Буш је ратовао, а Обама билдовао мишиће Великог Брата - зато гони Менинга и Сноудена

ШТА СЕ СКРИВА ИЗА ПРАВДОЉУБИВИХ АГЕНАТА АМЕРИЧКИХ СПЕЦИЈАЛНИХ СЛУЖБИ

Бредли Менинг

  • До доласка Барака Обаме на власт (управо тако - током читаве историје САД!), војници и државни чиновници су само три пута били оптужени за предају тајних података медијима и интернет ресурсима. У свим случајевима, ти људи су прошли са условним осудама или кратким затворским казнама
  • Зато се данас многи у Америци и свету питају - како то да је председник-либерал, добитник Нобелове награде за мир, снажни противник вашингтонских јастребова и симбол слободе, постао оличење тоталне контроле својих грађана и медија, прислушкивања и коришћења беспилотних летелица над територијом властите земље?
  • Џорџ Буш је иницирао мноштво гнусних програма, јер је био на самом почетку рата који је Обама одлучио да заврши. Међутим, оно што се може оправдати логиком ратног времена, никако се не може оправдати логиком мира
  • Либерални добитник Нобелове награде није имао никакве метаморфозе. Обама је одувек био овакав. Са његовим левичарским погледима и америчким технолошким могућностима, морало се ући у све сфере живота америчких грађана
  • Морали су се билдовати мишићи Великог Брата. Морају се гонити сви који су податке о Великом Брату предали медијима

Пише: Дмитриј ДРОБНИЦКИ, писац (Москва)

          РЕДОВА прве класе Бредлија Менинга амерички војни суд је осудио на 35 година затвора због тога што је интернет пројекту WikiLeaks предао тајне информације.

          То је у Сједињеним Државама најдужа затворска казна неком појединцу због предаје поверљивих медијима. Овде треба бити веома опрезан са формулацијама, јер су амерички судови за реалну шпијунажу, односно предају података потенцијалном противнику (непријатељу) осуђивали и на доживотну робију.

          Међутим, Менинг је прошао без најтеже оптужбе - за „помагање  непријатељу“ - (како то формулише такозвани Акт о шпијунажи). Суд је одлучио да информације - које су захваљујући предаји података - постале доступне широкој јавности, нису могле да непријатељима Америке омогуће војну или неку другу предност и да нису довеле у питање животе војника и националну безбедност, иако је тужилаштво тврдило да је видео-снимак на којем амерички хеликоптери 2007. године уништавају колону цивила, укључујући и камермана и возача агенције Reuters, користила Ал Каида у пропагандне сврхе, док је неке податке из докумената видео чак и сам Осама бин Ладен.

          Правдољубиви редов добио је право на условно пуштање на слободу након што одслужи трећину казне, уз узимање у обзир трајање притвора и рок службе у зонама војних дејстава (Менинг је био ухапшен у Ираку). Имајући све ово у виду, Менинг може изаћи на слободу за нешто више од осам година.

          Такође не треба губити из вида да се у САД пресуде изричу полазећи од броја кривичних дела, па се казне за сваку доказану кривицу сабирају.

          Менинг је био оптужен за 22 кривична дела. Од тога је за 17 проглашен кривим, једно је одбачено, док је за 4 имао олакшавајуће околности. Тако да Менинг има 21 доказану кривицу и за сваку од њих је добио годину и осам месеци.

          Пресуду ће да размотри и специјални колегијум војног округа у Вашингтону. То је орган који има право да скрати рок (у пракси га никада не повећава).

          Менингови адвокати имају право да поднесу жалбу. Међитим, имајући у виду да је за 10 од 22 тачке оптужнице Менинг признао кривицу, тешко да ће могуће даље жалбе било шта променити у судбини овог младог човека.

          Полазећи од чињенице да он никога није убио, силовао или осакатио (за разлику од америчких војника у Абу Граибу, о чему је Менинг доста рекао), све је ипак мало превише...

          Бивши пуковник америчке војске, а сада приватни саветник за војно-дипломатска питања, Ен Рајт, пратила је читав судски процес над Менингом, а у интервјуу „Њујорк Тајмсу“ рекла је: „То је изузетно сурова пресуда. Истина је, он је открио тајне информације, али то су биле оне информације које је јавност требаоа да добије да би разумела шта се дешава у влади!“.

          То нас доводи до суштинског питања.

          До доласка Барака Обаме на власт (управо тако - током читаве историје САД!), војници и државни чиновници су само три пута били оптужени за предају тајних података медијима и интернет ресурсима.

          У свим случајевима, ти људи су прошли са условним осудама или кратким затворским казнама.

          А током Обамине владавине оптужено је седам америчких грађана - укључујући и Едварда Сноудена који је добио привремени азил у Русији. Још једном треба указати: овде се не ради о директној шпијунажи, већ о откривању тајних података медијима, о чијој садржини грађани САД имају право да знају у складу са првим амандманом на Устав.

          Данас се многи у Америци и свету питају како то да је председник-либерал, добитник Нобелове награде за мир, снажни противник вашингтонских јастребова и симбол слободе, постао оличење тоталне контроле својих грађана и медија, прислушкивања и коришћења беспилотних летелица над територијом властите земље?

          Наравно да је такозвани „патриотски акт“ био донесен још за време Буша млађег, и да је управо он отворио врата таквим програмима CIA, FBI, NSA који се сада толико активно разоткривају. А да је сам акт о шпијунажи био донет чак 1917. године. У том смислу, Обама има посла са туђим наслеђем у којем су и две крупне интервенције на Блиском Истоку.

          Мој друг и колега Борис Межујев претпоставља да је Обама одлучио да искористи тотално прислушкивање уместо разорних и крвавих ратова и због тога се толико љути на „тастере“ (whistleblowers - буквално „звиждаче“) који ударају на сва звона по читавом свету о PRISM и сличним програмима. Вероватно због тога Обама Сноудена и њему сличне сматра парадоксалним помоћницима Буша млађег. И због тога је реакција на долазак Сноудена у Русију - једноставно психолошки пораз.

          Али, шта говори сам Обама? На прес-конференцији 10. августа Обама је изјавио да „разуме Сноуденове мотиве“ и да је и сам желео да разоткрије систем праћења који је направила претходна републиканска администрација, али није могао „тако брзо, доследно и пажљиво“ то да учини.

          Дакле, човеку који је урадио оно што је имао намеру да уради сам Обама прети хапшење (по 20 тачака оптужнице) и он постаје камен спотицања између две нуклеарне силе?

          А Гвантанамо? Не треба да га затворе ваљда Сноуден и Менинг, већ се Обама 2008. године обавезао то да уради. Није имао времена? Са тако „опрезним“ темпом до 2016. године када Обама одлази, неће имати времена ни за шта (осим да, разуме се, легализује хомосексуалне бракове).

          Џорџ Буш је иницирао мноштво гнусних програма, јер је био на самом почетку рата који је Обама одлучио да заврши. Међутим, оно што се може оправдати логиком ратног времена, никако се не може оправдати логиком мира.

          Ето вам одговора. Либерални добитник Нобелове награде није имао никакве метаморфозе. Обама је одувек био овакав.

          Са његовим левичарским погледима и америчким технолошким могућностима, морало се ући у све сфере живота америчких грађана. Морали су да билдују мишиће Великог Брата. Морају се гонити сви који су податке о Великом Брату предали медијима.

          За нас су последњих осам година биле релативно спокојне у односима са прекоокеанским хегемоном, док је за Американце све било прилично неизвесно.

          Зато се надамо да, у стварности, сироти Бреди Менинг неће тамновати толико дуго, јер ће неко 2016. године обавезно подсетити демократе о шпијунским страстима, а није искључено да 2017. године Менинг буде амнестиран.

          Срећно Бредли!

          Превео Горан Шимпрага

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари