Ћирилица поново у Вуковару, Кореници, Далмацији...

ЗБОГ УЛАСКА У ЕУ ХРВАТСКА ПРИМОРАНА ДА У СРЕДИНАМА ГДЕ СРБИ ЧИНЕ 30 ОДСТО СТАНОВНИШТВА ВРАТИ ЋИРИЛИЦУ

         У ОПШТИНАМ у Хрватској у којима Срби чине више од 30 одсто становника, ове године би могла да буде уведена ћирилица у службену употребу, наводи „Јутарњи лист“.

         Хрватска би у овој години могла да уведе ћирилицу у службену употребу у Вуковару, али и на подручју још најмање 20 општина где Срби, према најновијем попису, чине 30 одсто становника, с обзиром да је то право утемељено у уставу и закону о правима националних мањина.

         Двојезично писмо тако би могли да добију сви службени натписи на јавним институцијама, полицији, пошти, као и називи улица и тргова у Вуковару, као и у Војнићу, Вргинмосту, Плашком, Удбини, Кореници, Грачацу, Негославцима и још десетак места у источној Славонији, на Банији, у Лици и Далмацији.

         Хрватски министар управе Арсен Баук рекао је да увођење службене двојезичности није питање за расправу, већ је реч о директној примени закона, пише Јутарњи лист.

         „У овој се земљи закони морају спроводити и верујем да ће тако бити и у граду Вуковару. Закон о употреби језика и писма је јасан и желим да искажем спремност Владе да он буде спроведен“, истакао је Баук.

         Према његовим речима, Председник Српског народног већа Милорад Пуповац очекује увођење натписа на латиници и ћирилици, али је истакао да тај поступак треба одрадити са што мање емоција и политизације.

         У хрватском Министарству управе објашњавају да Срби остварују право на равноправну службену употребу српског језика и ћириличног писма на подручју града Вуковара по сили закона, јер, према резултатима пописа становништва из 2011. године, чине 34,87 одсто или више од једне трећине становника тог града.

         Према уставу Хрватске, у тој земљи у службеној употреби је хрватски језик и латинично писмо, али се у појединим локалним јединицама у службену употребу може увести и други језик те ћирилично или неко друго писмо према условима прописаним законом.

         Уставни закон о правима националних мањина прописује да се равноправна службена употреба језика и писма којим се служе припадници националне мањине остварује на подручју јединице локалне самоуправе у којој они чине најмање трећину становника.