је то независност Црне Горе и тиме створени садашњи поредак на просторима бивше Југославије, онда нека јој буде на здравље таква независност. Не бих могао то да назовем независношћу - то је нова форма ропства Црне Горе
• Црна Гора која је рођена у Брозовом Јајцу и заснива своју слободу и своју независност на новом насиљу на простору бивше Југославије и новом распореду овдје на Балкану, таква Црна Гора морам да признам да то није Црна Гора мога Светога Василија Острошкога – Ерцеговца, Србина – да то није Црна Гора мога Светога Петра Цетињскога, то није Црна Гора краља и господара Николе Првог Петровића
• Да су се Црногорци, који желе своју независну државу, вратили Црној Гори краља Николе, онда капа доље. Али, они нијесу то урадили. Они су начинили издају. Они су једноставно најгоре издајице Црне Горе у њеној историји. На дјелу је најстрашнија издаја Црне Горе у свим областима њеног живота, и што се тиче културе, језика, па и цркве 
• Црна Гора овог и оваквог духа, ропског духа, измећарског духа која би жртвовала и продала и гроб своје мајке за своје интересе – то није Црна Гора коју ја знам и коју ја познајем, којој ја служим, у којој живим, у којој сам рођен и у којој ћу остати да служим Христу Богу, Светом Петру Цетињском и Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу во вјеки вјеков. Амин

          НА ТВРДЊУ Мила Ђукановића да су СПЦ и Русија највећи непријатељи независности Црне Горе одреаговао је и Митрополит Амфилохије. У изјави Нови ТВ коју је дао тим поводом.  

          Нови ТВ: У Црној Гори је обиљежено десет година независности, на тој прослави није било представника Митрополије Црногорско-Приморске и Српске Православне Цркве, а чуло се да је господин Ђукановић донекле осудио СПЦ, а наравно и Русију да практично ометају Црну Гору?

          Митрополит Амфилохије: На прослави 10 година независности Црне горе Српске Православне Цркве и Митрополије Црногорско-Приморске није било јер нас нико није ни позвао. Не само што нас нико није позвао, већ се чула ријеч нашег уваженог премијера да су Српска Православна Црква и Русија највећи непријатељи независности Црне Горе. Тако да је добро што нас нијесу позвали да под таквим знамењем учествујемо у томе. Морам да кажем да ми је несхватљива таква једна тврдња првог човјека ове државе о СПЦ и Русији. У том духу и таквом схватању поставља се онда питање шта је та независна Црна Гора и шта представља та њена десетогодишњица, ако она за највећег непријатеља свога сматра Цркву Православну и митрополију Црногорско-Приморску која је вјековима била и остала кичмена мождина Црне Горе?

          Око те Цркве и око ћивота Светог Петра Цетињскога и Светога Василија Острошкога је саграђена Црна Гора. Каква је то независност Црне Горе, каква је то Црна Гора која се одриче сама себе и на чему та и таква Црна Гора гради своју независност и ту своју вјечност, одричући се онога што је управо у њој било вјечно, откад се за њу зна - од Светога Јована Владимира коме обиљежавамо хиљадугодишњицу и древна Дукља и Зета Војислављевића, Немањића, Балшића, Зета Црнојевића као и Зета Црна Гора Петровића.

          Црна Гора је саграђена на Божијој Цркви Христовој и све оно што је у њој вјечно и непролазно то је та Црква удахнула и прије свега и изнад свега достојанство и вјековну борбу за слободу која нас је родила. Све то је надахнуто Црквом Божијом и не само борба за слободу од поробљивача земаљских, него и борба за слободу од највећег поробљивача људскога бића, човјечанства, сваке државе па и државе Црне Горе – то је борба против смрти.

          Смрт је мјерило свега онога што се гради овдје на овој земљи. Црква која гради биће људско и историју не на смрти, него на бесмртности и не просто на физичкој слободи – од данас до сјутра – него на слободи од гријеха, од демонске разорне поробљивачке силе и смрти. То је Црква.

          На духу те и такве независности Црква је градила, не само Зету, Дукљу и Црну Гору, него и судбину свијета до дана данашњег.

          Онда неко сада дође и каже, у име независности, да је Црква та која угрожава независност, и да је, у исто вријеме, са том Црквом заједно и Русија, без које је незамислива историја Црне Горе, да не идемо дубље у историју, него само да се сјетимо ове три стотине година, од времена митрополита Данила (Петровића), до наших времена, ако је та и таква Русија до цара Николаја Другог уградила себе и жртвовала се за ту слободу. Кад поменусмо Цара Николаја, он  је жртвовао своју царску круну.

          Никада не треба изгубити из вида 1916. годину, кад је капитулирала Црна Гора и кад је србијанска војска заједно са краљем Петром кренула на своју голготу и када је 150.000 војника међу којима су биле и хиљаде војника из Црне Горе и Србије са краљем Петром и тадашњим митрополитом СПЦ Димитријем дошли на Валору и Драч на обалу Јадранског мора, онда је цар Николај Други запријетио савезницима и рекао да уколико не пошаљу бродове да се спасе српски краљ, српска војска и народ, да ће склопити сепаратни мир са Њемачком и Аустро-Угарском. Управо је то оно што је спасило и Црну Гору и Србију, њен народ и Европу.

          Ако је та жртва Цара Николаја опасност за данашњу Црну Гору, онда не било такве Црне Горе. Таква Црна Гора није постојала, таква независност, која се данас темељи на плодовима аустро-угарске и њемачке окупације, бомбардовању 1914. и 1918. године, која се темељи на наци-фашистичкој идеологији стварања нове Европе и новог европског поретка и ономе што је израсло из тога током читавог ХХ вијека и довело до бомбардовања Црне Горе и гробова дјеце у Мурину, хиљаде побијених у Метохији, десетине хиљада спаљених домова Црногораца, ако је то независност Црне Горе и тиме створени садашњи поредак на просторима бивше Југославије, онда нека јој буде на здравље таква независност.

          Не бих могао то да назовем независношћу, то је нова форма ропства Црне Горе, да не идемо у дубље слојеве ропства, о којима смо говорили на вјечном плану од гријеха, од разорне демонске силе и смрти, него ропства у овом физичком смислу од стране оних који су нас до јуче бомбардовали, који су разорили ову земљу и поставили границе у њој, а које је мање-више зацртао Хитлер 1941. године и границе које су онда група револуционара, не питајући никога поставили у АВНОЈ-у, па понекад мало ружно, али истинито кажем да Црна Гора која је рођена у Брозовом Јајцу и тзв. филџан авнојевска Црна Гора која заснива своју слободу и своју независност на новом насиљу на простору бивше Југославије и новом распореду овдје на Балкану, таква Црна Гора морам да признам да то није Црна Гора мога Светога Василија Острошкога – Ерцеговца, Србина – да то није Црна Гора мога Светога Петра Цетињскога, то није Црна Гора краља и господара Николе Првог Петровића који је 1912. и прије тога, зацртао и крвљу обиљежио границе Црне Горе у духу оне његове химне „Онамо `намо за брда она“, таква независна може, поштујемо ми власт и све скупа, али што се тиче њене независности која се одриче кичмене мождине оне истинске праве Црне Горе и која у овом тренутку ставља санкције Русији - то није Црна Гора Светога Петра Цетињскога, а он је мјерило за мене, то није Црна Гора мојих предака који су уградили своје кости у ону истинску праву Црну Гору нарочито од 1812. године када је мој предак војвода Мина Радулов и мој директни предак - кнез Рашко Иванов Радовић - кад су Морачу и Ровце донијели Светом Петру Цетињском на Цетиње и присајединили.

          Црна Гора овог и оваквог духа, ропског духа, измећарског духа која би жртвовала и продала и гроб своје мајке за своје интересе – то није Црна Гора коју ја знам и коју ја познајем, којој ја служим, у којој живим, у којој сам рођен и у којој ћу остати да служим Христу Богу, Светом Петру Цетињком и Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу во вјеки вјеков. Амин.

          (извор: Нови ТВ)

          Црна Гора која уводи санкције Русији

               – није Црна Гора мојих предака

          – Референдум у Црној Гори био је једна фаза, односно један од сегмената процеса цијепања Југославије. Треба рећи и сљедеће: да су се Црногорци, који желе своју независну државу вратили Црној Гори краља Николе, онда капа доље. Али, они нијесу то урадили. Они су начинили издају. Они су једноставно најгоре издајице Црне Горе у њеној историји, од времена Бодина Војислављевића до наших времена. На дјелу је најстрашнија издаја Црне Горе у свим областима њеног живота, и што се тиче културе, језика, па и цркве -казао је митрополит Амфилохије у интервјуу за београдски „Недељник“.

          Према његовим речима, да је обновљена Црна Гора каква је била до 1918. године онда нека буде тако.

          - Један дио Црногораца заиста је био незадовољан 1918. године, и то јесте тачно. Али, то је била династичка борба, а не питање јединства народа и државе. Краљ Никола је хтио да његови синови буду његови наследници и сва прича је у томе. Није постављано ни национално, ни духовно, ни црквено питање. Као што ми је рекао један од „главних“ у Црној Гори, „ми смо створили оквир наше независне Црне Горе, а сад треба да га испунимо садржајем. То је сад борба за идентитет“. Једна држава која се поноси својим хиљадугодишњим постојањем сада ствара идентитет. То је најстрашнија издаја истинске, праве Црне Горе. Нека им је са срећом, рекао је митрополит Амфилохије.

          Он је оценио да је актуелни режим жртвовао Црну Гору за своју власт.

          – И до те мјере иде тај стид и срам Црне Горе да они ударају санкције Русији. То је мјера тог безумља и одрицања од Црне Горе и њеног достојанства, њеног образа и њене части. Црна

          Гора никад није била ропскија него што је данас. Свака част ономе ко то прогласи за независност, истакао је митрополит Амфилохије.

          Како је закључио, без ћивота Светог Петра Цетињског, без ћивота Светог Василија Острошког и без цркве која их је родила, Црна Гора представља карикатуру државе.

          У јучерашњој беседи на литургији поводом прославе 900. годишњице цркве Светог Николе у манастиру Градиште у Паштровићима, он је казао да Црна Гора може бити вечна само ако се буде градила на тврдој Божјој вери.

          – Колико је било силника и моћника кроз ове двије хиљаде година, а данас се не зна ни мјесто гдје су били. Има их у прашњавим књигама, пише и о Јулију Цезару, Наполеону, Хитлеру, Стаљину, Мао Цедунгу, о моћим империјама од времена Александра Македонског, које су господариле свијетом или су покушавале да загосподаре темељећи своју власт на сили. А сила њихова је била пролазна. Ево и данас, ових дана у Црној Гори, читамо и гледамо да је вјечна Црна Гора. Дај Боже да буде вјечна Црна Гора. Само, питање је на којој сили се темеље Црна Гора и Европа и васиона, нагласио је митрополит Амфилохије.

          (извор: подгорички дневни лист Дан)