Украјина нема армију која би могла да добије рат за Крим

НА ЈЕДНОГ ВОЈНИКА ТРОШИ ПЕТ ПУТА МАЊЕ ОД РУСКЕ

И 30 ПУТА МАЊЕ ОД ПОЉСКЕ АРМИЈЕ

Руски војници на Криму

• Украјина има укупно око 2.300 тенкова, више од 3.700 других оклопних возила, око 3.000 артиљеријских система, 500 борбених авиона и више од стотину јуришних хеликоптера, али је тек половина свега тога употребљива
• Њена армија је 2012.године имала 184 хиљаде војника и 139 хиљда старешина и по бројном стању је била пета армија у Европи, али у наредне четри године треба да буде смањена до 70 хиљада људи
• Током протекле две деценије, Украјина је своје дивизије претворила у бригаде (две тенковске, осам механизованих, једна ваздушно-десантна, две моторизоване, једна ракетна и три артиљеријске) и 20 пукова међу којима су и три пука командоса
• Стратешка авијација је у потпуности ликвидирана (после распада СССР Украјини је остало 30 стратешких бомбардера Ту-160, али их је она '90-тих продала Русији илип ослала у отпад)

         УКРАЈИНСКА армија ће се - покуша ли да заузме Крим - суочити са непремостивим проблемима.

         Током две деценије након распада СССР, претворила се у једну од најслабијих на постсовјетском простору. Слаб социјални положај битно је смањио морал официра, а половина ратне технике - не функционише.

         Бивши председник Украјине Леонид Кравчук изразио је спремност да у случају агресије на Републику Крим лично да оружани отпор.

         „Имам 80 година, али узећу оружје и бранићу своју земљу. Сваки грађанин ће бранити своју територију и двој дом“ - написао је на свом блогу бивши украјински председник.

         Кравчук је овим речима јасно ставио до знања да не рачуна на своју националну армију. А управо су са његовим доласком на власт отпочеле реформе оружаних снага чија је суштина била ограничавање и расформирање армије.

         Тројицу бивших председника - Леонида Кравчука, Леонида Кучму и Виктора Јушченка - више пута су оптуживали за слабљење одбрамбене способности земље.

         У складу са недавно објављеном реформом украјинске армије, њено бројно стање у наредне четри године треба да буде смањено са 192 хиљаде на 70 хиљада људи. До 2017. године било је у плану да се укине обавезно служење војног рока. Такве планове прокламовао је 2012. године сам Виктор Јанукович. Међутим, због последњих догађаја реформа армије може бити преиспитана.

         После распада Совјетског Савеза, Украјина је наследила једну од најмоћнијих армијских група у Европи која је била опремљена нуклеарним оружјем и савременим наоружањем. Њен број достизао је 700 хиљада људи. Након тога Украјина је одустала од нуклеарног наоружања, нагло смањила број војника, наоружања и техничких средстава. Армија је 2012.године имала 184 хиљаде војника и 139 хиљада старешина и по бројном стању је била пета армија у Европи.

         За последњих 20 година, Прикарпатски, Одески и Кијевски војни округ претворени су у Западну и Јужну команду и команду Ратне морнарице. Дивизије су постале бригаде (две тенковске, осам механизованих, једна ваздушно-десантна, две моторизоване, једна ракетна и три артиљеријске), и 20 пукова међу којима су и три пука спецназа.

         Укупно бројно стање копнених снага премашује 57 хиљада људи, војно-поморске снаге броје 14, ратно ваздухопловство - 42 хиљаде. Украјина има укупно око 2300 тенкова, веше од 3700 ББМ, око 3 хиљаде артиљеријских система, 500 борбених авиона и више од стотину јуришних хеликоптера.

         Украјина поседује и 30 ратних бродова на челу са бродом предводником ратне морнарице „Гетманом Сагајдачним“. Има и четири противподморничка авиона и осам хеликоптера. Међутим, стручњаци тврде да је само половина употребљива.

         Украјина има 26 ракетних система најразличитијих врста. Међутим, то је недовољно да би се покрила читава територија земље.

         Основу украјинске армије чине тенковске јединице, пре свега Т-64 Булат и Оплот, а има их више од 2000 комада. Јединице су претежно дислоциране у централном и западном делу земље, где се такође налазе и ракетне бригаде као и средства противтенковске и противваздушне одбране.

         У случају да почне војна операција, Украјина би могла да ангажује морнаричку пешадију, ваздухопловне снаге и авијацију јер поседује седам борбених бригада ловаца. Њен нјударнији авион у арсеналу је фронтовски бомбардер Су-24М.  

         Стратешка авијација је у потпуности ликвидирана (после распада СССР Украјини је остало 30 стратешких бомбардера Ту-160, али их је она '90-тих послала у отпад).

         Основни проблем украјинске армије је низак ниво материјалног стања официра и било какво одсуство социјалне заштите.

         Међу армијама бившег Совјетског Савеза само Молдавија има скромнија финансијска издвајања за војску од Украјине. Украјински млађи официри (командир вода или командир чете) добијају 250-300 долара месечно.

         Поручник мале и компактне летонске армије месечно добија готово 800 долара, а поручник у руској армији - више од 50 хиљада рубаља, што је око 1300 долара.

         Врховна Рада је први пут претпрошле године за све време постојања земље предвидела у буџету средства за изградњу и доделу станова војним лицима.

         Војни буџет у 2013. години износио је мање од 2 милијарде долара, то јест на једног војника Украјина је трошила око пет пута мање од руске и 30 пута мање од пољске армије.

         Украјина има извозно оријентисан војни комплекс који је ангажован само у области производње старих система, тако да суштински заостаје за суседима који активно модернизују своје армије.

         Г. Шимпрага