Ево шта ће се десити ако Иран пресече комуникационе каблове на дну Ормуза

МИНИМАЛНА ШИРИНА ТОГ МОРЕУЗА ЈЕ 33-34 КМ, А ЊЕГОВИМ ДНОМ ПРОЛАЗИ 17 КАБЛОВА

* У јужном делу мореуза, близу Омана, пловни пут има плитке воде - до 27 метара. У централном делу су две деонице са максималном дубином до 256 метара. Дубље воде почињу готово одмах близу северне (иранске) обале

* Двадесет малих подморница класе Гадир, изграђених у Ирану између 2007. и 2012. године, дизајнирано је управо за операције у плитком Персијском заливу. Њихов депласман је 120 тона и имају брзину до 11 чворова. Наоружане су са две торпедне цеви калибра 533 мм. Такође су способне да постављају мине

* Буду ли оштећени до 3 кабла, интернет ће бити успорав 5-10 пута, латенција повећана за стотине милисекунди, а алтернативне руте преоптерећене. Неће бити „све затворено“, али видео, рачунарство у облаку, онлајн трговина, VoIP позиви и рад на даљину - озбиљно погођени

* Томас ЛАМАНАУСКАС, заменик генералног секретара Међународне телекомуникационе уније: Постављање нових каблова је скуп и сложен процес. Док кратке линије коштају милионе долара, каблови на дуге релације коштају стотине милиона

* Седамдесетих година прошлог века, америчке нуклеарне подморнице су извршиле најмање 20 мисија постављања „чаура“ са електронским уређајима за прислушкивање на комуникационе каблове совјетске владе у Белом и Охотском мору

____________________________________________________________

             Аутор: Александар ШИРОКОРАД

             СЈЕДИЊЕНЕ Државе ће се вратити снажном гарду против Ирана ако преговори у Исламабаду не доведу до прихватљивог споразума, изјавио је Доналд Трамп у интервјуу Скај њуз. Међутим, Техеран и даље има неискоришћено оружје у свом арсеналу.

             У случају копнене инвазије, Иран је спреман да уништи интернет каблове који пролазе по дну Ормуског мореуза.

             Према ТелеГеографији, 17 каблова пролази кроз Ормуски мореуз (и Персијски залив). Положени су првенствено у приобалној зони Омана како би заобишли иранске територијалне воде.

             Ормуски мореуз дугачак је 160 км и има минималну ширину од 33-34 км. У јужном делу мореуза, близу Омана, пловни пут има плитке воде - до 27 метара. У централном делу мореуза су две деонице са максималном дубином до 256 метара.

             Дубље воде почињу готово одмах близу северне (иранске) обале.

             Овква топографија дна мореуза олакшава уништавање каблова који пролазе на југу и отежава откривање малих подморница и подводних дронова који вребају из подземних склоништа на иранској обали.

             Такве подморнице и дронови могу да изврше скривено уништавање каблова.

             Двадесет малих подморница класе Гадир, изграђених у Ирану између 2007. и 2012. године, дизајнирано је за операције у плитком Персијском заливу. Њихов депласман је 120 тона и имају брзину до 11 чворова.

             Наоружане су са две торпедне цеви калибра 533 мм. Такође су способне да постављају мине.

Иранске мале подморнице "Гадир"

             Најједноставнији и најјефтинији начин за прекид кабла је „потезање“ сидром брода за расуте терете или чак малог тегљача.

             Узгред, обе врсте пловила се лако могу учинити беспилотним.

             Десетине великих поморских дронова успешно прелазе океанске удаљености од 400 до 3.000 км. А у Ормузу је то само 30-70 км!

             На пример, у фебруару 2024. године, ракета јеменских Хута погодила је теретни брод. Сидро, које је потонуло, прекинуло је три дубоководне линије у Црвеном мору, пореметивши 25% интернет саобраћаја између Азије и Европе.

             Поправка само једног чворишта трајала је пет месеци.

             Поменутих 17 каблова у Ормуском мореузу преноси 17-30% међуконтиненталног интернет саобраћаја (различити извори наводе 17-20% за кључно уско грло, или до 30% за цео регион Европа-Азија-Блиски исток).

             Укупно, 95-99% целокупног глобалног интернет саобраћаја иде подморским кабловима (не преко сателита). Ормуски мореуз и Црвено море су два главна уска грла за пренос података између Европе, Азије и Африке.

             На пример, значајан део банкарских трансфера, трговине нафтом, услуга у облаку и вештачке интелигенције иде тим рутама.

             Који су ризици?

             Буду ли оштећени до 3 кабла, интернет ће бити успорав 5-10 пута, латенција повећана за стотине милисекунди, а алтернативне руте преоптерећене. Неће бити „све затворено“, али видео, рачунарство у облаку, онлајн трговина, VoIP позиви и рад на даљину - озбиљно погођени.

             Међународне финансијске трансакције, трговина акцијама и трансакције одвијају се преко интернет каблова. Ако ти каблови престану да раде, финансијска тржишта могу једноставно стати. Размена валута и куповина и продаја акција постаће или немогуће или изузетно споре и скупе. То би могло довести до панике и наглог пада цена валута и акција.

             Вредност новца ће опасти јер је новац у савременом свету углавном електронски.

             Велики део глобалне трговине обавља се морем. Праћење терета, обрада докумената и плаћања се обављају онлајн. Губитак повезаности учиниће поморски превоз веома сложеним и спорим.

             Транспортне компаније неће моћи брзо да добију информације о доступности производа, наруче или координишу испоруке. То ће довести до поремећаја у снабдевању, несташица и раста цена.

             Земље са развијеним ИТ секторима (на пример, Индија и Филипини) изгубиће огромне приходе јер стотине хиљада људи ради за стране компаније које преносе податке путем ових каблова.

             Томас Ламанаускас, заменик генералног секретара Међународне телекомуникационе уније, изјавио је: „Постављање нових каблова је скуп и сложен процес. Док кратке линије коштају милионе долара, каблови на дуге релације коштају стотине милиона. То би захтевало опсежно инжењерско планирање.“

             Могућност уништавања интернет каблова у Ормуском мореузу је веома значајан адут Техерана.

             Чак и сама претња уништењем каблова озбиљно утиче на руководство САД.

             Зна се како су британски бродови 1914. године пресекли пет подморских каблова који су ишли од Немачке до Северне и Јужне Америке и Африке.

             Пре избијања рата 1914. године и током његових првих месеци, британске обавештајне службе су поставиле преко 400 агената у 120 телеграфских и телефонских канцеларија у земљама Трећег света ради шпијунаже и цензурисања порука које су долазиле из Европе.

             А седамдесетих година прошлог века, америчке нуклеарне подморнице су извршиле најмање 20 мисија постављања „чаура“ са електронским уређајима за прислушкивање на комуникационе каблове совјетске владе у Белом и Охотском мору.