И Кијев и Одеса и Чернигов и Харков - све ће се то вратити у велику руску државу

УКРАЈИНА КАО АНТИРУСКИ ПРОЈЕКАТ НЕЋЕ МОЋИ ДА ЈОШ ДУГО ОПСТАЈЕ

• Покушаји данашњих кијевских фаворита да поделе руски народ на Украјинце и Русе, или чак да прогласе Украјину и њене житеље за „праве Русе“ супротстављајући им „татаро-москаље“, смешни су и апсурдни - мада су коштали и још ће наш јединствени народ коштати много крви. Ипак, Русија је и горе преживљавала - преживеће и садашњу раздвојеност, зато што је главни залог нашег јединства у њему самом - то је толико моћна ствар да се окупља упркос свим покушајима да се поцепа
• А то разуме и разумеће сваки председник Русије - патриота своје Отаџбине, који одговара пред Богом и људима за будућност руског народа. Према томе, главни разлог за то што не постоје шансе за успешно формирање „Украјине“ - јесте само постојање Русије. Желите ли да осигурате „хиљадугодишњу незалежну“? Уништите Русију, односно њену основу, данашњу Руску Федерацију - онда, наравно, ни о каквом спајању целине неће ни бити говора
• Јасно је да ће атлантисти улагати мноштво напора да не дозволе поновно уједињење наше земље у облику Евроазијског савеза - али и сила отпора руског народа и само данашње преуређење светског поретка не дају им шансе за дугорочно задржавање Украјине у својој орбити

Пише: Петар АКОПОВ

        УКРАЈИНА је обележила 25. годишњицу независности. Већ је одрасла читава генерација грађана „незалежне“ - оних, који су навикли на „историју Украјине“. Али, извештачено образовање на западу руског света неће бити дуговечно - точак истинске руске историје временом ће уредити све оно што данас изгледа као велики проблеми.

        Испитивање јавног мњења у Украјини, које је обављено ових дана, показало је да само 38% сматра своју земљу за „реално независну државу“, а 49% не мисли тако, док би 87% и данас гласало за независност Украјине.

        Први председник Украјине, коаутор Беловешких споразума (о распуштању СССР), Леонид Кравчук, изјавио је уочи празника да ће „Украјина као држава бити вечна“, а садашњи председник Петар Порошенко - „ми смо своју пустињу савладали, не за 40 година, него за 23 године. И без Мојсија и без Скрижала, путем сопствених, понекад и скупих грешака ризикујући да залутамо. И изашли смо на пут демократије и слободе, европске и евроатлантске интеграције“.

        Али, шта је то Украјина? То је одломак јединствене руске државе која се распала 1991. године.Он се разликује од других одломака по томе што је, пре свега, потпуно насељен Русима (као и Белорусија), а друго, што је највећи по броју становника.

        Четири руске области које се у њему налазе и које су припојене великој Русији тек 1939., у принципу ништа не мењају - сва остала територија Украјине развијала се као део хиљадугодишње руске државе (заједно са свим оним што се губило и враћало), а њена историја је - историја руског народа. Никаква одвојена историја „Украјине“ не може да постоји - зато што су „Кијев и Новгород изнедрили Москву“, и постоји једна Русија, а не две или три.

        А Руси имају исту историју, исте светиње зато што су они исти народ - са свим регионалним, етнографским и лингвистичким карактеристикама.

        Покушаји данашњих кијевских фаворита да поделе руски народ на Украјинце и Русе, или чак да прогласе Украјину и њене житеље за „праве Русе“ супротстављајући им „татаро-москаље“, смешни су и апсурдни - мада су коштали и још ће наш јединствени народ коштати много крви. Ипак, Русија је и горе преживљавала - преживеће и садашњу раздвојеност, зато што је главни залог нашег јединства у њему самом - то је толико моћна ствар да се окупља упркос свим покушајима да се поцепа.

        То смо више пута гледали у нашој хиљадугодишњој историји и - нема никаквих основа за то да може да се сматра да ће овога пута бити успешни покушаји да се разбије јединствена целина.

        Наравно, ми смо поднели велике губитке, поцепани смо већ четврт века - али је почео процес поновног уједињења. И не ради се само о Криму и Донбасу - они су само први знаци онога што је неизбежно. И Кијев и Одеса и Чернигов и Харков - све то ће се вратити у јединствену државу.

        Али, како ће се то десити, јер то не желе сами становници Украјине, јер већина њих сада сматра Русију за главног непријатеља - забринути су песимисти. Међутим, очараност митовима евроинтеграције брзо ће проћи - као и веровање у то да је Русија напала Украјину.

        Народ Украјине ће одбацити све те утваре и доћи себи, збациће антинационално јато пробисвета које се назива „елитом“ - и као страшан сан заборавиће се сва та „прича независне“.

        Којим путем ће доћи унутрашње ослобађање? Бог зна - можда путем потпуног распада земље и раздора, можда преко новог рата Кијева са Новоросијом, можда путем разочарења у евро-шаргарепу и новог Мајдана. Нико не зна, али „Украјина“, свеједно нема алтернативу за опстанак.  

        Једину шансу за релативно дуго постојање „Украјине“ давало је постојање исто таквог пројекта у самој Русији - односно, да су се код нас наставиле 90-те и да се на власти учврстила антинационална и колонијална елита. У том случају - оба одсечена комада велике земље чак не би схватала да су део једне целине и мање-више послушно би играла туђе игре.

        Иначе, у таквом сценарију више не би било ни Руске Федерације - да и не говоримо о Украјини.

        Али, од тренутка када су у Москви на власт дошли људи историјског и геополитичког мишљења (једноставно речено, патриоти) „Украјина“ је била осуђена, зато што руски човек који влада Русијом не може да се помири са постојањем Украјине као посебне државе - и ту је апсолутно небитно да ли ће његово презиме бити Путин, Иванов или Матвијенко.

        Не због великодржавних амбиција и не из „зависти према слободољубивом украјинском народу“ - него због поимања апсолутне неприродности и извештачености саме „Украјине“. И њене штетности - како за становништво те „територијалне творевине“ и за РФ, тако и за руски народ у целини.

        Руска цивилизација не може комплетно да се развија док се два дела исте целине поново не споје.

        А то разуме и разумеће сваки председник Русије - патриота своје Отаџбине, који одговара пред Богом и људима за будућност руског народа. Према томе, главни разлог за то што не постоје шансе за успешно формирање „Украјине“ - јесте само постојање Русије. Желите ли да осигурате „хиљадугодишњу незалежну“? Уништите Русију, односно њену основу, данашњу Руску Федерацију - онда, наравно, ни о каквом спајању целине неће ни бити говора.

        Јасно је да ће атлантисти улагати мноштво напора да не дозволе поновно уједињење наше земље у облику Евроазијског савеза - али и сила отпора руског народа и само данашње преуређење светског поретка не дају им шансе за дугорочно задржавање Украјине у својој орбити.

        Русија ни у ком случају неће ратовати са „Украјином“ зато што би то било налик на пуцање себи у ногу. Био би то и највећи поклон нашим геополитичким противницима: грађански рат између два дела руског народа.

        Сачекаћемо мирно поновно уједињење - радећи на томе, приближавају га и супротстављајући се свим покушајима да се то спречи да би се касније у уџбеницима историје Русије период „украјинске независности“ проучавао као трагична последица распада СССР-а - привремена и тешка, али последица коју је савладао велики руски народ.

        Превела Ксенија Трајковић