Јеремић гласао „за”, а Цвијана није ни било у сали…

УСВОЈЕН БУЏЕТ ЗА 2014. - ПРИХОДИ 930, РАСХОДИ 1.112,

А ДЕФИЦИТ 182 МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА, ОДНОСНО 4,6 ОДСТО БДП

• Расходи за камате биће 114 милијарди динара, што је повећање од 20 милијарди у односу на 2013, а субвенције ће бити 81 милијарда, што је смањење за три милијарде динара

          СКУПШТИНА Србије усвојила је данас Закон о буџету за 2014. годину, који предвиђа дефицит републичког буџета од 182,5 милијарди или 4,6 пројектованог бруто домаћег производа (БДП).

          За Закон о буџету гласала су 134 посланика владајуће већине, као и СПО-ДХСС, и самостални посланици Вук Јеремић и Драгана Ђуковић, а против је било 40 посланика ДС, ДСС, УРС, ЛДП, СВМ и ЛСВ, док Владимир Цвијан (СНС), који је у току дана најавио да неће подржати буџет, није био у сали за време гласања.

          Буџет, који је усвојен у законском року до 15. децембра, предвиђа приходе од 930 милијарди динара и расходе 1.113 милијарди.

          Србија ће наредне године, према пројекцији буџета, остварити благи привредни раст од један одсто, пре свега због недовољне експанзије инвестиција и реалног пада личне и државне потрошње.

          Скупштина Србије дала је и сагласност на Финансијски план Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2014, затим на Финансијски план Фонда за социјално осигурање војних осигураника за идућу годину, као и на Финансијски план Националне службе за запошљавање.

          Посланици су већином гласова дали сагласност на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за здравствено осигурање за 2013. годину, и на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Националне службе за запошљавање за 2013. годину.

          У буџету за 2014. на републичком нивоу приходи ће бити 930 млијарди динара, што је номинални раст од 6,5 одсто у односу на ребаланс за 2013. годину, а расходи 1.112 милијарди динара, што је раст од 5,8 одсто, док ће дефицит бити 182 милијарде, односно 4,6 одсто БДП-а.

          Највећи приходи планирају се од наплате ПДВ-а, 430 милијарди динара, односно 46 одсто укупних прихода, док на расходној страни трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања, пре свега ПИО фонду, износе 280 милијарди, односно 25 одсто укупних расхода.

          Капитални расходи биће 52 милијарде динара, што је значајно повећање у односу на 2013. годину, а неки од најважнијих пројеката су наводњавање у пољопривреди, обнова клничких центара, истраживање и развој у науци.

          Расходи за запослене су 272 милијарде динара, односно 24 одсто укупних расхода, што је номинални раст од 3,2 одсто у односу на 2013. годину, док ће расходи за робу и услуге бити 96 милијарди.

          Расходи за камате биће 114 милијарди динара, што је повећање од 20 милијарди у односу на 2013, а субвенције ће бити 81 милијарда, што је смањење за три милијарде динара.

          Буџетом је предвиђено 16,1 милијарди динара за културу и информисање, што је преко два пута више него за 2013.

          Једним од амандмана владе на буџет предвиђена је и прерасподела трошкова тог министарства, јер је анализом утврђено да током 2014. неће бити утрошена планирана средства предвиђена за реконструкцију и санацију установа културе, тако да је ослобођен део средстава од око 1,5 милијарду динара која ће бити утрошена на друге пројекте у култури.

          Премијер Србије Ивица Дачић, приликом обраћања посланицима почетком ове недеље, оценио је да предлог буџета за 2014. годину представља прилику за нови почетак и прекретницу у начину размишљања, као и увођење одговорности у вођење економије.

          Дачић је, представљајући у Скупштине Србије предлог буџета за 2014, истакао да је у том документу сабрано све оно што је влада прокламовала као циљеве своје политике, пре свега одговорност.

          Министар финансија Лазар Крстић сматра да предлог буџета за 2014. годину није ни идеалан, ни најбољи, али да је реалан и да представља једини могући пут и смер у овом тренутку.

          „Сматрам да смо у ограниченом простору у коме морамо да делујемо постигли максимум“, рекао је Крстић, додајући да ће предложеним мерама бити постигнут минимум потребан да држава настави да нормално функционише.

          Буџет Србије за 2014. први пут је у протеклих десетак година усвојен на време, најпре на седници владе, а потом у Скупштини, а према Закону о буџетском систему земље.

          Претходних година буџет је у Скупштини углавном усвајан крајем децембра, а 2008. сат и по пре поноћи и завршетка јесењег заседања парламента.

          Скупштина наставља рад у понедељак, 16. децембра, у 10 сати.