Американци спонзоришу глобални хаос да би задржали хегемонију

СА ОБРУШАВАЊЕМ СВОЈЕ ДОМИНАЦИЈЕ И КРАХОМ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА - САД СУ ПОЧЕЛЕ ДА ДИВЉАЈУ И РУШЕ СВЕ ОКО СЕБЕ

• Формира се пост-униполарни хаотични (не)поредак који намећу САД. Русија је сувише јака да би га прихватила и инсистира на својој улози, на свом субјективитету. Али не као ко-спонзор хаоса, него као носилац Поретка у зони која се с њом непосредно граничи
• Главни задатак Русије је: стварање будућег Поретка из хаоса садашњости. Само, у том случају неизбежни сукоб са САД, као главним спонзором светског хаоса, биће истински судбински
• Пред нама је Четврти Пут. Идући њиме, параметри новог Поретка, нашег Поретка - постајаће видљиви. Идеје увек имају значење. Данас – више него икад. Победићемо у телу само ако победимо у духу
• Украјина је још једна земља оборена у хаос и то је закономерна појава. Што је више Америке, то је више хаоса. Што је више хаоса, то је мање државности. И то функционише. Али само у случају да у хаос-party играју сви
• Мржња према Русима и Путину у Украјини – то је мржња групе побуњених шизофреничара према лекару, пијане разуздане дружине према милиционеру, а сем тога и – дубока завист болесног према здравом (нека је релативно, али је поређење речито). И све то, само ће прогресирати
• 

         Пише: Александар ДУГИН, геополитичар, лидер „Евроазијског покрета”

         У УКРАЈИНИ се манифестовала једна закономерна појава: САД са собом носе хаос, а Русија – поредак. Свуда где се умешају САД– Авганистан, Ирак, Либија, Сирија, Украјина – остају рушевине од државе и побеснеле гомиле подељене на непријатељске таборе друштва.

         Зар су Тунис и Египат, да и не говоримо о Ираку и Либији, после „обојених револуција” постали просперитетнији и уређенији? Тамо је потпуно расуло, распад, колапс, дивљање. У Украјини јасно видимо то исто. САД енергично сравњују са земљом постојећи систем и ничим га не замењују.

         Заправо, и руска „пета колона” такође уопште нема никакав сценарио за Русију: циљ је исти: - хаос. Не демократија, него демократизација. Не слобода, него либерализам, либерализација. То је хаотични процес са типично постмодернистичким одсуством било каквог циља. Хаос је – и средство и циљ. Међутим, то је посебан хаос – стерилан, он не претпоставља рађање ничег новог, никакав долазећи Нови Поредак. Стерилизовани хаос.

         1       

         У том светлу Русија изгледа изузетно привлачно. Русија је конзервативна у томе што стоји на страни Поретка. Поредак – вертикална структура повезаности, наредба, извршење, хијерархизација нивоа, предвидљивост понашања, поштовање правила.

         То се јасно види на Криму, поводом Украјине, у руској позицији према Сирији и у подршци Ирану.

         Русија се бори за Поредак као принцип. Чак, за не нарочито срећан поредак који, ипак, претпоставља хаосу. А то давање предности је оправдано. Пред лицем хаоса Путин - не колебајући се - стаје на страну Поретка, увек и у свим ситуацијама.

         То је важно и то предодређује судбину Украјине, можда и света. Ради се о томе да у будућности може да се настави постојећа тенденција: што је више утицаја САД, тим је више хаоса. Не само у Украјини и у исламском свету, него и у Европи, и на крају, у самим САД.

         САД су своју судбину повезале са хаосом, са процесом „дубинске демократизације”, односно са атомизацијом друштва, свођењем свих социјалних система на минималне групе  - све до индивидуе, чак и субиндивидуалних компонената. Психологија гомиле не интегрише индивидууме у систем, већ мимоилазећи индивидуални интегритет, субиндивидуалне елементе, уводећи их вештачки у резонансу  (као ухаус- и трансдискотекама).

         По правилу, омладина дискотека помоћу лаких наркотика улази у посебно стање када не плеше сам човек, него његово тело или, чак, поједини органи. То није плес парова, није коло, није чак ни соло нумера губитника (губитнице) који је остао без пара, него плес неких органа.

         Мајдан је – исто таква психоделична (скоро психијатријска) дискотека. Нема ни колектива (као структуре), ни индивидуа – постоје издвојени хаотични тактови, нерефлексне емоције, таласи психичке узрујаности. То су посебни токови хаоса, веома ефикасни за разарања, али несумњиво искључују било какво стварање. 

         Мајдан – хаос-party толико је отегао party да сада неће бити лако из ње изаћи. Део државе (а држава је увек поредак) током тог „плеса органа” већ је изгубљен. Остало – касније.

         2

         Али, то и јесте победа америчке стратегије: САД наросто све руше. Оне су разрушиле Југославију, Авганистан, Ирак, Либију, директно су допринеле цепању Грузије, покушавају да сломе Сирију, даље су на реду Босна, Турска, Иран, Азербејџан, Јерменија. 

         Украјина је још једна земља оборена у хаос и то је закономерна појава. Што је више Америке, то је више хаоса. Што је више хаоса, то је мање државности. И то функционише. Али само у случају да у хаос-party играју сви.

         Треба само да један разумни и регуларни (а сем тога, утицајни и моћни) посматрач региструје чињеницу колективног уливања у хаос па да сва слика почне да се мења: разумни поглед ремети колективну хипнозу.

         Мржња према Русима и Путину у Украјини – то је мржња групе побуњених шизофреничара према лекару, пијане разуздане дружине према милиционеру, а сем тога и – дубока завист болесног према здравом (нека је релативно, али је поређење речито). И све то, само ће прогресирати.

         3

         Сада је важно запитати се: а какав Поредак носи Русија?

         Апсолутно је тачно да некакав носи. Ипак, у чему је његов смисао? То није једноставно питање и захтева најозбиљније осмишљавање. Овде је јасно следеће:

         1. Русија се залаже за сам принцип Поретка, а не за неки конкретни поредак. Русија је строго на страни која је супротна хаосу. Односно, Путин није само за неки конкретни поредак, него за Поредак у целини.

         У том смислу у глобалним размерама постепено се обликује двојна формула: Русија = Поредак vs САД = хаос. То се веома прецизно уклапа у геополитички дуализам Копно vs Море. А по К. Шмиту и Хегелу, Поредак – то је принципијелно управо Копно, Евроазија, Heartland. Бити за Поредак, као такав и бити за Копно, (Евроазију) – једно исто је.

         2. Русија се залаже за Руски Поредак. Путин размишља као реалиста: структура међународног права је израз баланса сила у конкретном историјском моменту (практично према Моргентауу). Међународно право региструје јаке и слабе – и распоред снага када иза слабих стоје ови или они јаки.

         Ако неко значајно постаје слабији или постаје значајно јачи, модификује се међународно право (понекад са закашњењем). Русија је била слаба у периоду једнополарног времена (1991.-2001. или 2008. – према разним групама експерата). САД су доминирале. Али, та доминација се срушила, управо са обрушавањем те доминације, са крахом америчко-центричног Новог Светског Поретка, САД су се и латиле извоза хаоса.

         Уз помоћ спонзорства глобалног хаоса САД покушавају да задрже хегемонију. Тако се формира постједнополарни хаотични (не) поредак који намећу САД. Русија је, ипак, сувише јака да би га прихватила и инсистира на својој улози, на свом субјективитету. Али не као ко-спонзор хаоса, него као носилац Поретка у зони која се с њом непосредно граничи.

         То је Руски Поредак, будући да се он гради изнутра према споља полазећи од руских националних интереса. Ипак, он је Евроазијски Поредак, јер зона тих интереса покрива Североисток Евроазије (Heartland).

         3. Ипак, од ове две опште одредбе ми не можемо даље да се помакнемо. Садржај овог принципијелног (тачка 1) и руско-евроазијског (тачка 2) Поретка за сада остаје неиспољен до краја. У пракси, у структурама тог поретка, видимо мешавину све три класичне идеологије Модерне:

         - тржишна економија из либерализма, прва политичка теорија, (што основу таквог поретка чини рањивом и пропустљивом за глобалну олигархију и светски капиталистички систем);

         - ослонац на совјетску прошлост и совјетски историјат (тема Великог Отаџбинског рата, СССР, пријатељства народа, борбе с фашизмом и т. д.) из социјализма (друга политичка теорија);

         - национални интереси и одбрана руског идентитета из национализма (Трећи Пут – трећа политичка теорија).

         Ипак, то су све инерцијални мотиви, а не резултат свесног духовног и интелектуалног стваралаштва. Другим речима, за сада, у данашњој фази, Русија и Путин бране прошли Поредак пред садашњим и долазећим хаосом. То и јесте конзервативизам.

         Међутим, такво еклектичко и прагматично (скоро пијар-технолошко) обликовање Поретка рањиво је као и сваки конзервативизам; то је само реакција, кочење, отпор, а не Алтернатива. Такав Поредак је реакционаран, реактиван, пасиван и зато неперспективан.

         Прави Поредак (хијерархија) и Руски Поредак (Евроазијски Поредак) треба да буду радикално другачији: окренути у будућност, интелектуално зрели и духовно мотивисани пројекти. Дакле, управо ово и постаје главни задатак Русије: стварање будућег Поретка из хаоса садашњости. Само, у том случају неизбежни сукоб са САД, као главним спонзором светског хаоса, биће истински судбински. Сада у први план излази рат идеја.

         ***

         То, да је Русија данас – острво Поретка у свету америчког хаоса, јесте готова ствар. Симбол Поретка је Крим, симбол хаоса – Кијев. Више него очигледно.

         Али, сада је ствар у следећем кораку: у метафизичком испуњавању тог Поретка, у његовом претварању у Руску Идеју, у лик Руске Мисије.

         А то нас већ упућује на Четврту Политичку Теорију. Пред нама је Четврти Пут. Идући њиме, параметри новог Поретка, нашег Поретка, постајаће видљиви.

         Одмах може да се каже: ни либерализам, ни социјализам, ни национализам нама не одговарају. То су остаци застареле и пропале Модерне. Хватајући се за њих, раније или касније, мимо своје воље (да сами не приметимо), склизнућемо у Постмодерну, дакле, у хаос.

         Идеје увек имају значење. Данас – више него икад. Победићемо у телу само ако победимо у духу.

         Превела

       Ксенија Трајковић