ЛАВРОВ: Западни политичари чудно тумаче слободу избора украјинског народа

ШЕФ РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ У МИНХЕНУ КРИТИЧКИ О СТАВОВИМА РОМПЕЈА, РАСМУСЕНА И СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА

Сергеј Лавров

• Због чега нема осуда на адресу оних који у Украјини упадају у административна здања и досад их држе све досад, оних који нападају на полицајце, а наступају са расистичким, антисемитским и нацистичким паролама? Због чега истакнути европски политичари фактички подстичу такво деловање, док у својој кући - одмах и сурово - спречавају таква одступања од слова закона?
• Важно би било да знамо - да ли су наши партнери у ЕУ, па и на Западу у целини, спремни да се у својим односима са Русијом и њеним суседима - не на речима, већ на делу - придржавају принципа равноправности, међусобног уважавања и узимања у обзир свачијих интереса?
• Данас, када се европски континент више не налази у центру глобалне политике, више се не може говорити - убеђени смо - о новој подели на сфере утицаја, него о томе како да све земље Европе - све без искључења - буду у добитној позицији у свету у којем се појачава конкуренција. Дакле: питање је - није ли разумније да објединимо напоре и упоредне предности ЕУ, Русије и других европских држава - уместо да плива свако за себе?

          ЗАПАДНИ политичари чудно тумаче слободу избора украјинског народа - оценио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, коментаришући на Минхенској конференцији о безбедности изјаве колега из Европске уније и САД који су на том форуму пре њега тврдили да су уверени да је ЕУ за Украјину најбољи избор и да ће он такав и бити.

          Факти преносе најважније акценте из минхенског говора министра иностраних послова Руске Федерације:

          „Само што је са трибине сишао председник Европског савета, господин ван Ромпеј. Рекао је да народ Украјине треба да „направи свој избор“, али је одмах додао да је уверен да је будућност Украјине - у Европској унији. Наступио је пре њега и мој пријатељ - генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен - који је такође говорио о неопходности да се Украјини омогући слобода избора. Међутим, сви још памтимо како је тај избор 2007. на самиту НАТО био предодређен, али потом ипак тријумфовао здрав разум.

          Желим да са овога места подсетим и на речи званичног представника Стејт департмента да САД рачунају да ће у Украјини бити формирана влада која ће земљи, са подршком ММФ, обезбедити политичко јединство и економски процват у складу са надом украјинског народа у европску будућност. Ако су и ове речи потврда слободе избора - онда се прилично чудно тумачи та слобода избора украјинског народа. Јер, у суштини се догађа наметање избора, чиме ми, Русија, не жели да се бави и неће се ни бавити.

          Ми смо се од самог почетка - од момента када је стартовао пројекат - залагали за дијалог, транспарентност и узајамно респектовање интереса у односима између Русије и ЕУ и са свим нађим суседима. Добро је што су сада и у Европској унији почели да о томе говоре.

          Да бисмо могли да трагамо за договорима прихватљивим за све, треба одговорити на нека фундаментална питања која се отварају, поред осталог, и поводом ситуације у Украјини. Једно од таквих питања је и ово: какве везе има распаљивање уличних протеста, који све више попримају насилни карактер, са применом принципа демократије?

          Због чега нема осуда на адресу оних који упадају у административна здања и досад их држе све досад, оних који нападају на полицајце, а наступају са расистичким, антисемитским и нацистичким паролама? Због чега истакнути европски политичари фактички подстичу такво деловање, док у својој кући - одмах и сурово - спречавају таква одступања од слова закона?

          Ако се има у виду сам корен овог проблема, важно би било да знамо - да ли су наши партнери у ЕУ, па и на Западу у целини, спремни да се у својим односима са Русијом и њеним суседима - не на речима, већ на делу - придржавају принципа равноправности, међусобног уважавања и узимања у обзир свачијих интереса?

          Данас, када се европски континент више не налази у центру глобалне политике, више се не може говорити - убеђени смо - о новој подели на сфере утицаја, него о томе како да све земље Европе - све без искључења - буду у добитној позицији у свету у којем се појачава конкуренција. Дакле: питање је - није ли разумније да објединимо напоре и упоредне предности ЕУ, Русије и других европских држава - уместо да плива свако за себе?

          Међународни пакт о политичким и грађанским правима утврђује да изражавање мишљења не може бити проглашено за незаконито и да је право које се не може одузети. Међутим, нереди и насилне акције су довољан повод да те слободе за њихове актере буду ограничаване. Држава мора да буде јака ако жели да остане демократска“.