Србија укида српску самоуправу на северу Косова?

ШТА БЕОГРАД У СТВАРИ ПРЕДЛАЖЕ КОСМЕТСКИМ СРБИМА?

  • Стратегија Београда за Косово од самог почетка изгледа као мртворођенче. Приштина, безусловно, неће ићи на поновно форматизовање своје самопроглашене независности по „босанском” образцу. Они би, теоријски, могли да пођу на знатне уступке Србима само под условом припајања Косову општина Прешево, Медвеђа и Бујановац
  • Неколико дана пре објављивања појединости новог српског плана за Косово, албанска страна је лансирала - такође поверљиви – „План за север Косова”
  • Према речима министра за европску интеграцију у косовском кабинету, Флоре Читаку, план је био првобитно представљен званичницима ЕУ и наишао на негативну реакцију јер су указали да „формула” решења проблема северног Косова треба да се роди у преговорима Београда и Приштине
  • Тачијев план је предвиђао неку војну операцију ради успостављања контроле Приштине не само над контролним пунктовима на прелазима на административној граници између Косова и остатка Србије, већ и непосредно над читавом Косовском Митровицом 

Пише: Петар Искендеров

         ШТА у ствари Београд предлаже косовским Србима?  

         Како извештавају српски медији, уочи нове рунде преговора између Београда и Приштине српско руководство је разрадило нову државну стратегију за косовско питање. Њена припрема је текла под велом тајне – чак и за посланике Народне скупштине.

         Ако је судети према расположивим информацијама, реч је о покушају реализације на Косову „босанског модела” са обезбеђивањем проширене територијално-административне аутономије северним деловима покрајине које насељавају претежно Срби. Изгледа да је овај документ усаглашен са председником Томиславом Николићем и премијером Ивицом Дачићем – убеђеним заговорником поделе Косова на српски и албански део.   

         Неколико дана пре објављивања појединости новог српског плана за Косово, на исти начин због овог питања се забринула и албанска страна. Истина, одговарајући – и такође поверљив – документ, назван је нешто скромније: „План за север Косова”.

         Приштински медији истичу да се овај документ коси са препорукама Европске Уније. Према речима министра за европску интеграцију у косовском кабинету, Флоре Читаку, план је био првобитно представљен званичницима Европске уније и изазвао је код њих негативну реакцију. Они су навели да „формула” решења проблема северног Косова треба да се роди у преговорима Београда и Приштине, а не да буде производ једностране одлуке владе Хашима Тачија.

         Госпођа Читаку, не појаснивши садржај самог плана, оценила је захтев Европске Уније као „неправедан”. Са своје стране, извори у Београду су пожурили да оповргну само постојање било које нове стратегије председника Николића и премијера Дачића. Без обзира на то, према писању приштинских новина „Експрес”, план Николић-Дачић не само што постоји, већ је и представљен високом комесару Европске Уније за међународне послове и политику безбедности Кетрин Ештон – уз ново заобилажење српског парламента.  

         Како год, чињенице су ту. И у Београду и у Приштини очигледно покушавају да на брзину израде нове приступе ситуацији која се тиче косовских Срба – при чему се плаше превременог оглашавања детаља.  

         Шта се крије иза последњих маневара око Косова? Изгледа да је стварно реч о покушају сваке од страна да изради нови модел решавања проблема косовских Срба. Међутим, позиције, у складу са којима се то ради, дијаметрално су супротстављене. Оне су супротстављене не само по питању статуса Косова – реч је и о различитом прилазу сарадњи са руководством Европске Уније.  

         Колико се може просудити, план који припремио режим Хашима Тачија је много радикалнији од предлога саме Европске Уније. Очигледно је да је у њему реч о некој војној операцији по успостављању контроле Приштине не само над контролним пунктовима на прелазима на административној граници између Косова и остатка Србије, већ и непосредно над читавом Косовском Митровицом. У сваком случају, приштински извори користе сликовит термин – „интеграција”. Отуд и прва негативна реакција Брисела који се плаши нових крвавих сукоба.  

         Што се тиче такозване нове државне стратегије у вези Косова, она не одговара не само Бриселу већ и самим косовским Србима, јер је изграђена по захтевима Европске Уније.

         Према подацима косовско-албанских новина Коха Диторе, кључна тачка ове стратегије је категорички захтев за „распуштање” органа самоуправе косовских Срба на северу краја. Ако је то тако, онда то може да проузрокује експлозију, и баш због тога су у Београду прво тај документ држали под „строго поверљиво”, а затим порекли његово постојање - одмах пошто су косовски Срби ставили до знања да за њих ова тачка  значи потпуну и безусловну капитулацију...

         Осим распуштања органа српске самоуправе на северу Косова, план Николић–Дачић, према подацима албанских извора, предвиђа такве кораке као што је формирање у Скупштини Косова посебног дома, који ће се бавити питањима косовских Срба, као и распуштање Косовских снага безбедности.  

         Смисао таквог плана је јасан. Распуштање скупштина српских општина на Косову и Метохији и других органа српске самоуправе у покрајини – то је главни захтев Европске Уније, а пре свега – Немачке према Београду. Без извршења тог услова, српски захтев за приступање ЕУ остаће у „замрзнутом” статусу.

         Очигледно, схвативши ситуацију и немајући снаге да се одрекне примамљивог „европројекта”, тог трачка наде, српско руководство је израдило нове програмске тачке решења овог проблема.  

         Мада, таква стратегија од самог почетка изгледа као мртворођенче. Власти Косова, безусловно, неће ићи на поновно форматизовање своје самопроглашене независности по „босанском” образцу. Они би, теоријски, могли да пођу на знатне уступке Србима само под условом припајања Косову општина Прешево, Медвеђа и Бујановац.

         А ово значи да се као следећи кораци Београда у правцу евроинтеграција могу очекивати или потпуно одрицање од било какве подршке косовским Србима (у смислу захтева Немачке), или постављање питања о „специјалном статусу” Прешевске долине.

         Разуме се, уколико сам курс на „евроинтеграције” и даље остане основни проблем српске спољне политике.  

         Превела

         Марија Петрова
 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари