ДВЕРИ: Министарство просвете Србије уништава српски језик у Рашкој области

УПОЗОРЕЊЕ ПРЕД УВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ НА „БОШЊАЧКОМ ЈЕЗИКУ“

У ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

• Није спорно да припадници националних мањина користе свој матерњи језик који није српски и да га зову својим именом (попут Мађара, Словака, Русина, Рома...), али је недопустиво - саопштиле су Двери - да се припадницима националних мањина дозволи да, у складу са сопственим политичким циљевима, преименују српски језик у свој
• Свако може себе да доживљава како хоће, али не може да негира апсолутну лингвистичку чињеницу да говори српским језиком, као што, примера ради, Американци или Аустралијанци не негирају да говоре енглеским језиком

        ДВЕРИ су упозориле да представници Министарства просвете Србије планирају да наредних дана у Новом Пазару верификују увођење наставе на „бошњачком језику“ у основне и средње школе у Рашкој области.

       Није спорно да припадници националних мањина користе свој матерњи језик који није српски и да га зову својим именом (попут Мађара, Словака, Русина, Рома...), али је недопустиво да се припадницима националних мањина дозволи да, у складу са сопственим политичким циљевима, преименују српски језик у свој. Свако може себе да доживљава како хоће, али не може да негира апсолутну лингвистичку чињеницу да говори српским језиком, као што, примера ради, Американци или Аустралијанци не негирају да говоре енглеским језиком.

       Не смемо се одрицати српске баштине само зато што је неко други за њом посегао. Као што се не смемо одрицати свога народа и своје земље, исто тако не смемо разбијати српски језик.

       Очигледно је, политику који Ивица Дачић спроводи на територијалном плану издајом Косова и Метохије, министар Обрадовић, утабаним стазама покојног Бранислава Брборића, спроводи на пољу културе и образовања.

       Границе српског језика су границе штокавског наречја, и они који говоре тим наречјем говоре српским и само српским језиком, што су утврдиле научне величине попут оснивача славистике Павела Јосифа Шафарика, Вука Караџића, Милана Решетара, а потврђено је и „Словом о српском језику“ крајем прошлог миленијума.

       Подсећамо да је концепт „бошњачког језика“ настао у време аустроугарске окупације Босне и Херцеговине као вид разбијања јединства српских земаља, те да се и данас овај аргумент користи зарад остваривања политичких интереса званичног Сарајева и његових налогодаваца.

       Научне чињенице се - наглашавају Двери - не смеју мењати због нечијих политичких прохтева.