Американци тврде да је Русија поново успешно тестирала „противсателитску ракету”

ОБЈАВИЛИ ДЕ СЕ РАДИ О РАКЕТИ „НУДОЉ” КОЈА ЈЕ НАВОДНО СТАЊУ ДА ОБАРА И САТЕЛИТЕ

  • Руски извори тврде да сами Американци већ раполажу ракетом која је у стању да уништава сателите: ракетом SM-3 коју већ користи њихов систем ПРО у Европи.Та ракета је, како се наглашава, још 2003-ће оборила циљ на 137 километара висине, а пет година касније – на 247 километара. У овом другом случају је оборила амерички сателит USA-193, који се кретао брзином од 7 580 м/с.  
  • Руси такође тврде и да Американци тајно тестирају још једно своје космичко оружје X-37В. Мини-шатл који може носити и шпијунску опрему и оружје, чак и нукларно
  • Американце ће забринути чињеница да је руска Војно-индустријска комисије управо стопирања показивање космичка летелице „Полет-1” (И-2Б) - првог совјетског сателита који је могао да мења висину и угао нагиба на орбити. Називан је „Разарач сателита”. Последњи пут је летео почетком 1980-их. Међутим, његов творац Владимир Пољаченко, некада водећи пројектант таквих система, подозрева да се у Москви поново размишља о обнављању противкосмичке одбране
  • Професор руске Академије војних наука Вадим КОЗУЛИН: Изгледа да се Русија припрема за парирање Вашингтону у свемиру. Сједињене Државе нису потписале споразум о нераспоређивању борбених система у свемиру. Питање „виси”, и у новој трци у наоружању озбиљан значај би могли имати чак и космички системи из 1963. године

         АМЕРИЧКИ медији – сигурно не без мига Пентагона – опет пишу да је Русија поново лансирала „противракетну ракету”.

         Како пише Washington Free Beacon, ради се о новом успешном лансирању/тестирању ракете „Нудољ” која се наводно може користити као „антисателитско оружје”.

         WFB још тврди да је та ракета-антиракета била лансирана са руског северног космодрома Плесецк и да су њен лет пратили амерички шпијунски сателити који су потврдили да је тестирање протекло успешно. Али, не прецизира се да ли је ракета имала задатак да погоди здату мету и да ли ју је погодила.

         Американци наглашавају да је ова ракета први пут (опет успешно) била лансирана 18 новембра прошле године.

         Руски извори тврде да се не рад о „противсателитском оружју” већ о ракети А-235 „Нудоль” за национални антиракетни систем.

         Та ракета треба да замени ракетне системе А-135 „Амур” који сада штите Москву.

         Руски извори такође тврде да сами Американци већ раполажу ракетом која је у стању да уништава сателите: ракетом SM-3 коју већ користи њихов систем ПРО у Европи.

         Та ракета је, како се наглашава, још 2003-ће оборила циљ на 137 километара висине, а пет година касније – на 247 километара. У овом другом случају је оборила амерички сателит USA-193, који се кретао брзином од 7 580 м/с.

         Руси тврде и да Американци тајно тестирају још једно своје космичко оружје X-37В. Мини-шатл који може носити и шпијунску опрему и оружје, чак и нуклеарно.

         У овом контексту је индикативно да је Министарство одбране Русије стопирало списак експоната за будући„Центар космонаутике и авијације” на чувеном московском изложбеном простору ВДНХ.

         Тај списак је припремила Војно-индустријска комисије, а како пише дневни лист „Известија”, разлог стопирања је космичка летелице „Полет-1” (И-2Б) - први светски сателит, који је могао да мења висину и угао нагиба на орбити.

         Према војној класификацији, тај сателит је добио име „ИС” – „Разарач сателита”.

         Последњи пут је тај „свемирски пресретач” летео почетком 1980-их. Међутим, Владимир Пољаченко, некада водећи пројектант таквих система, подозрева да се у земљи поново размишља о обнављању противкосмичке одбране.

         - Борбена примена система први пут се десила 1. новембра 1968. године, - рекао је за „Известија” Пољаченко. – Свемирска летелица „ИС” – „Космос-252” - обавила је приближавање мети „ИС-М” – „Космос-248”, пуштеним у орбиту 19. октобра 1968. године, и оборила га. Године 1991. пројекат је званично затворен у оквиру руско-америчких споразум о смањењу наоружања и свеопштег „смиривања” односа. Москва је тада предузела једностране мере за демилитаризацију космоса.

         По речима конструктора, од „ИС” није остало ништа. Чак ни они сателити, који су могли остати у резерви Министарства одбране, технички нису сервисирани, нити су одржавани. Зато данас не постоји ни контролно-верификациона опрема ни центар за контролу система.

         - То је химера прошлости, али остала је технологија, и имам осећај да су почели да у том смеру „додају гас”, - тврди Пољаченко.

         „ИС” - је први свемирски апарат који је креирао Владимир Челомеј, конструктор, специјализован за развој орбиталних станица.

         Систем „ИС” био је предвиђен за уништавање космичких војних летелица уз помоћ аутоматског маневришућег разарача сателита, контролисаног са специјалних копнених пунктова уз податке станице за рано упозоравање и мерење балистичких параметара циљева.

         Упркос чињеници да је основна намена система имала искључиво војни карактер, његов развој поставио је темеље за стварање система спајања космичких летелица ради формирања великих структура на орбити - орбиталних станица.

         За разраду система конструисане су специјалне космичке мете, које су имитирале западне сателите, и средства за мерење грешака при навођењу и истовременом лету мете и пресретача. Почевши од 1963. Године, у свемир је било послато 19 мета и 20 пресретача сателита.

         Конструкционо, „свемирски пресретач” се састојао од снажног рама, цилиндричне инструмент-кабине, на чијем предњем делу је инсталирана антена радиолокатора, погонског система са сферичним резервоарима за гориво и комплетом мотора, који су омогућавали испуштање корективних импулса у сва четири правца.

         Два борбена дела „ИС” су била дизајнирана на такав начин да су могли испалити усмерене рафале муниције - петомилиметарских челичних куглица.

         - Сателити-мете пуштани су у кружне орбите на висини од хиљаду километара, - рекао је за „Известија” Пољаченко.

         „Пресретачи” су имали елиптичне орбите, па је могуће да њихови фрагменти још увек лебде у свемиру. Иако је вероватније да су ти остаци „одлетели” у атмосферу и изгорели. Због тога, данас можемо рећи да од 20 „камиказа” ниједна није преживела.

         Све су се претвориле у космички отпад.

         Ипак, понашање Министарства одбране према експонатима будућег „Центра космонаутике и авијације” при ВДНХ говори да тема свемирских пресретача још увек није затворена. Међутим, за то још нема потврде.

         „ВПК НПО машиноградња”, у којој ради конструктор, од војске није добила званични предлог да настави истраживање. Никакве самоиницијативне послове фирма такође не води.

         Презентација летилице „ИС” на ВДНХ у оквиру заједничке изложбе развоја космонаутике није била ништа више него жеља да се нагласи њихов допринос историји, што је и потврдила Војно-индустријска комисија при председништву. Ипак, што се тиче „ИС” све се још увек води као „тајна”.

         - Ситуација је парадоксална, - изразио је своје мишљење за „Известија” стручњак у области система противваздушне одбране и ПРО Михаил Ходарјонок. – Спољашњи изглед сателита-пресретача одавно је откривен, довољно је погледати на интернету. У једној војној касарни у граду Солнечногорск „ИС” је постављен на постоље. Наравно, не могу баш сви, али њега је ипак могуће и видети и фотографисати.

         Професор Академије војних наука Вадим Козулин изразио је мишљење да ситуација око „откривања” свемирских камиказа, указује на то да се Москва припрема за супротставњање Вашингтону у свемиру.

         Сједињене Државе нису потписале споразум о нераспоређивању борбених система у свемиру. Питање „виси”, и у новој трци у наоружању озбиљан значај би могли имати чак и системи из 1963. године. У сваком случају, ништа радикалније још увек није измишљено – подвукао је Козулин.

         Добити коментар од Министарства одбране о постојању сателита-разарача у наоружању Ваздушно-космичких снага Русије, „Известја” нису успеле. Међутим, по подацима сајта „Руско стратешко нуклеарно наоружање”, од 1. јануара 2016. године у наоружању ракетних снага стратешке намене налази се 46 тешких ракета Р-36М2 (SS-18 по класификацији НАТО-а), укључујући и оне намењене распоређивање апарата из породице “ИС”.

         Превео: Срђан Ђорђевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари