Безруков: Европа губи и од САД и од Кине јер је несуверена - Европа је вагон иза локомотиве

НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ ШТО СУ САД СХВАТИЛЕ ДА У УКРАЈИНСКОМ РАТУ НЕМАЈУ ШТА ДА ДОБИЈУ, ДА ИХ НЕ ВОДИ НИУКУДА

Андреј Безруков

* Прекретница на украјинском фронту догодила се 2024. године, када је постало јасно ко ће победити. Та година је сломила спремност непријатеља за дуги рат. Упркос томе што Запад проглашава намеру да се поново наоружа и назива Русију егзистенцијалном претњом (говорећи да Путин жели да пороби Европу), искрено - не верујем у то

* Кина, која је глобални ривал САД, преузима тржишта. Морају се фокусирати на то, а то захтева ресурсе. Американци процењују да је у њиховом интересу да Русија барем не постане 100% савезник Кине

* Наравно, да ми – као држава и као народ – нисмо били у стању да издржимо ове безмало четири године рата и докажемо да смо непобедиви, ништа од овога се не би догодило. Ни преиспитивање унутар САД, ни дезоријентација у Европи, ни савез са Кином, ни однос са Индијом. Нико не воли слабе

* Морамо да размишљамо о томе како ћемо се такмичити, како изградити нову земљу и нову економију. Наш образовни систем мора бити најбољи на свету. Не смемо дозволити очигледне неједнакости, морамо имати жељу за децом, морамо изградити инфраструктуру тамо где је нема, укључујући Сибир и Далеки исток. Огромни хоризонти за изградњу нове земље отварају се пред нама. Више не можемо да живимо у свету у коме смо били приморани да живимо. Тај свет је потрошен. Ми га одбацујемо

___________________________________________________________________

           ПРЕТВАРАЊЕ западне хемисфере у америчку тврђаву и такмичење са Кином за тржишта у пацифичком региону – то су примарни циљеви Трампових САД. Украјинско питање им је секундарно и више не желе да троше ресурсе на Европу, оценио је светски познати руски обавештајац Андреј Безруков, који је сада професор престижног московског универзитета МГИМО.

           Он сматра да је Русија у успону, а да је Америка започела своју болну „перестројку“.

           За 2025. годину је рекао:

           — Била је то тешка година. Чак бих рекао: у извесном смислу, ментална прекретница. Прекретница на фронту догодила се 2024. године, када је постало јасно ко ће победити у овом рату. Та година је сломила спремност непријатеља за дуги рат. Упркос томе што Запад проглашава намеру да се поново наоружа и назива Русију егзистенцијалном претњом (говорећи да Путин жели да пороби Европу), искрено - не верујем у то.

           На опаску да изгледа ни сами Европљани више не верују у то, додао је:

           — Желе да верују јер немају другу веру. Ако кажу да Путин није претња и да неће бити рата са Русијом, онда ће их њихови народи питати: „Јесте ли нам обезбедили бољи живот или је све супротно? Возови касне, цене расту, а није јасно шта се дешава на улицама. Ко ће одговарати за то?“

           - Најважније је што су  Сједињене Државе схватиле да у украјинском рату више немају шта да добију, да тај рат не води Сједињене Државе никуда. Американци губе конкурентност и нешто морају да предузму. Тај рат прети да измакне контроли и постане глобални рат у којем ће се САД сукобити са другом нуклеарном силом. То не побољшава њихов положај, од тога се не може зарадити.

           Безруков посебно указује:

           У међувремену, Кина, која је глобални ривал САД, преузима тржишта. Морају се фокусирати на то, а то захтева ресурсе. Процењују да је у њиховом интересу да Русија барем не постане 100% савезник Кине. Наравно, да ми – као држава и као народ – нисмо били у стању да издржимо ове безмало четири године рата и докажемо да смо непобедиви, ништа од овога се не би догодило. Ни преиспитивање унутар САД, ни дезоријентација у Европи, ни савез са Кином, ни однос са Индијом. Нико не воли слабе.

           Упитан колико је Специјална војна операција променила поглед на свет обичних Руса, Безруков је узвратио:

           — Радикално је променио. Чини ми се да је народ схватио да смо поново уједињени, да имамо циљ. Уверен сам да нам, ако изгубимо, неће бити дозвољено да из кризе изађемо као уједињена земља. Сада имамо прилику да изградимо нову земљу. Читав свет улази у следећи технолошки циклус, и нова конкуренција почиње на новој основи.

           - Морамо да размишљамо о томе како ћемо се такмичити, како изградити нову економију. Наш образовни систем мора бити најбољи на свету. Не смемо дозволити очигледне неједнакости, морамо имати жељу за децом, морамо изградити инфраструктуру тамо где је нема, укључујући Сибир и Далеки исток.

           Безруков је уверен: „Огромни хоризонти за изградњу нове земље отварају се пред нама. Више не можемо да живимо у свету у коме смо били приморани да живимо. Тај свет је потрошен. Ми га одбацујемо“.

           Он Европу види овако:

           „Европа не може без Русије. Показала је да је слаба у овом историјском тренутку. Слаба је зато што је несуверена. Сједињене Државе су биле суверене, док је Европа била као вагон иза локомотиве. Неконкурентна је и губи и од Кине и од Сједињених Држава. Европи је веома тешко да се промени: њене границе су отворене, људи које не контролише долазе тамо, а нема физичких ресурса за економију.

           Безруков закључује са доста оптимизма:

            „Ниједна елита не може да опстане ако не може да обезбеди пристојан животни стандард. Могуће су две опције. Или ће на власт доћи потпуно други људи, који нас не виде као непријатеље (као што је тренутно случај у Словачкој, Мађарској, а можда и Чешкој), и тада ће се односи прилично брзо побољшати. Или ће доћи период Хладног рата током којег ће односи бити веома тешки. То може трајати неколико деценија, али ће на крају апсурдност ове ситуације изаћи на видело и, као што се десило седамдесетих година прошлог века, почеће детант“.