Вавилов: Кина ће победити у царинском рату са Трамповом Америком

КИНЕСКА ЕЛИТА ЈЕ ЈЕДИНСТВЕНА, У ПЕКИНГУ НЕМА ПАНИКЕ – ЊЕГОВЕ РЕАКЦИЈЕ СУ БРЗЕ И ОШТРЕ

* Колико год то чудно звучало, Трампове тарифе су празник за кинеске високотехнолошке произвођаче – иако са лошијим квалитетом, узеће амерички удео на кинеском тржишту. Уосталом, управо је индустријски лоби извор кинеског економског и политичког национализма

* САД ће платити целу ову гозбу, тачније, цео Трампов трговински рат се дешава на рачун пљачке америчке средње класе, а води богаћењу кинеске средње класе

________________________________________________________________

           Аутор: Николај ВАВИЛОВ, аутор књиге „Кинеска власт“

           ТРАМП је повећао царине на сву кинеску робу на 104 одсто, а Кина је одговорила повећањем царина на 84 одсто.

           Одговор Кине толико је наљутио шефа Беле куће да је царине против Пекинга касније подигао на 125, па на 145 одсто.

           Јединствено светско тржиште је током последњих 50 година грађено на јачању веза између САД и Кине и интегрисању ове последње у глобалну америчку економију, па је Трамповим потезима де факто направљен први корак ка раскидању директних економских веза између две највеће економије света.

           Корак ка трансформацији света који познајемо већ пола века.

           Кина је покушала да уразуми САД увођењем секторских царина до априла ове године, али, суочена са Трамповим царским бесом, није нашла други начин него да ескалира односе са САД на ниво без преседана.

           Кина је изабрала пут стварања сопственог глобалног ланца снабдевања без Сједињених Држава (развој заснован на сопственим снагама), који је Вашингтон назвао изолацијом.

           Како све што се догодило може да утиче на кинеско-америчку трговину?

           Пре свега, Трампове царине убијају узвоз производа кинеске лаке индустрије у САД (Американци би, чини се, могли да остану без одеће, обуће, украса за јелке: та роба чини и до трећине кинеског извоза).

           Већина кинеског извоза је електроника. Да ли је Америка спремна да плати дупло више за геџете и кинеске технологије због Трампових трговинских тумбања?

           Наравно, ситуација изгледа као да САД пуцају себи у ногу.

           Прво, увођење царина од 84% од стране Кине на америчку робу ће заиста погодити амерички извоз сировина у Кину која има чиме да замени америчку нафту, гас, дрво, жито и кукуруз.

           Друго, корпорације попут Боинга и других америчких технолошких гиганата ће постати мање конкурентне од својих кинеских конкурената.

           Колико год то чудно звучало, Трампове тарифе су празник за кинеске високотехнолошке произвођаче – иако са лошијим квалитетом, узеће амерички удео на кинеском тржишту.

           Не искључујем да су управо они лобирали радикалан одговор Кине. Уосталом, управо је индустријски лоби извор кинеског економског и политичког национализма.

           Кина нема другог избора: потребна су јој тржишта да нахрани милијарду радника.

           Треће, Кина ће постати утицајнија међу земљама глобалног југа. Уместо америчких сировина, на кинеско тржиште ће стизати сировине из Бразила, Индонезије, Африке, Русије. Кинеске испоруке преко истих земаља у САД ће се повећати.

           Глобални југ ће бити захвалан Кини на овим токовима.

           Наравно, САД ће платити целу ову гозбу, тачније, цео Трампов трговински рат се дешава на рачун пљачке америчке средње класе, а води богаћењу кинеске средње класе.

           Кина има и чудотворно оружје: девалвацију јуана, којој није прибегавала деценијама. Свако смањење извоза Кина ће надокнадити слабљењем јуана, а њена роба ће постати конкурентна у целом свету.

           Кина ће победити у овом трговинском рату због Трампа и узети себи још више светских тржишта уз формални губитак од 50% трговинског промета, а реални губитак од око 20-30%, пошто ће испоруке ићи преко трећих земаља.

           Због тога у Кини нема велике панике, а њене реакције су брзе и оштре.

           Немогуће је тврдити да неће бити стреса за кинеску економију. Десетине милиона људи запослених у индустрији ће патити, али изгледа да се Кина припремила за овај сценарио.

            И на политичком нивоу јер унутар њених елита постоји јединство без преседана у погледу потребе да се одупру САД.