ЛАВРОВ: Јако нас брине много тога шта сада ради Врховна Рада Украјине

ШЕФ РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ УПОЗОРИО ЗАПАД ДА ОД УКРАЈИНЕ

НЕ ТРАЖИ ИЗБОР: ИЛИ СТЕ СА НАМА, ИЛИ СТЕ ПРОТИВ НАС

Жан Аслеборн и Сергеј Лавров

• За обезбеђење чврстих правних оквира развоја украјинске државе неопходно је да уставна реформа обезбеди учешће свих без изузетка политичких снага и регија земље, да се узимају у обзир интереси свих Украјинаца
• Хтели бисмо да разумемо шта се дешава у уставној реформи и процесу који је требало да помири Украјинце, да се ниједној регији, нити држављанину не ускраћују њихова права. Јако бисмо хтели да добијемо одговор на ово питање, посебно узимајући у обзир да сада радикали прете „походом“ на оне регије земље које се не слажу са методама које користи опозиција
• Изазива згроженост и оно што се дешава око медија. Знамо за предлог да се забрани на подручју Украјине емитовање компанија које нису учеснице Европске конвенције о трансграничној телевизији. Русија није учесник ове конвенције, али то нас не спречава да емитујемо широм Европе. Нама не праве сличне проблеме ни у једној земљи Европе

          ОПАСНО је и контрапродуктивно покушавати да се Украјини наметне избор по принципу: или сте са нама или против нас - упозорио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров после разгвора са колегом из Луксембурга Жаном Аслеборном.

          Руски министар је истовремено нагласио да његова земља потврђује своју принципијелну позицију немешања у унутрашње ствари Украјине и да рачуна да ће се и друге земље понашати на исти начин.

          „Желимо да схватимо шта се догађа унутар ЕУ и поводом односима према заједничким суседима“ - открио је Лавров и јавно позвао генералног секретара Савета Европе Торбјерна Јагланда да се држи уравнотеженијег приступа Украјини.

          Министарство иностраних послова РФ поводом тог разговора, до којег је дошло на Јагландову иницијативу, саопштило је:

          „Министар Лавров је изразио дубоку забринутост ситуацијом у Украјини. Упозорио је да је та ситуација резултат антиуставног деловања ултрадесних националистичких организација које подривају Споразум о регулисању кризе у Украјини који је потписан 21. фебруара јер то деловање представља претњу грађанском миру, стабилности у украјинском друштву и безбедности грађана. Министар је генералном секретару Савета Европе скренуо пажњу  и на одлуке у Кијеву које су у супротности са нормама СЕ, посебно на оне којима се доводе у питање језичка права Руса и других националних мањина које живе у Украјини“.

          Потом је шеф руске дипломатије дао ширу изјаву о ситуацији у Украјини:

          Руководство Руске Федерације у лицу Председника Владе Д. А. Медведева и Министра финанција А. Г. Силуанова већ је више пута изјаснило о нашем односу према реализацији усаглашеног између Русије и Украјине финансијског пакета. Желимо да сазнамо ко ће ући у владу која се формира буквално ових дана, који ће бити њен програм, укључујући и стабилизацију ситуације у привреди.

          Тренутно је веома важно да се обезбеде услови за нормални економски опоравак и развој што захтева хитно обустављање било којег насиља, обнављање правног поретка и националног помирења. Хтели бисмо да разумемо однос владе која ће бити формирана према кључним задацима које стоје на актуелној етапи пред нашим украјинским суседима.

          Упркос свему, важно је да се придржавамо принципа фиксираних у потписаном 21. фебруара споразуму о регулисању кризе у Украјини. У нему се ради о томе да полиција треба да напусти улице што је и било учињено. Више ништа из тог споразума није испуњено. Милитанти не ослобађају зграде, већ напротив врше у Кијеву функције очувања реда. У споразуму је наведено да је за нормализацију стања потребно не само да се врати Устав 2004. године (иначе је то већ учињено - Врховна Рада је усвојила одговарајући закон, иако остављам по страни колико је то било учињено у складу са поступком), већ и да након тога почне уставна реформа која ће онемогућити да се након сваких избора у Украјини мења Устав.

          За обезбеђење чврстих правних оквира развоја украјинске државе неопходно је да уставна реформа обезбеди учешће свих без изузетка политичких снага и регија земље, да се узимају у обзир интереси свих Украјинаца. Споразум од 21. фебруара предвиђа да таква реформа треба да се спроведе до септембра па да тек након тога буду одржани председнички избори - до краја године.

          Засад смо чули само одлуку оних који сада усвајају законе у Врховној Ради, односно о томе да ће председнички избори бити одржани 25. маја. А то је већ одступање од уговора. Хтели бисмо да разумемо шта се дешава у уставној реформи и процесу који је требало да помири Украјинце, да се ниједној регији, нити држављанину не ускраћују њихова права. Јако бисмо хтели да добијемо одговор на ово питање, посебно узимајући у обзир да сада радикали прете „походом“ на оне регије земље које се не слажу са методама које користи опозиција.

          Наш главни циљ је да помогнемо братском украјинском народу. Очекујемо формирање владе и њен програм. Осим политичке, постоји и чисто финансијска страна. Желимо да средства буду од користи за стварне реформе у Украјини.

          Јако нас брине много од тога шта сада ради Врховна Рада. Једна од првих њених одлука је било укидање Закона о језицима, који је био својевремено донет као плод дугих патњи у Украјини, а у складу са захтевима Европске повеље о регионалним језицима или језицима мањина, који је иначе пружио прилику националним мањинама да живе и раде на свом матерњем језику. Уз то, он се односио не само на Русе већ и на Пољаке, Румуне и друге народе који живе у Украјини. Тај закон је укинут. У вези са тим, Русија је изразила забринутост. Убеђен сам да у ЕУ постоје сличне забринутости.

          Изазива згроженост и оно што се дешава око медија. Знамо за предлог да се забрани на подручју Украјине емитовање компанија које нису учеснице Европске конвенције о трансграничној телевизији. Русија није учесник ове конвенције, али то нас не спречава да емитујемо широм Европе. Нама не праве сличне проблеме ни у једној земљи Европе.

          Доношење такве одлуке у Украјини постаће озбиљно кршење слободе говора. Није случајно што представник ОЕБС-а за питања медија Дуња Мијатовић намерава да дође у Украјину како би размотрила ову ситуацију.

          Све у свему, заинтересовани смо за то да се не допусти утицај радикала и националиста који сада отворено покушавају да играју главну улогу и на таласу револуције да доносе одлуке које ће ићи на уштрб значајном делу украјинске државе“.