Русија лидер земаља које се супротстављају хегемонизму САД

МОСКВА СХВАТА ДА ЈЕ ИЗВОЈЕВАЛА САМО ПРИВРЕМЕНУ ПОБЕДУ

У ВЕОМА ДУГОЈ БИЦИ ЗА СИРИЈУ

  • Ако САД дефинитивно одустану од удара по Сирији - то ће бити признање без преседана да је коалиција светских сила на челу са Русијом и Кином способна да их примора да одустану од већ планираних мера, а значиће и даље опште слабљење позиција САД на Блиском Истоку
  • Московски експерт Сергеј МАРКОВ: Ако Американци ипак нападну Сирију - Русија ће добити одрешене руке да свим следећим жртвама њихове агресије, укључујући и Иран, продаје С-300, да још више новца улаже у што брже пренаоруажање своје армије, а и да изађе споразума о ограничењу ракета средњег домета
  • Јак Путин Американцима апсолутно није потребан. Америчка елита уопште не схвата што је то равноправан партнер. Ако је равноправан - онда је непријатељ, а ако је партнер, онда је - млађи

         ДОГАЂАЈИ поводом Сирије узели су такав смер да Русија и Владимир Путин лично добијају неочекивану али сасвим заслужену награду. При сваком даљем сценарију.  

         „Ако Америка удари по Сирији - у очима светске заједнице Русија ће изгледати као неоспорни лидер свих земаља које се супротстављају америчком хегемонизму јер до краја иступа против агресије и свим силама покушава да је спречи. Сви ће увидети да се Русија једина супротстављала, при том дуго времена, да је покренула Кину и друге земље да се супротставе, процењује московски спољнополитички експерт Сергеј Марков. - Све то у свету ће изазвати огромно поштовање према Путину и огромно поштовање према нашој дипломатији“.

         А САД, које нису искористиле спремност Сирије да реши проблем са хемијским оружјем, биће апсолутно и без сумње схваћене као агресор, чак и у европским земљама. Русија ће, пак, добити одрешене руке за то да престане са ограничавањем сарадње на војном плану са оним земљама које Америка сматра за свој наредни циљ - у првом реду са Ираном.

         Наше деловање биће у том случају сасвим конкретно, сматра Марков - свим следећим жртвама агресије, укључујући и Иран, продаваћемо што је пре могуће С-300, улагаћемо још више новца у брже  пренаоруажање наше армије, изаћи ћемо из споразума о ограничењу ракета средњег домета.

         Ако САД, пак, дефинитивно одустану од удара, онда ће то бити признање без преседана да, као прво, унутрашњи проблеми (укључујући и слабост председника) веома озбиљно утичу на геополитичке планове САД, друго, да је коалиција светских сила на челу са Русијом и Кином способна да их примора да одустану од већ планираних мера, и треће, значиће опште слабљење позиција САД на Блиском Истоку.

         „За САД је главни аргумент у кампањи за војни напад у овоме: ако сад не ударимо, онда ће читав свет помислити да одлазимо са позиције „светског жандарма“ и престаће да нас се плаше“,  - процењује американолог Вероника Крашењиникова.

         „Рејтинг САД у свету наставиће да пада као код сметених људи који сами не знају шта да раде - додаје Марков. - Погоршава се и поимање политике САД од стране самих Американаца - зато што виде да њихова земља нема јасне и читке стратешке циљеве. Њима приписују стратешке циљеве - да свргну ирански режим и да одржавају хаос у арапском свету, али то сада веома личи на то да САД немају такве циљеве. Америка може доспети до растрзаности између активне спољне политике и изолационизма. Обама очигледно није изолациониста, али потпуно је могуће да следећи председник буде, иако је, наравно, прелазак у потпуни изолационизам у савременом хипер-глобалном свету практично немогућ, тим пре што Американцима не управља национална, већ глобална елита“.   

         У том случају победа Москве у пропаганди и репутацији је несумњива, и не само то. У Латинској Америци одвијаће се убрзавање процеса изоловања од САД, окретања многих земаља Великог Блиског Истока (од Египта до Авганистана) од Америке - дакле, и према Русији. При било ком развоју догађаја ауторитет Русије у свету се повећава. Наравно, не ради се о томе да ће Русија брзо вратити утицај који је имао СССР, али у очима светске елите Путин постаје господар пола света. Међутим, већ је почео процес који Путина чини несумњиво најутицајнијим човеком у свету, човеком који може да искористи како слабљење САД, тако и јачање Кине, како ратне конфликте, тако и економску кризу у циљу преформатизовања данашњег светског и финансијског поретка.

         Однос према Русији промениће се и у САД.

         „Према нама ће се сада односити са великим поштовањем и пажњом - и са великом жељом да нас ограниче - наглашава Марков. - Зато што код америчке елите уопште нема таквог схватања као што је равноправни партнер. Ако је равноправан - онда је непријатељ, а ако је партнер, онда је - млађи. Они нису имали и немају партнере. Кад би се Европска унија формирала као јединствена сила, онда би она за САД постала равноправни партнер - иако би до тога морала да дође кроз патњу. То је исто као за мачоа да призна да је жена равноправна - он ће то некад схватити, али је веома тешко то и учинити“.

         Наравно, да се многима у САД веома неће допасти то, што као резултат  Путиновог деловања снажно расте рејтинг Русије, указује Марков и додаје:

         „Тако ће инвестиције у Наваљног порасти пропорционално Путиновим успесима на међународној сцени. Јак Путин им апсолутно није потребан“.

         У Москви поводом свега ипак нема ни еуфорије, ни илузија.

         Схвата се да ће и само стављање сиријског хемијског оружја под међународну контролу бити веома компликовано - јер САД, ако пожеле, могу да га у сваком тренутку наруше и да изјаве да им не одговарају услови плана. Утолико лакше што ће Сиријцима - за пристанак на уништење хемијског оружја - бити потребне гаранције да их неће напасти не само САД, него и Израел, јер хемијско наоружање је пре свега средство за суздржавање, за равнотежу нуклеарном наоружању које поседује Израел.

         Одбијање Израела да дâ гаранције о ненападању више је него вероватно, а то може бити одличан повод за нарушавање читавог плана са хемијским оружјем.

         „Американци ће захтевати да се то оружје сакупи, провери, а затим извезе из Сирије, уверен је Марков. - Али, то је за Дамаск оружје које гарантује ненападање суседних и далеких земаља. Произилази, да ће бити потребно да се потпише споразум о ненападању на Сирију, о чему је и Путин говорио. Ипак, тешко ми је да замислим да би се Израел и Турска тиме обавезали. А на то ће набасати сва ова ситуација. Ту је ћорсокак. Једино што Сирија може да учини у тим условима, то је да преда своје хемијско оружје под контролу међународних снага - без његовог извожења.  И при том да преда под надзор организацији за контролу хемијског наоружања или, пак, коалицији земаља: Русије, Кине и других. Ту могу да буду и представници америчких правобранилачких организација које иступају против агресије“.

         Ако контрола хемијског наоружања буде поверена организацијама које су под контролом САД, то може да постане само нови облик притиска на Дамаск.

         „Међународна контрола“ хемијског оружја омогућиће Вашингтону чврст политички притисак на Асадову владу са могућношћу повратка на ратни сценарио у сваком тренутку - упозорава Крашењиникова. - Сада ће САД да шаљу „инспекторе“ који ће да пролазе читаву земљу и захтевају приступ објектима који се уопште не тичу хемијског оружја. Тако је већ било у Ираку, где су они, на пример, покушавали да добију приступ једној од резиденција Садама Хусеина. Сем тога, на тај начин САД добијају могућност да константно износе нове и већим делом неосноване захтеве који се не могу испунити. А позивајући се на то да их Асадова влада не испуњава, имаће нове прилике да прете ратним обрачуном. Дакле, битка за Сирију се наставља и рано је да се одмарамо на ловорикама. Руска иницијатива је уистину постигла огроман успех на међународној сцени, али то је само привремена победа у веома дугој борби за Сирију. Бела кућа се ни у ком случају није одрекла свргавања режима Башара Асада, она ће само то радити другим методама“.

         Превела Ксенија Трајковић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари