Браћо, скините повез са очију света – да реално види Србе

ГОВОР ПОЧАСНОГ ВЕЛИКОГ МАЈСТОРА ВЕЛИКЕ НАЦИОНАЛНЕ ЛОЖЕ СРБИЈЕ - У БЕОГРАДУ, ПРЕД ГРАНДКОМАНДЕРИМА ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА

• Дивим се вашој храбрости, да после две деценије медијске хајке на Србију, дођете на ову позорницу на којој се одвијају најстрашнији сценарији, написани „тамо негде”, а пропраћени камерама најупорнијих Гебелсових следбеника
• Налазите се у срцу Балкана, огромног полуострва које запљускују топла мора Средоземља, а вечити је сан империјалиста прохујалих времена и данас. Баш на том месту сместила се мала Србија, а Србин на древном индијском санскриту значи – „Храбар, слободан човек, борац за правду и опстанак”. Како бисмо ми, браћо, рекли „Слободан човек на добром гласу”
• Преполовио се српски народ у Првом светском рату, али се поново клицало: „Слобода, једнакост, братство” сада на српском и неуком француском. Због те слободе Хитлер је 6. априла 1941. послао „Страшни суд” у Београд. Шездесет година касније небо се поново црнело над Србијом. Оно што су војсковође света звале „племенити наковањ”, ми у Србији смо саркастично назвали „Милосрдни анђео”. Иако нас нико није схватао, ми смо на мостовима певали и, као и увек, клицали слободи
• Драга браћо, храбри момци, који сте стигли на најкрвавију позорницу данашњице, растерајте таму, скините повез са очију света, укажите на пут ка светлости. Дођите поново у Бели град, овде се свакодневно чује: „У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци”

         МАСОНИ Србије су 16. октобра у Београду прославили стогодишњицу постојања свог Врховног савета.

         Њихов јубилеј су својим присуством увеличали грандкомандери – водећи масони 33-ег степена – из целог света. Учесницима прославе и грандкомандерима – у својству Великог Беседника – обратио се Генерални Суверени Инспектор 33. степена, Почасни велики мајстор Велике националне ложе Србије и Велики Беседник Врховног савета Србије, Шкотског реда древног и прихваћеног, Драган Мартиновић.

         Факти у целини објављују његов говор, одржан иза затворених врата:

         „Уважена, добродошла и вољена браћо наша. Моје ће речи бити захвалност али и апел, молба за разумевање и братску помоћ у овом тмурном сумраку цивилизације, на сусрету миленијума.

         Дошли сте са разних страна света, са различитих континената и из народа много већих од нашег. Захвални смо за ваше присуство на овој свечаности која нас у сећањима враћа на почетак претходног века, на доба када су овом земљом ходали „Јунаци времена и најхрабрији народ Европе”, данас озлоглашени Срби.

         Дивим се вашој храбрости, да после две деценије медијске хајке на Србију, дођете на ову позорницу на којој се одвијају најстрашнији сценарији, написани „тамо негде”, а пропраћени камерама најупорнијих Гебелсових следбеника.

         Ви сте чули историјат масонства Србије, а моја је жеља да вас обавестим где сте то дошли, одакле ћете понети успомене.

Драган Мартиновић

         Налазите се у срцу Балкана, огромног полуострва које запљускују топла мора Средоземља, а вечити је сан империјалиста прохујалих времена и данас.

         Баш на том месту сместила се мала Србија, а Србин на древном индијском санскриту значи – „Храбар, слободан човек, борац за правду и опстанак”. Како бисмо ми, браћо, рекли „Слободан човек на добром гласу”.

         У центру те Србије, на ушћу великих река, штрчи непобедиви гребен, бели град, град светлости, наш вољени Београд, Сингидунум.

         Ако кренете на исток одавде, за сат бисте стигли на археолошки локалитет Винчанске културе старе 7000 година, а само још сат даље је Лепенски вир, цивилизација од пре 9000 година.

         Са југа Србије из Ниша, 230 километара одавде, са својом војском кренуо је библијски лик Нино Белов, први велики освајач света који је у Индији саградио град Сорабија у ком и данас живе људи беле пути и плавих очију. У то се први уверио и забележио 300. године пре наше ере Александар Велики Македноски, препознавши своје сународнике које је наравно разумео.

         Многи су великани цивилизације походили ово место. На овом узбудљивом пупку промена, потонуо је у живо блато још један бесмртни освајач света, Атила Бич Божији. Зауставио се у мочварама крај Дунава, надомак Београда.

         Кренете ли на север, на само 70 километара налази се мој град Сремска Митровица, древни римски Сирмиум, једна од престоница Римског царства. На том се месту родило 11 римских императора.

         У већ поменутом Нишу, рођен је цар Константин, утемељивач вере западне цивилизације, господар Византије, Источног Римског царства које ће Западно надживети за читавих 1000 година.

         Мали храбри Срби су сачували имена 52 владара пре славне династије Немањића који су од Србије направили штит Западу пред најездом Османлијског царства.

         У периоду који Европа зове „Мрачни средњи век” овде је саграђено и до данас сачувано 26 манастира од којих су неки под заштитом Унеска, а многи - на најсветијој српској земљи – на Косову и Метохији.

         Звонила су звона цркве Нотрдам читавих недељу дана да успокоје Европу када је на Видовдан, 28. јуна 1389. године, младић Милош Обилић распорио турског султана Мурата.

         Пет стотина година Србија је била борбена линија између Беча-Виене и Цариграда-Истанбула. Јадна је земља којом војска прође. Србија је вољом великих, моћних и амбициозних поробљивача одувек била на путу ратника.

Драган Мартиновић у атељеу

         Док су тутњали балкански ратови, Срби су стварали Врховни савет.

         Поново, велики српски празник Видовдан, смрћу Франца Фердинанда, донео је Европи и свету Велики рат - Први светски рат.

         Опет је слободарски дух Срба трептео и мамио дивљење Европе. Поново се слави наше херојство, а подухват нашег брата, генерала Живојина Мишића у Колубарској бици надомак Београда, изучава се на свим војним академијама света.

         “Српска пешадија на Солунском фронту брже напредује од француске коњице”, записано је у бележници великог француског војсковође Франше Депереа. Наши ће мушкарци после препешачених 3000 километара и после четири године крвавог преживљавања поново видети своје домове и породице.

         Преполовио се један народ, али се поново клицало : „Слобода, једнакост, братство” сада на српском и неуком француском.

         Због те слободе Хитлер је 6. априла 1941. послао „Страшни суд” у Београд. Шездесет година касније небо се поново црнело над Србијом. Оно што су војсковође света звале „племенити наковањ”, ми у Србији смо саркастично назвали “Милосрдни анђео”.

         Иако нас нико није схватао, ми смо на мостовима певали и, као и увек, клицали слободи.

         „Сваки дан буде убијен Хирам Абиф”. Сваки Србин би ову нашу поуку упоредио са српском народном изреком „Три лоша убише Милоша”, оног Милоша што беше слављен звонима цркве Нотрдам.

         Драга браћо, храбри момци, који сте стигли на најкрвавију позорницу данашњице, растерајте таму, скините повез са очију света, укажите на пут ка светлости.

         Дођите поново у Бели град, овде се свакодневно чује: „У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци”.

         Живим за дан да заједно са Калемегдана узвикнемо, из свег гласа и срца: „Слобода, једнакост, братство”.

         Живели на многаја љета, до следећег загрљаја и поново велико хвала”.

         Мартиновић је нагласио да се скупу обратио у Београду 16. дана месеца октобра 6012.