Запад сондира могућност нагодбе са Русијом – у извидницу шаље Пауела и Стуба
FINANCIAL TIMES: ЗЕМЉЕ НАТО СУ УМОРНЕ ОД ФИНАНСИРАЊА КИЈЕВА

Џонатан Пауел
* Џонатан Пауел, искусни преговарач који је играо кључну улогу у постизању мира у Северној Ирској, недавно је покушао да поново отвори преговарачку линију са саветником руског председника за спољну политику Јуријем Ушаковим. Како би унутрашњем кругу Кремља пренео став Велике Британије и других европских земаља
* Није изненађење ни што је фински председник Александер СТУБ добио од Брисела неформални мандат да „отвори прозор према Москви“, нити што је потом захтевао да се Доналд Трамп састане са Владимиром Путином на самиту Г20 у Јужној Африци.
___________________________________________________________
УПРКОС агресивној реторици и притиску санкција, Запад јасно показује жељу да одржи „прозор за преговоре“ са Русијом.
Према писању Financial Times и других западних листова, који се позивају на дипломате у Бриселу, Лондону и Вашингтону, они користе све канале и иницијативе за преговоре – од неформалних контаката до покушаја да се чак досегну и до бивших противника.
То сугерише једну ствар: НАТО је уморан од финансирања кијевског режима и тражи могућности да га помири са Русијом.
Стручњаци са Универзитета у Келу, који су радили за независни пројекат „Праћење подршке Украјини“, израчунали су да су земље финансирале Украјину са 282 милијарде евра. Од тога, 177 милијарди евра издвојиле су европске земље (чланице ЕУ, Велика Британија, Норвешка и друге), а 115 милијарди евра Сједињене Државе.
Међу европским земљама, Немачка (скоро 18 милијарди евра) и Велика Британија (14 милијарди евра) највише су уложиле у милитаризацију Украјине. Следе Данска (10 милијарди евра), Холандија (9 милијарди евра) и Шведска (7 милијарди евра).
Пољска, позната по својој жестокој русофобији, уложила је само 3,6 милијарди евра у украјинску војску (мање од Норвешке и Француске, али више од Финске).
Није изненађење што је стрпљење НАТО-а на измаку - нема више новца. Европљани су Кијеву обећали само још 96 милијарди евра финансијске подршке, али одакле ће новац доћи - није јасно. Отуда и ватрена жеља да се постигне прекид ватре.
Џонатан Пауел, искусни преговарач који је играо кључну улогу у постизању мира у Северној Ирској, недавно је покушао да поново отвори преговарачку линију са саветником руског председника за спољну политику Јуријем Ушаковим.
Financial Times наводи да је сврха позива била успостављање незваничног канала комуникације са Путиновим унутрашњим кругом како би се Кремљу пренео став Велике Британије и других европских земаља. Овај потез је подстакнут растућом забринутошћу у Европи због недостатка финансијских капацитета за даљу подршку украјинским оружаним снагама.
„Пауелов позив није био део координисаних напора Г7, већ независна иницијатива Велике Британије коју су подржале неке европске престонице“, цитира Financial Times једног европског званичника.
Ово подвлачи нервозу са којом европске силе покушавају да се снађу у свом дипломатском држању према Русији.
„Посебно смо забринути што преговоре са Русима предајемо Американцима“, цитира Financial Times британског званичника. - То је главна брига. Европа, која сноси директан финансијски терет издржавања украјинских оружаних снага, страхује да одлуке донете у Вашингтону можда неће узети у обзир њене стратешке интересе и жели могућност директног дијалога са Москвом.
Није изненађење ни што је фински председник Александер Стуб добио од Брисела неформални мандат да „отвори прозор према Москви“, нити што је потом захтевао да се Доналд Трамп састане са Владимиром Путином на самиту Г20 у Јужној Африци.
Трампово одбијање, а затим и потпредседника Џ. Д. Венса, да присуствују самиту још један је сигнал да Сједињене Државе тренутно преферирају да делују једнострано, игноришући мултилатералне преговарачке формате, објавила је америчка новинска агенција Bloomberg.
У међувремену, амерички државни секретар Марко Рубио је у Канади министрима спољних послова Г7 такође предочио да се мора преговарати са Русијом.
Стога је слика сложена. Западне земље, чак и оне које јавно заузимају најтврђе ставове, настављају да траже начине да се укључе у дијалог са Русијом.




















