Амерички сенатори траже да Пентагон у Европу врати ракете малог и средњег домета

СТАРОМ КОНТИНЕНТУ И СВЕТУ ПРЕТИ НАПЕТОСТ СЛИЧНОЈ ОНОЈ

ИЗ ВРЕМЕНА КАРИПСКЕ КРИЗЕ

Америчка нуклеарна авио-бомба повећане прецизности типа В-61-12

• Американци у четири европске земље (Белгији, Италији, Холандији и Немачкој), а такође у азијском делу Турске, и даље држе тактичке нуклеарне авио-бомбе
• Амерички сенатори имају намеру да обновљене шеме распоређивања у Европи нуклеарних ракета реализују као допуну целодневним патролирањима изнад Летоније, Литваније и Естоније авиона NATO. Ствар је у томе што су у ту операцију укључени авиони са „двојном наменом“ из трију нуклеарних сила Запада (Велике Британије, САД и Француске), који су у стању да носе и класичне и нуклеарне пројектиле
• Из своје ПРО-базе у Румунији већ могу да крстарећим ракетама са нуклеарним главама гађају различите објекте на територији Русије. Зато ће уследити контрареакција Москве

Пише: Владимир КОЗИН, главни саветник директора РИСИ, професор Академије војних наука

        У СЕНАТУ Конгреса САД чуо се предлог да се у Европу врате нуклеарне ракете средњег и малог домета. Дакле: ракете какве су биле уништене у складу са совјетско-америчким споразумом из 1987. године.

        Ово значи да неки амерички законодавци, у суштини, имају амбицију да њихова земља и фактички и правно иступи из тог споразума који је смањио нуклеарну напетост и на европском континенту и у глобалним размерама, а била је испровоцирана „двојном одлуком“ NATO пре четрдесетак година.

        Тада су САД у Европу биле пребациле балистичке ракете класе „Першинг“ и крстареће ракете „Томахавк“ са нуклеарним главама, чиме су, у суштини, биле испровоцирале другу Карипску кризу, која је првобитно избила 1962. године.

        Под претходним америчким администрацијама, Пентагон је два пута већ фактички кршио и - као и досад - крши Споразум из 1987. године.

        Први пут је то учинио када је за време специјалних проба користио балистичке ракете различитог домета које су биле забрањене тим документом, а притом је тестирао функционалну убојитост ракета-пресретача свог глобалног система противракетне одбране.

        Други пут је то било у мају прошле године. Тада су Американци поставили на борбено дежурство на румунској војно-ваздушној бази у Девеселу лансирне рампе копненог система „Иџис Ешор“.

        Те рампе, наиме, без посебних проблема могу да лансирају и крстареће ракете офанзивног карактера са нуклеарним главама које могу угрожавати различите објекте на територији Руске Федерације.

        Сада са Капитола долазе нови позиви да се Европа претвори у таоца америчких нуклеарних експеримената.

        Сличне планове желе да реализују у ситуацији када америчка администрација у четири европске земље (Белгији, Италији, Холандији и Немачкој), а такође азијском делу Турске, и даље држи тактичке нуклеарне авио-бомбе. Осим овога, још желе и да појачају тај потенцијал првог удара помоћу принципијелно нове нуклеарне авио-бомбе повећане прецизности типа В-61-12, која је већ прошла сва потребна тестирања уочи почетка серијске производње.

        За Русију, њене савезнике и пријатеље, веома је важна и околност што амерички сенатори имају намеру да обновљене шеме распоређивања у Европи нуклеарних ракета реализују као допуну целодневним патролирањима изнад Летоније, Литваније и Естоније авиона NATO у оквирима операције „Балтичко ваздушно патролирање“.

        Ствар је у томе што су у ту операцију укључени авиони са „двојном наменом“ из трију нуклеарних сила Запада (Велике Британије, САД и Француске), који су у стању да носе и класичне и нуклеарне пројектиле.

        Коначни раскид Вашингтона са Споразумом о ликвидацији ракета средњег и малог домета, ако пође на описани корак, само ће даље појачати напетост у односима између Русије и САД. Ту напетост је доследно и на широкој основи потенцирао Барак Обама.

        Такав корак ће са стране нове администрације САД значити несумњиво и очигледно кршење двеју важних норми Споразума о неширењу нуклеарног наоружања: обавезе држава које располажу нуклеарним оружјем да га не држе на територијама ненуклеарних држава и обавезе таквих држава да не пристају на размештање таквог оружја на својој територији.

        Такво деловање било би и у супротности са предизборним обећањем Доналда Трампа да при првом удару неће употребити нуклеарно оружје и да ће тој обавези дати и потребну писану форму.

        Фактичко размештање по Европи нуклеарних ракета средњег и малог домета подигло би ниво неповерења и нестабилности у густо насељеној Европи и довело у питање даљи процес контроле наоружања између Русије и САД, Русије и NATO у целини, а ти односи су ионако у дубоком ћорсокаку кривицом Вашингтона и штаба NATO у Бриселу.

        Уследила би и оштра реторика у државним и друштвено-политичким круговима многих земаља. Знатно би порасла вероватноћа понављања Карипске кризе.

        Војно-политичко руководство Русије више пута је показивало спремност да поштује ракетно-нуклеарни паритет који је брижљиво и са великим опрезом стваран између Москве и Вашингтона током више деценија.

        Русија је више пута подвлачила да је против гомилања сувишног нуклеарног наоружања и његовог неконтролисаног ширења.

        На заседању Валдајског дискусионог клуба у Сочију, у октобру прошле године, Владимир Путин је објавио да ће се Русија увек одговорно односити према свом нуклеарном статусу, јер сматра да је звецкање нуклеарним оружјем „последња ствар“.

        Такође је подвукао: да Русија нема намеру да било кога напада.

        Остаје да се надамо да ће иницијатива појединих сенатора - која је већ ушла Конгрес САД - остати само иницијатива, на коју ће моћи да се гледа као на саставни део америчке унутарполитичке борбе. 

        За време телефонског разговора, до којег је између Владимира Путина и Доналда Трампа дошло 28. јануара, међу низом билатералних и међународних питања, два председника су размотрила и сферу стратешке стабилности и неширења нуклеарног оружја. Пао је договор да се успостави сарадња поводом тих и других питања.

        Такав покушај би био у интересу јачања глобалног мира и безбедности.

        Разуме се, Москва неће остати без адекватног и избалансираног одговора ако Вашингтон буде и даље ишао деструктивним путем повећавања нуклеарних потенцијала изван територије САД - поготово у непосредној близини граница Русије.