КОШТУНИЦА ЗА „НИН“: Дачић прекрши Устав сваки пут кад у Бриселу преговара са Тачијем
ЛИДЕР ДСС УВЕРЕН ДА СРПСКИ НАРОД НЕЋЕ ГЛАСАТИ ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА
ЈЕР БИ ТО БИО ГЛАС ЗА УНИШТЕЊЕ ДРЖАВЕ
Војислав Коштуница
- Странци ће од 1. јануара 2017. моћи да купују нашу земљу. Све друге земље су имале рок од десет и више година после уласка у ЕУ, а ми нашу земљу одмах распродајемо. И то годинама пре него што ће Србија ући у ЕУ, ако Уније тада уопште и буде. А могућ је и крај ЕУ пре него што ми стигнемо да закуцамо на та врата
- Још 2006. када је Устав донет, на питања да ли ћемо морати да мењамо Устав због његове преамбуле одговорио сам да ће Устав бити мењан онда када се промени Повеља УН и Резолуција 1244, документи који гарантују територијалну целовитост сваке државе, па и Србије
- Да су ствари на терену тако сјајне посао око стварања нелегалне косовске државе би одавно био завршен. Претходна влада је 2008. потписала ССП са ЕУ и тиме се сагласила са земљама које су признале независност Косова. Па су онда довели на мала врата Еулекс. Па су 2011. почели преговори између Београда и Приштине
- А да ли је посао завршен? Није. Власт СНС је наставила да уништава српске државне институције на Косову, али ствари тамо и даље не функционишу како се то желело у Бриселу
ПРЕДИЗБОРНЕ прогнозе и анализе се слажу у једном: Демократска странка Србије ће прећи цензус јер има стабилно и мотивисано бирачко тело. Војислав Коштуница, који је неприкосновени председник странке још од 1992, изборну кампању види као прилику да представи програм по којем се ДСС битно разликује од осталих понуда на политичкој сцени.
„Србија не треба да буде у ЕУ, која је у великој кризи, не треба да улази у тренутку када неке земље из ње излазе или се спремају да изађу. Исланд је та врата залупио, а Велика Британија, судећи према јавном мњењу и медијима који су за дивљење у односу на наше, и те како расправља о томе и у овом тренутку у њој преовлађује евроскептично расположење. Сигуран сам да политика ДСС данас има већу подршку него што је имала пре неку годину. На овим изборима заправо Србија бира између послушничке политике СНС према Европској унији и политичке неутралности коју заступа ДСС“, каже Коштуница за НИН.
Када кажете да сте за политичку и за војну неутралност и против Бриселског споразума и прикључења ЕУ, шта Србија тиме добија?
Србија добија могућност да самостално одлучује на основу својих интереса. Добија привреду која може да омогући да нормално живимо од свог рада. А шта добијамо од ЕУ? Да сваки наредни дан може бити гори.
Немачка се пресабрала и окренула се Русији када је реч о спољној трговини. Пољска која је извозно 50 одсто била везана за тржиште ЕУ, сада је 50 одсто свога извоза пребацила на руско тржиште. То су јасни примери. А да не говорим да се преговори у Бриселу воде на такав начин да сваки пут када Дачић оде да преговара са Тачијем, можете бити сигурни да је прекршен Устав Србије.
Шта подразумева економија политичке неутралности коју заступате?
Подразумева постављање српске привреде на здраве основе и тиме почетак опоравка наше економије. То је могуће само ако редефинишемо односе са ЕУ. Даћу вам примере. Од 1. јануара ове године укинуте су царине на пољопривредне производе који ће долазити из ЕУ у Србију, који су 10 до 15 пута више субвенционисани од наших производа. То ће уништити нашу пољопривреду. У свим другим земљама које су ушле у ЕУ царине су се укидале две три године пре приступања. Затим, странци ће од 1. јануара 2017. моћи да купују нашу земљу. Све друге земље су имале рок од десет и више година после уласка у ЕУ, а ми нашу земљу одмах распродајемо. И то годинама пре него што ће Србија ући у ЕУ, ако Уније тада уопште и буде. А могућ је и крај ЕУ пре него што ми стигнемо да закуцамо на та врата.
Шта би била сврха канцеларије за сарадњу са Русијом за коју се залажете? Да ли би Русија била главни партнер?
Русија може бити велики и значајан партнер Србије из два важна разлога. Први је да су Немачка, Италија и друге европске државе кренуле из све снаге на руско тржиште. Други је да је Србија једина земља која има Споразум о слободној трговини са Русијом.
Подаци кажу да трговинска размена са ЕУ иде до 70 одсто, а са Русијом око 20 одсто.
Зато нам је привреда у овако понижавајућем положају. Наш извоз у ЕУ је 6о одсто нашег укупног извоза и таква политика је погрешна. Сада ће нахрупити роба из Европе, пре свега пољопривредни производи, што ће нашу привреду уништити. С друге стране, имате руско тржиште на које наша роба може пре да стигне, а то нам омогућава Споразум о слободној трговини. Власти су очима, душом и срцем окренуте само на једну страну, ка Бриселу и то на штету Србије.
Чини се да Руси нису, и поред споразума, толико нама наклоњени јер не уважавају и стратешке интересе Србије. Наши аутомобили, Фијат, немају олакшице за продају у Русији.
Не знам шта су радили они који су обећавали и полагали велике наде да ће наши аутомобили бити извезени у Русију.
Тражили су олакшице за аутомобиле па Руси то нису дали.
Није сарадња у стављању било кога пред свршен чин. Ко је тражио олакшице њега питајте зашто их је, када и како тражио.
Како гледате на аранжмане са арапским земљама, који су сада у току?
Треба тек да видимо да ли ће они заиста почети да инвестирају у Србију, јер то до сада није био случај. А треба се окренути свима, па и арапским земљама и Русији и Кини и Европи, а не везати се слепо за један политичко економски савез као што је ЕУ, који је у озбиљној кризи. Погледајте Грчку и Шпанију, где је незапосленост преко 26 одсто, а незапосленост младих преко 55 одсто. Да не помињем земље које су јуче ушле у ЕУ, Румунију и Бугарску које неког бољитка и среће нису ла се Русији када је реч о спољној трговини. Пољска која је извозно 50 одсто била везана за тржиште ЕУ, сада је 50 одсто свога извоза пребацила на руско тржиште. То су јасни примери. А да не говорим да се преговори у Бриселу воде на такав начин да сваки пут када Дачић оде да преговара са Тачијем, можете бити сигурни да је прекршен Устав Србије.
Видели смо напоре ове владе, покушај реформи са неким законима који нису стигли до Скупштине. Колико сте блиски том концепту реформи?
Право питање је шта се десило са законима о стечају и приватизацији у које се Влада заклињала, па није смела са њима да иде на изборе него их је одложила. ДСС води рачуна и о нечему што у Европи очигледно нестаје или је потпуно нестало, а то је социјална држава и уопште солидарност. Морате имати у виду како народ живи, колико месеци, колико година људи не примају плате, да са тридесет година немају ни први посао и то није питање равнотеже између тржишног и социјалног концепта већ питање чисте реалности.
Тема која ће свакако доћи на дневни ред после избора је промена Устава. Какав исход очекујете?
Још 2006. када је Устав донет, на питања да ли ћемо морати да мењамо Устав због његове преамбуле одговорио сам да ће Устав бити мењан онда када се промени Повеља УН и Резолуција 1244, документи који гарантују територијалну целовитост сваке државе, па и Србије. Постоји поступак за промену Устава у Скупштини и референдум после њега. Уверен сам да српски народ неће гласати за промену Устава јер би то био глас за уништење државе.
Оно што видимо на терену, на Косову, говори нешто друго.
Да су ствари на терену тако сјајне посао око стварања нелегалне косовске државе би одавно био завршен. Претходна влада је 2008. потписала ССП са ЕУ и тиме се сагласила са земљама које су признале независност Косова. Па су онда довели на мала врата Еулекс. Па су 2011. почели преговори између Београда и Приштине. И да ли је посао завршен? Није. Власт СНС је наставила да уништава српске државне институције на Косову, али ствари тамо и даље не функционишу како се то желело у Бриселу.
Функционишу по законима Приштине, те је та преамбула само слово на папиру.
Те законе Приштине признала је власт у Београду, признала је Влада и председник Републике иако је положио другачију заклетву. Све су они то признали. Али стварност је другачија.
Стварност је и да Срби излазе на локалне изборе.
Право питање је колико је Срба изашло на те изборе. Говоре о слободним и поштеним изборима, а знамо на који начин је власт у Београду приморавала сопствени народ да излази на изборе. Не признају независност Косова, а терају народ да излази на изборе по законима непризнате државе. Излазили су онако како се није излазило на изборе ни 1945. То не служи на част ни Београду ни Бриселу. У 21. веку, са пуним устима демократије и Европе ви изводите целе установе да колективно гласају против сопствене државе. То је недопустиво.
Уставне промене о којима се сада говори тичу се и дефинисања положаја Војводине. Да ли и какве промене очекујете и како Уставом решити посебности региона?
Уставом је већ на прави начин решен положај Војводине и територијално уређење Србије. Намера оних који се залажу за нови уставни положај Војводине је да се Устав као највиши правни акт прилагоди Статуту који није ни закон, већ подзаконски акт. То је чиста бесмислица, односно покушај рушења државе.
Због чега сте изашли из радне групе за статут Војводине?
Оно што је радна група требало да учини пре него што је започела рад на Статуту је да предложи закон о надлежностима Војводине, па тек пошто тај закон буде донет да се приступи раду на Статуту. И прошли пут, 2008. се кренуло наопаким путем, прво је донет Статут, па је онда Закон прилагођаван Статуту. У таквом противуставном поступку ДСС не може да учествује.
Угледни људи, посланици, нису више на вашој посланичкој листи, Синиша Ковачевић, Санда Рашковић Ивић, Милица Радовић, Марко Јакшић. Зашто?
Објашњење је врло једноставно. Одлуку о томе ко ће бити на листи је донео Главни одбор странке по нормалној процедури. Ниједна примедба од оних које су се чуле у медијима није изнета на Главном одбору, нити пре тога на Председништву странке. Наравно, могуће је да познате личности на многобројне друге начине учествују у страначком раду.
Да ли је разлог што није формиран „патриотски блок“ са странкама попут Двери, са којима сте излазили на локалне изборе?
Не. Ми смо изашли на изборе самостално јер је за коалиције потребна заједничка политика са другим странкама. Ми ценимо што су странке и организације о којима је реч против ЕУ, али то само по себи није довољан разлог за коалицију.
Други разлог који се помиње је унутрашње устројство странке, централизам у одлукама, затвореност према медијима, јавности.
Поставите питање централизма странкама на чијим скупштинама сви од првог до последњег гласају на један начин, и нема ниједног гласа против. Код нас се увек слободно расправља и гласа. Неки су гласали за, неки против. Жао ми је што није било других предлога за председника ДСС. Судбина сваког од нас, моја, било кога, мање је важна. Важно је оно о чему говоримо, политика коју заступамо да је Србији спас у политичкој неутралности, а не у чланству у ЕУ.
Залажете се за референдум о прикључењу ЕУ. Нису ли и ови избори на неки начин референдум, јер је јасна подела на странке које су за прикључење и вас који сте против?
Не нису, референдум је озбиљна ствар. Овде имате једну догму која је нешто мало одмакла од оне које смо раније слушали, да комунизам нема алтернативу. Сада се непрекидно понавља да ЕУ нема алтернативу. Потребан је зато период од годину дана у којем би се омогућило свима који заступају ставове за и против ЕУ да их изнесу у медијима, а затим да се народ изјасни на једном слободном и поштеном референдуму. Ако народ тада буде за ЕУ, поштоваћу вољу народа.
