Мора се спречити појава оружја „космос-Земља“

ШТА ВАШИНГТОН ЖЕЛИ ОД МОСКВЕ, А ШТА ОНА ОД ЊЕГА

- ПОВОДОМ РАЗМЕНЕ ПОСЛАНИЦА ИЗМЕЂУ ОБАМЕ И ПУТИНА

  • Америчка страна треба да поништи „списак Магнитског“ који представља мешање у унутрашње послове Русије и наноси штету руско-америчким односима, као и „Акт Магнитског“ који је усвојен у Конгресу САД у децембру прошле године, а који Русија сматра отвореном уценом
  • Одустајање Вашингтона од изградње оперативних база противракетне одбране у Румунији и Пољској могло би да представља важан корак САД ка ослобађању Европе од „истурених војних инсталација“
  • Без потпуног повлачења са европског континента америчког тактичког нуклеарног наоружања и одговарајуће инфраструктуре, која такође спада у „истурене војне инсталације“, тешко да ће ситуација у Европи бити стабилна
  • Сличних руских инсталација близу територије САД нема и, као што је већ речено, неће ни бити. Зато потпуни паритет у овом случају мора да поштује и америчка страна
  • Без регулисања ових проблема, потписивање новог уговора СТАРТ-4 тешко да ће бити могуће, јер постоји велика предност САД у сфери ударних војних средстава за пресретање балистичких ракета, што може на најозбиљнији начин угрозити безбедност руских стратешких нуклеарних снага и националну безбедност Русије у целини
  • Нарочито, ако се има у виду да је на самиту НАТО у мају прошле године било проглашено формирање „Чикашке тријаде“, која уједињује нуклеарно, противракетно и обично наоружање. А још Вашингтон одржава нуклеарну стратегију „превентивних и упозоравајућих“ удара, подразумева се - и по Русији 

Др Козин Владимир Петровичсаветник директорa, дописни члан Руске Академије Природних Наука  

        ОВЕ године је хроника руско-америчких односа допуњена још једним догађајем који може дати додатни импулс њиховом оживљавању након донетог у америчком Конгресу некоректног „Закона Магнитског“ и одобравања у Министарству правде САД скандалозног „списка Магнитског“ - једног од најпровокативнијих и неизбалансираних аката Вашингтона, предузетих против Москве након завршетка Хладног рата.

       Руску престоницу је 15. априла са специјалном мисијом посетио саветник америчког председника за питања националне безбедности Томас Донилон. „Саветник“ а не „помоћник“ како се често погрешно назива његова дужност, која у САД нипошто нема технички, већ политички карактер и баш се из тог разлога налази на неупоредиво вишем нивоу од функција помоћника.

       У Русији је еквивалент његовом службеном нивоу  дужност секретара Савета безбедности Руске Федерације.

       После Донилона је Москву посетио и државни секретар САД Џон Кери.

ГЛАВНИ ЦИЉ И ОЦЕНА ПОСЕТЕ  

       Нарочита мисија изасланика Беле куће се састојала у томе, да преда председнику Владимиру Путину лично писмо Барака Обаме, које, како се то често догађа у преписци између шефова држава, због свог осетљивог карактера, није оглашено у јавности.

       Без обзира на то, можемо да претпоставимо да је порука имала конструктивни карактер, јер ју је руско руководство примило у позитивном кључу, како је изјавио један од високих представника Савета за националну безбедност САД. А како је изјавио за агенцију Интерфакс Јуриј Ушаков, који је помоћник председника Руске Федерације за спољну политику (код нас је стварно „помоћник“, при чему не технички, већ државно-политички, а притом је радио у Сједињеним Америчким Државама у својству амбасадора РФ од 1999.-2008.), „посета Томаса Донилона Москви и писмо које је донео од Барака Обаме за Владимира Путина, носе у себи „позитивне сигнале“.  

       За руску страну било је важно што се амерички председник, који је први почео притисак на Москву без преседана, први обратио руском руководству са писаном поруком.   

       Истина, и руски и амерички стручњаци признају да време за уручивање писма није баш најбоље одабрано, јер се то догађало у атмосфери појачане напетости у односима између двеју држава. Углавном у вези са објављивањем „списка Магнитског“, који безмало двадесеторици руских службених лица блокира могућност посећивања Сједињених Држава, док већина тих службеника нема никакве везе са истоименим „предметом“.  

       Америчка службена лица су такође истакла да су током четири одвојена разговора Томаса Донилона са високим руским државним службеницима његови саговорници изразили „незадовољство“ због таквог корака, који није подстакао учвршћивање билатералних односа две земље. Али, другачије и није могло да буде, јер је „списак Магнитског“ са визним и економским санкцијама према 18-ро руских државних службеника исувише дубоко увредио не само руске лидере, већ и обичне руске грађане. А увредио их је својом безобзирношћу и опасном тенденцијом у америчком естаблишменту: са Русијом, као и раније, може да се манипулише, можемо да је „учимо како се живи“ и да је „кажњавамо“.  

       Као што је познато, пре појављивања помињаног „закона“ и „списка“ - Москва је у више наврата стављала Вашингтону до знања да ће уследити њен адекватан одговор, што је на крају и било учињено. Руска страна је сачинила своју листу на којој се нашло 18 америчких држављана, укључујући и два члана администрације Џорџа Буша-јуниора, који су толерисали мучења, два бивша начелника војног затвора у Гуантанамо, као и још неколико лица, умешаних у кршење права и слобода руских грађана у иностранству.

       У Москви су нарочито истакли да су се на руском списку, за разлику од америчког који је формиран насумице, нашли само они који су уплетени у легализацију мучења и задржавања на неодређени рок затвореника у специјалном затвору у Гуантанаму, у хапшења и киднаповање руских грађана у трећим државама, укључујући угрожавање њихових живота и здравља.  

ШТА  ЈЕ ПИСАЛО У ПИСМУ?   

       Стварно - шта? Информисани извори у Москви и Вашингтону ограничили су се кратком информацијом - да је Барак Обама у свом писму дотакао проблематику ограничења стратешког офанзивног наоружања (како од стране Русије тако и од стране Сједињених Држава), питање противракетне одбране, потребу сузабијања претње коришћења балистичких ракета у Ирану и Северној Кореји, као и важност ширења америчко-руских трговинско-економских односа, који заостају за нивоом економске сарадње са другим земљама.   

       У Москви такође сматрају да тренутни ниво трговинске размене између Русије и САД - на нивоу 30 млрд. долара - очигледно не одговара могућностима двеју држава (примера ради, три пута мањи од трговинске размене између Русије и Кине).

       У свом писму, амерички председник је такође изнео предлог о коришћењу „осигуравајуће мреже“ која штити односе двеју страна од негативних осцилација политичке коњунктуре. Другим речима, Барак Обама се солидарисао са сличном идејом Владимира Путина са којом је он иступио у току билатералног сусрета у Лос-Кабосу (Мексико) у јуну прошле године.   

       Један од високих представника америчке администрације, учесник у овим разговорима са руским руководством, анонимно је саопштио да је Томас Донилон дошао у руску престоницу „са сасвим конкретним предлозима о питањима безбедности и економских односа“, а да је била показана спремност председника Русије и САД да се сретну два пута у овој години.

       Прво у јуну у Северној Ирској, на самиту G8, а затим у септембру у Санкт-Петербургу на сусрету на највишем нивоу  G20 - што чини „конкретан радни план“ њихових односа. Осим овога, у Москви очекују посету Барака Обаме. Позив да посети Русију, који му је већ одавно упућен, још увек важи.   

       У Вашингтону се надају да „снажан сигнал“ упућен Владимиру Путину указује на спремност америчког председника да се врати нормалној сарадњи са Кремљом и да се одрекне горког укуса који се скоро појавио у билатералним односима.

       Било би добро кад би се то стварно догодило, јер стање руско-америчких односа умногоме одређује карактер војно-политичке ситуације у свету, а не само између те две земље.

       Москва је спремна да прихвати такве сигнале и да продуби односе без ограничавања, разуме се, ако се Вашингтон одрекне менторског тона и мешања у унутрашње послове Русије.   

       У Кремљу сматрају да се сигнали из Вашингтона крећу позитивним колосеком.

Како је у разговору са новинарима напоменуо Јуриј Ушаков, тон разговора руског председника и Томаса Донилона био је веома позитиван. „Као и карактер тих сигнала које нам сада шаље администрација Обаме“, - прецизирао је помоћник Владимира Путина.  

       Па ипак, обе стране и даље признају постојање неслагања у погледима у вези читавог низа питања регионалног и међународног значаја.

       Сирија и развијање система ПРО САД у Европи заузимају посебно место у том регистру. Москва такође скреће пажњу на случајеве насиља америчких породица над усвојеном руском децом, као и на киднаповање руских грађана на територијама трећих земаља да би им се незаконито судило. 

ШТА МОЖЕ ДА БУДЕ У ОДГОВОРУ?  

       Руска страна са великом пажњом прилази припреми одговора Бараку Обами, тежећи да га учини максимално конкретним и садржајним. Он ће такође имати лични карактер и зато се не разглашава. Његова предаја примаоцу поверена је секретару Савета безбедности Руске Федерације Николају Патрушеву.  

       Приватно можемо да пожелимо да писмо садржи реалне метода отклањања свега што смета зближавању двеју земаља.

       Америчка страна треба да поништи „списак Магнитског“ који представља мешање у унутрашње послове Русије и наноси штету руско-америчким односима, као и „Акт Магнитског“ који је усвојен у Конгресу САД у децембру прошле године, а који Русија сматра отвореном уценом.

       Ако више не буде „аката и спискова Магнитског“, неће бити ни узвратних мера Москве у виду „аката и списка Диме Јаковљева“.

       „Рат списковима није наш избор, - изјавили су у руском спољнополитичком ресору, додавши: - Време је да политичари у Вашингтону коначно схвате да је бесперспективно градити односе са државом као што је Русија у духу менторства и отвореног диктата“.   

       Што се тиче питања контроле наоружања, САД треба да се одрекну даље реализације свог амбициозног и најпровокативнијег од времена завршетка Хладног рата пројекта у Европи, јер је то замисао која дестабилизује ситуацију у европском региону, па и у читавом свету.

       Тај проблем и даље уноси елементе изненађења у руско-америчке односе у сфери безбедности. Он такође, у перспективи, може да изазове трку противракетног и нуклеарног наоружања са увлачењем у њу нових држава.

       Одустајање Вашингтона од изградње оперативних база ПРО у Румунији и Пољској могло би да представља важан корак САД ка ослобађању Европе од „истурених војних инсталација“.  

       Без потпуног повлачења са европског континента америчког тактичког нуклеарног наоружања и одговарајуће инфраструктуре, која такође спада у „истурене војне инсталације“, тешко да ће ситуација у Европи бити стабилна. У вези са тим треба приметити, да сличних руских инсталација близу територије САД нема и, као што је већ речено, неће ни бити. Зато потпуни паритет у овом случају мора да поштује и америчка страна.  

       Без регулисања ових проблема, потписивање новог уговора Старт-4 тешко да ће бити могуће, јер постојање велике предности Сједињених Држава у сфери ударних војних средстава за пресретање балистичких ракета и носача стратешког офанзивног наоружања чији се број смањује, може на најозбиљнији начин угрозити безбедност руских стратешких нуклеарних снага и националну безбедност Русије у целини.

       Нарочито, ако се има у виду да је на самиту НАТО у мају прошле године било проглашено формирање „Чикашке тријаде“, која уједињује нуклеарно, противракетно и обично наоружање. А ако се узме у обзир да Вашингтон одржава нуклеарну стратегију „превентивних и упозоравајућих“ удара, подразумева се - и по Русији.  

       Треба, коначно, решити и питање спречавања размештања оружја у свемиру, које су упорно избегавале многе америчке администрације. Конкретно, важно је почети преговоре о ограничавању противсателитских система и о неразвијању наоружања класе „космос-Земља“.  

       Сасвим је могуће обновити дијалог дијалог о спречавању инцидената са подморницама Русије и САД, које су у подводном положају, а који су прекинули Американци.

       Потребно је и темељно обнављање Споразум о обичним оружаним снагама у Европи јер је ранији споразум о том питању фактички ван снаге. Треба радити на приципијелно новом уговору са учешћем свих земаља-чланица НАТО, уговору који не би предвиђао ограничења за војну технику у корист алијансе, а избегао би вештачко регулисање различитих конфликтних ситуација.  

       Другим речима, дневни ред билатералних односа Москве и Вашингтона, нарочито у сфери ограничења наоружања и ратних активности, захтева радикалну ревизију и обнављање.

       Ту нису потребна обећања и размишљања која носе општи карактер, већ конкретни кораци и конкретни споразуми. Без сумње, то би у свим државама у свету било на најпозитивнији начин. Без изузетка.  

       Превела Марија Петрова

 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари