Двери поднеле политички захтев за укидање аутономне покрајине Војводине
ПОКРЕТ УВЕРЕН ДА НИ МАЂАРИ, СЛОВАЦИ, РУМУНИ И РУСИНИ
- КАО НИ СРБИ - НЕ ЖЕЛЕ ДА ПОСТАНУ ВОЈВОЂАНИ
- Постављамо питање: коме у северној Србији треба аутономија Војводине, коме треба нова, додатна администрација у Новом Саду, удвајање бирократије и власти у односу на престоницу Србије? Коме ће то у северној Србији донети добро?
- Многи су деценијама уназад тврдили да одвајање Црне Горе од Србије није могуће, а Црна Гора је данас независна и антисрпска творевина. Ти исти сада кажу да је такво нешто немогуће да се догоди у Војводини. Шта нам је чинити пре него се неки војвођански политичари једно јутро пробуде са жељом да постану Мило Ђукановић?
- Једини здраворазумски политички одговор гласи: укинути аутономију Војводине као извор сваког сепаратизма. Србији нису потребне ни старе ни нове аутономије и региони, већ јака унитарна држава и јаке локалне самоуправе, између којих нам нису потребни посредници
- Што се тиче чувеног лажног економског аргумента о израбљивању Војводине од стране Београда, предлажемо да се сва финансијска средства која одлазе у садашњи покрајински буџет и троше на покрајинску администрацију пребаце локалним самоуправама у северној Србији
- Доста је било да се великоаутономаши и сепаратисти српског порекла скривају иза националних мањина и манипулишу њиховим интересима
ПОШТО не робујемо остацима комунистичких тековина и мртвој Југославији, отварамо јавну расправу о статусу аутономне покрајине Војводине и рушимо ову табу-тему и недодирљив мит о Војводини као политичкој посебности унутар Србије.
Данас је у Србији све могуће довести у питање, изузев „свете краве” војвођанске аутономије, и то више не сме бити тако.
У тренутку када се утврђују бројне нове нације и државе на Балкану сматрамо главним националним интересом унутрашње јачање државе Србије. Српске Двери тако постају први политички покрет који отворено захтева укидање аутономије Војводине, и у свом наступајућем политичком раду између избора, као и у Скупштини Србије након следећих избора, заступаћемо овај политички став.
Војводина није имала другог смисла постојања изузев као Српска.
Војводина пре комунистичке аутономне покрајине Војводине никада није постојала – ни географски, а ни политички као држава.
Преко својих Великих народних скупштина Краљевини Србији су се 1918. присајединиле појединачне српске области Срем, Банат, Бачка и Барања, а не Војводина.
Војводство Српско је настало као аутономија српског народа у оквиру Аустрије и потоње Аустро-Угарске са једним јединим циљем: опстанак српског народа и његовог националног идентитета под туђинском влашћу и присаједињење Србији. Другог разлога историјског постојања тзв. Војводине нема.
Онога часа када је остварено придруживање ових српских области Србији, она је изгубила сваки смисао постојања као Војводина и постала је северна Србија, само један од делова државе Србије. Тек титоистички концепт разбијања Српских земаља на комаде и изградње нових државоликих идентитета на вековним територијама српског народа изнова актуелизује питање Војводине у једном потпуно другачијем контексту и смислу од оног првог због кога је Војводина и настала.
Данашње одржавање посебности Војводине, дакле, настављач је титоистичке политике разбијања српске државе, на радост бројних туђинских геополитичких интереса. Тако је Војводина као српски историјски термин, дело и победа, политички отета и злоупотребљена од аутономаша за стварање нових сепаратистичких циљева: нове нације и државе. Данашњи великоаутономаши су, у ствари, прикривени сепаратисти.
Коме треба аутономија?
Зато јасно и гласно постављамо питање: коме у северној Србији треба аутономија Војводине, коме треба нова, додатна администрација у Новом Саду, удвајање бирократије и власти у односу на престоницу Србије? Коме ће то у северној Србији донети добро?
Многи су деценијама уназад тврдили да одвајање Црне Горе од Србије није могуће, а Црна Гора је данас независна и антисрпска творевина. Ти исти сада кажу да је такво нешто немогуће да се догоди у Војводини. Шта нам је чинити пре него се неки војвођански политичари једно јутро пробуде са жељом да постану Мило Ђукановић?
Једини здраворазумски политички одговор гласи: укинути аутономију Војводине као извор сваког сепаратизма. Србији нису потребне ни старе ни нове аутономије и региони, већ јака унитарна држава и јаке локалне самоуправе, између којих нам нису потребни посредници. У наступајућем периоду најпре је потребно ојачати свест међу грађанима северне Србије о политичкој и економској штетности данашње аутономије и значају српских историјских корена и традиције негдашње Војводине.
Што се тиче чувеног лажног економског аргумента о израбљивању Војводине од стране Београда, предлажемо да се сва финансијска средства која одлазе у садашњи покрајински буџет и троше на покрајинску администрацију пребаце локалним самоуправама у северној Србији на располагање и на тај начин подржи њихова привредна и свака друга друштвена активност. Тако бисмо решили и политички проблем непотребне аутономије и економски проблем локалних средина које су у покрајинској администрацији добиле само двоструке намете и дуплу бирократију која једе наше паре.
Све ово треба посматрати посебно у светлу новоотворених афера Развојне банке Војводине и Фонда за развој, где се поставља питање где су паре грађана Србије које су се очито прелиле у страначке и криминалне џепове, све време под фирмом бољег живота у аутономној покрајини Војводини?
Ко данас добро живи у Војводини изузев аутономашке политичке елите, покрајинског чиновништва и новосадске бирократије? Ко данас у северној Србији има бољи бизнис од аутономашког политичког деловања Лиге социјалдемократа Војводине и Демократске странке?
Зато је решење које доноси бољи живот свим грађанима северне Србије у укидању и политички и економски непотребне и сувишне аутономије Војводине. То је политички став који смо отворили у свом предлогу Новог народног договора још у фебруару 2011. године, који сада само додатно дефинишемо и претварамо у конкретну политичку акцију кроз медије, трибине, издаваштво и друге видове промотивних делатности које ће коначно довести у питање аутономију Војводине.
Изражавамо пуну спремност да се коначно отвори јавна расправа о аутономној покрајини Војводини и свим аутономашким и сепаратистичким тенденцијама које се непрестано догађају у северној Србији годинама уназад.
Са друге стране, држава Србија мора остати гарант свих мањинских права на очување националног идентитета и посебно одати почаст свим оним представницима других вера и нација који су кроз историју били спремни да жртвују своје животе за одбрану Србије. Таквих примера има пуно и ради се о врхунским изразима патриотизма који морају наћи заслужно место у историјској свести српског народа и државе.
Међутим, поштовање људских и мањинских права не сме да пређе у диктатуру мањина, нити може бити повод за сепаратистичке циљеве. То себи не дозвољава нити једна озбиљна држава на свету, па не сме ни Србија. Србија је мултинационална, мултикултурна и мултиконфесионална држава од Немањића до данас, и то тако треба и да остане, уз подсећање да је лојалност држави Србији обавезан услов за остваривање права свих грађана Србије.
Доста је било да се великоаутономаши и сепаратисти српског порекла скривају иза националних мањина и манипулишу њиховим интересима. Сигурни смо, притом, да ни Мађари, Словаци, Румуни, Русини и други представници националних мањина у северној Србији, као ни ми Срби, не желе да постану Војвођани, и у томе ће имати свеобухватно разумевање и подршку нашег политичког покрета. Љ
Потпуно смо уверени да је за све нас на првом месту држава Србија и да аутономна покрајина Војводина свима нама подједнако значи непотребно политичко оптерећење, притисак на наш идентитет и штету за наш економски живот. Зато и у националним мањина у северној Србији тражимо савезника за овај политички захтев укидања аутономне покрајине Војводине.
Остало је још само измишљање „војвођанског језика”
и „војвођанске цркве”
ПОДРШКА ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ ПОЛИТИЧКОМ ЗАХТЕВУ ДВЕРИ
ЗА УКИДАЊЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ
- Постојећом територијално-политичком аутономијом даље се разбија национално јединство српског народа. „Нова обележја” Војводине не сведоче српско историјско наслеђе, док Војводина чак има и Развојну банку Војводине коју нема Србија као држава
- Обични грађани добијају само „новосадизацију” Војводине, нову централизовану бирократију и администрацију, а никакву децентрализацију унутар Покрајине
У ЗАКЉУЧКУ Четврте земаљске конференције КПЈ из 1934. године истиче се да ће на развалинама Југославије настати независне државе у Словенији, Хрватској, Босни, Црној Гори, Македонији, Косову и Војводини.
Уочи 80-годишњице ове конференције примећујемо да од свих седам поменутих тада искључиво географских територија данас само једна није покушала да постане самостална држава, док су све остале то покушале вољом тзв. западне међународне заједнице и кршењем међународног права у последњих 20 година. Једина са овог „визионарског списка” КПЈ коју страни центри моћи још увек нису инспирисали на независност јесте Војводина. После најновијих најава о „врућој јесени у Војводини”, оснивању „аутономашког фронта” и „референдуму у АП Војводини 2018”, јасно је да старе комунистичке матрице још увек живе и теже дефинитивном остварењу.
Када се подсетимо распада бивше Југославије, формирања нових држава од бивших југословенских република и непрестаног скраћивања територија српског народа, а посебно у светлу покушаја разбијања Србије кроз отимање Косова и Метохије, закономерно закључујемо да ће тај процес бити настављен и у Војводини. Стварање државе у држави на територији Војводине увелико је на делу кроз спровођење антиуставног Статута и Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, а такође противуставна Војвођанска академија наука и уметности ради на стварању новог, „војвођанског идентитета”.
После увршћивања Војвођанина у категорију нације на Попису становништва 2011, остало је још само измишљање „војвођанског језика” и „војвођанске цркве” да би се процес формирања „нове нације” заокружио. Стајати немо и повучено пред очигледношћу овог процеса води у даљу националну погибао и државотворну пропаст српског народа.
Прави разлог успостављања војвођанске аутономије је политичко и територијално раздвајање Срба.
Постојећом територијално-политичком аутономијом даље се разбија национално јединство српског народа. „Нова обележја” Војводине не сведоче српско историјско наслеђе, док Војводина чак има и Развојну банку Војводине коју нема Србија као држава.
Обични грађани тако добијају само „новосадизацију” Војводине, нову централизовану бирократију и администрацију, а никакву децентрализацију унутар Покрајине.
То је један од најјачих доказа да овде није у питању никаква регионализација и децентрализација већ стварање новог ентитета, специфичне државе у држави, федерализација Србије и класичан, већ толико пута виђени пут у сепаратизам.
Зато подржавамо политички захтев Српских Двери за укидање аутономне покрајине Војводине, као политички сувишне и економски штетне административне јединице.
