Иран одбио да преговара са САД; Кина према Ормузу послала разарач и фрегату

ТЕХЕРАН САОПШТИО ДА ПРЕГОВОРЕ СА ТРАМПОВОМ АМЕРИКОМ СМАТРА „ГУБЉЕЊЕМ ВРЕМЕНА“

Заробљени ирански контејнерски брод "Тоуска"

* Нејасно је да ли је ово заоштравање иранске позиције на било који начин повезано са чињеницом да је Кина индиректно ушла у рат на Блиском истоку. Послала је ка Ормуском мореузу борбену групу коју чине разарач „Тангшан“, фрегата „Дакинг“ и брод за снабдевање „Таиху“

* Експерти то сматрају реакцијом на заплену иранског контејнерског брода „Тоуска“ од стране америчке војске у Оманском заливу. Тај брод је под иранском заставом пловио из кинеске луке Гаолан (Џухај), познате по транспорту хемикалија, укључујући натријум перхлорат - кључну компоненту чврстог ракетног горива за балистичке ракете

_______________________________________________________________

             ИРАНСКА државна новинска агенција Тасним објавила је да Техеран засад одбија да преговара са САД јер их сматра „губљењем времена“.

             Чак је навео да не види ни „преговорну перспективу“.

             Нејасно је да ли је ово заоштравање иранске позиције на било који начин повезано са чињеницом да је Кина индиректно ушла у рат на Блиском истоку. Ради заштите своје трговине са Ираном, посебно танкера са нафтом коју купује од Техерана.

             Послала је из Аденског залива ближе Ормуском мореузу борбену групу коју чине разарач „Тангшан“, фрегата „Дакинг“ и брод за снабдевање „Таиху“.

             Експерти то сматрају реакцијом на заплену иранског контејнерског брода „Тоуска“ од стране америчке војске у Оманском заливу.

             Тај брод је под иранском заставом пловио из кинеске луке Гаолан (Џухај), познате по транспорту хемикалија, укључујући натријум перхлорат - кључну компоненту чврстог ракетног горива за балистичке ракете.

             „Тоуска“ има капацитет до 4.800 контејнера од 20 фута.

             У његовом „хапшењу“ кључну улогу је одиграо разарач USS Spruance која је окарактерисана као „присилно пресретање“.

​​             Кина је у великој мери зависна од испорука нафте, а сваки дан војних операција повлачи за собом значајне додатне финансијске трошкове, које жели да избегне.

              Сада се отворило питање: да ли и уз помоћ војне силе или демонстрацијом силе?