ПАЈТИЋ: Не можемо да правимо европску Србију ако прво не направимо српску Србију

ИЗВИНИО СЕ СРБИЈИ И ТВРДИ: НЕПРОСВЕЋЕНИ АПСОЛУТИЗАМ ТРЕЋЕ ВУЧИЋЕВЕ ВЛАДЕ ИЗВОДИ РЕФОРМЕ У КОРИСТ НАШЕ ШТЕТЕ

Бојан Пајтић

• У Србији је на делу освета бивших понављача. Једна народњачка популистичка странка шурује с олигарсима и јаше на незнању и емоцијама највећих жртава транзиције
• Грађанима секу струју због дуга од 10 хиљада, а олигарси који држави дугују стотине милиона динара на име пореза држе нам предавања о томе како треба водити економију у Србији
• Док су медији препуни Потемкинових села, од фабрике чипова до Мерцедесових аутобуса, наш буџетски дефицит постао је највећи у Европи. Спољни дуг је повећан за седам милијарди евра, а кредитни рејтинг Србије пао на ниво Буркине Фасо и Камбоџе
• Закључују се тајни, противуставни и незаконити уговори, директном погодбом. Истовремено, пљуште обећања о блиставој будућности и великим улагањима, најаве смењују најаве. Томе се мора стати на пут

        ИМА ли данас Демократска странка пуно право да мења Србију? Мој одговор је: нема. Али има огромну обавезу. Никад већу.

        Ако Демократска странка више не буде поновила ниједну своју грешку из прошлости, то ће бити њена највећа снага. Данас јасно видимо: не можемо да правимо европску Србију ако пре тога не направимо српску Србију. Кад Србију направимо по мери наших грађана и њеног средњег слоја, као бољу државу, истински одговорну људима, биће то европска Србија. Не може обрнуто.

        ДС ће грађанкама и грађанима Србије крајем лета представити нову платформу и политику, нове људе и нове савезнике који ће дати све од себе да од Србије коначно створимо правну, демократску и социјално одговорну државу. Али, пре било какве најаве и било каквог обећања, морам да се извиним грађанима, посебно присталицама ДС. То им дугујемо. Не желим то да учиним у ходу и између редова. Хоћу да се извиним јавно, јасно и гласно.

        Извините.

        Извињавам се у име ДС што смо за четири године на власти постали симбол изневерених очекивања, пропуштених шанси и неостварених обећања Петог октобра. Ако смо били ваша највећа нада, то смо и заслужили.

        Дугујемо вам велико извињење. Најмање то и најмање толико.
               
        Молим вас, извините.

        Мудри људи уче на туђим грешкама. Ми морамо на својим.

        Дајем реч: своје грешке нећемо понављати.

        Убудуће морамо само онако како нас је учио оснивач Демократске странке Љуба Давидовић: од својих начела не одступајте, грађане не напуштајте, на власти се не богатите, у опозицији се не понижавајте. Тако или никако.

        Прошло је скоро 25 година откако је у Србији обновљен вишестраначки систем. Требало нам је четврт века да пређемо пут од Слободана Милошевића до Александра Вучића. За ту трагедију сви смо одговорни.

        Данас Србијом влада човек којем је требало 20 година да схвати да је пао Берлински зид, а кривицу за то највећим делом сноси ДС. Зато се извињавам.

        У Србији је на делу освета бивших понављача. Једна народњачка популистичка странка шурује с олигарсима и јаше на незнању и емоцијама највећих жртава транзиције.

        Док су медији препуни Потемкинових села, од фабрике чипова до Мерцедесових аутобуса, наш буџетски дефицит постао је највећи у Европи. Спољни дуг је повећан за седам милијарди евра, а кредитни рејтинг Србије пао на ниво Буркине Фасо и Камбоџе.

        Незапосленост је највећа у историји и порасла је на скоро 30 одсто. Стопа сиромаштва износи преко 30 одсто. Плате су пале за десетину, а пензије реално бар за шест процената. Грађани имају све мање: промет у малопродаји пада три године узастопно.

        Поплаве у Србији изазвале су трагичне последице, и показале трагичну немоћ и незнање власти да управља било каквом кризом. Ситуација у медијима је крајње незадовољавајућа, а неке појаве изузетно непријатне и потпуно неприхватљиве.

        Безбедност и сигурност грађана је на најнижем нивоу од 2000. године.

        На име пореза и акциза држава од сваке породице у Србији данас месечно узима у просеку по 17.000 динара. Грађанима секу струју због дуга од 10 хиљада, а олигарси који држави дугују стотине милиона динара на име пореза држе нам предавања о томе како треба водити економију у Србији.

        Паушални порески обвезници и мала и средња предузећа, који чине суштину српске привреде, гуше се превисоким порезима и са око 1.200 различитих намета.

        Неуставно су оптерећене плате лекара, професора, судија и официра.

        Повећана је стопа ПДВ са 18 на 20 одсто, нижа стопа са осам на 10 одсто.

        Повећане су готово све акцизе, порез на добит и порез на доходак.

        Укинути су неки порески кредити инвеститорима, чиме је ефективна стопа пореза на добит повећана за половину.

        Српски предузетник практично више не може да живи и ради као човек. То више неће моћи ни радник, јер Закон о раду, усвојен без јавне расправе, практично укида плаћени сменски рад, смањује отпремнине, обесмишљава минули рад и лимитира зараде.

        Трошкови рада у Србији смањују се на најнижу могућу меру.

        Српском сељаку се отима земља коју плаћа 400 евра по хектару и даје се страној компанији за 250 евра по хектару.

        Непросвећени апсолутизам треће Вучићеве владе Србију реформише у корист наше штете. Тајним, противуставним и незаконитим уговорима, директном погодбом. Истовремено, пљуште обећања о блиставој будућности и великим улагањима, најаве смењују најаве.

        Томе се мора стати на пут.

         (Из ауторског текста Бојана Пајтића, написаног за београдски недељник „Недељник“)