Већина Срба не верује да су нам Брисел и Вашингтон пријатељи

ЂУРЂЕВДАНСКИ ИЗБОРИ ПРЕ ЋЕ ПОКАЗАТИ ДА ЛИ СУ

СРБИ ПРОТИВ ДОСАДАШЊЕ ВЛАСТИ, НЕГО - ЗА ШТА СУ

• Досадашњу владу су крпили амерички и најутицајнији западноевропски амбасадори у Београду и неколицина српских богаташа
• Ако на овим изборима СНС добије мање од 83 посланика, онда је Томислав Николић крив пред овим народом
• Дверима, СРС-у и ДСС-у  заједнички је критичан однос према ЕУ и НАТО. После огромних проблема које Унија има, у питању је чак и сам њен опстанак, нормлно би било у сваком писменом и цивилизованом друштву да се критички анализира ваљаност приступа том, по многим страним политиколозима, политичком лешу који се одржава на апаратима              
• Већина Срба не жели да их Брисел и Вашингтон понижавају. Већина не верује да су нам ЕУ и САД пријатељи. Већина сматра, и поред вешто и подмукло вођене једнодеценијске кампање против Русије, да нам је Москва највећи пријатељ и да су нам Руси најближи народ
• Тек да опоменем наше евроунијате: Има ли игде у свету и једне државе у којој је један страни политичар омиљенији од било кога домаћег? У Србији је то - Путин!

        Пише: Споменка Деретић

        МОЖДА је било и омрзнутије власти у Србији (дахије са Аганлијом и Кучук Алијом, на пример), али сигурно није било презреније од ове која сада мора због Устава на изборе.

        У чуду се нашла караказан коалиција лажних демократа, глумљених социјалиста, истинских аутономаша, антисрпских либерала и њихових прирепака. Лидери одлазеће власти чак су савладали гађење па на предизборним журкама и одглумљеним спотовима почињу да изговарају именицу Србин и то у множини, премда је изгледало да су у мондијалистичкој конкисти успели да избришу то гнусно име.

        Већина политичких аналитичара сматра да ће се бирачко тело у Србији поделити гласајући или за странке коалиције на власти предвођене демократама или за коалицију коју предводи Напредна странка настала пре три године отцепљенем од Српске радиклане странке, до тада најмоћније опозиције пробриселско-вашинтонској власти.  Моје мишљење је другачије.

        Тачно је да постоје две велике коалиције, али постоји и још један блок партија које карактерише дубинска одвратност према бриселско-вашингтонском диктату и још дубља окренутост једино интересу Србије. То су Српска радиклана странка др Војислав Шешељ, ДСС др Војислава Коштунице и Двери. Ове три партије су далеко најмање пара потрошиле за птопаганду, то јест за завођење бирача холивудским спотовима и шареним лажама.

        Први бок странака сачињавају у ствари партије досадашње власти: коалиције око Демократске странке, око Дачићевог СПС-а, око Либаралне партије Чедомира Јовановића и Динкићеве странке шифре Г17+, прерушене у Уједињене регионе, не би ли народ заборавио како их је пре 4 године слагао да ће свако добити по 1000 евра ако буде гласао за Бориса Тадића.

„Једном лажов увек лажов“

        Везивно ткиво овог блока је апсолутно прихватање свих захтева САД-а и ЕУ, чак и ако су ти захтеви погубни по интресе Србије. Заузврат, ове странке очекују од Брисела и Вашингтона помоћ да би опстале на власти.

        Тако ће ови избори пре показати да ли су Срби против досадашње власти, него за шта су.

        Чињеница је да су досадашњу владу скрпили амерички и најутицајнији западноевропски амбасадори у Београду и неколицина српских богаташа, продуката пљачкашких приватизација, а да влада није, како то обично бива у независним државама, настала као последица изборне воље грађана.

        Образовање демократске пробриселске владе омогућила је бивша СПС, чији је актуелни лидер, преварио своје бираче. Наиме, у предизборној бици Дачић се громогласно залагао за достојанство, за Србију са Косовом и Метохијом и за патриотску политику Слободана Милошевића. Обећао је бирачима и да нипошто неће ући у владу са демократама и да никада неће прихватити диктате из Брисела и Вашингтона.

        Захваљући Викиликсу, који је објавио и депеше америчке амбасаде у Београду, а што је Никола Врзић приредио, а штампао Печат, сазнајемо какав је у ствари однос Ивице Дачића према првом председнику и оснивачу СПС-а, у Хагу убијеном Слободану Милошевићу: „Баш ме брига за Милошевића, али не смем то да кажем јавно, јер ћу изгубити гласаче.“ Према истом извору за време кампање, када се Дачић заклињао да неће са жутима, већ је с њима закључио договор у „замену за подршку ДС-а кандидатури СПС-а у Социјалистичкој интернационали“.

        Дачићев СПС, а ни Србија ништа нису добили од С. Интернационале, иако су се слизали са партијама које су здушно заговарале и учествовале у бомбардовању наше земље.

        Многи сматрају да је Дачић најуспешнији министар у досадашњој влади. Успеси су ваљда: хапшење и испуручивање Хагу Радована Караџића, хапшење и испоручивање Хагу команданта војске Републике Српске Ратка Младића, хапшење и зверско пребијање малолетника и млађих пунолетника, махом из патриотских омладинских организација: Образ, Наши 1389 који су покушавали да спрече парадирање београдским улицама хомосексуалних и педофилских организација и група.

        Дачићева полиција затварала је похватане дечаке (много деце је било из богословних школа и гимназија) и убацивала их у ћелије са починиоцима силовања од којих су неки злостављали добру српску децу. Знам за случај дечака који је у ћелији те ноћи оседео.

        Још три последња Дачићева успеха да споменем. Његова жандармерија је пре два месеца срушила српске барикаде којима се народ са свера Космета бранио од лажне државе Косово и њима онемогућавао да албански полицајци и цариници направе границу на Панчићевом врху. Дачићеви жандарми, притом су пребијали српске момке који су барикаде чували. И трећи његов успех и допринос одлазећој власти: пре само неколико недеља похапшени су дечаци који су за време демонстрација, због проглашења независности лажне државе Косово упали у две просторије америчке амбасаде у Београду, јер је Вашнгтон подстакао сецесију Шиптара и наравно признао лажну државу.

        При томе су амерички маринци угушили дечака Вујовића, избеглицу с Космета, који се у једној од те две просторије нашао. Дечак је био добар ђак и спортиста, и као код већине момака, похапшених пре неколико недеља, изгубио је баку, коју су Шиптари убили.

        Тадића и Дачића похвалио је представник америчке амбасаде, а Србима је запретио да ће сваки Србин у Србији страдати, ако се дрзне да дигне руку на Американца или америчку имовину.

        Тадић је за свога мандата пузао пред свима. Метанисао је са булама - лажним мајкама Сребренице, као кученце слушао своје евроатланске газде, послао Стефановића да Шиптарима преда Косово и Метохију, као да му је Грачаница од мајке остала. И то није крај: Тадић ће - цитирамо депешу америчке амбасаде - „чим влада буде формирана, довести Србију ближе НАТО-у.

        Његов министар спољних послова Вук Јеремић био је још одређенији. На питање шпанског дипломоте у средишту НАТО шта Србија жели - Јеремић је одговорио: „пуноправно чланство!“ Што се тиче министра војног, он је за НАТО и рукама и ногама. Мало ли је примера о другим понижењима Србије.

        У време одлазеће владе чак је четврт милиона Срба остало без посла, а већ је више од милион незпослено. Србе су оставили без традиционалних вредности: части, достојанства, слободољубивости.

„Једном издајник, увек издајник“

        Други блок странака окупљених око СНС-а не разликује се од првог по циљу јер и једни идруги сматрају да је спас Србије у ЕУ. Лидер СНСа и бивши други човек СРСа, Томислав Николић, признао је 29-ог овог месеца у емисији Прве телевизији да се партија коју предводи разликује од демократске коалиције само по људима који их предводе.

        У депеши америчке амбасаде написаној 19-ог новембра 2008-е дато је објашњење зашто је дошло до расцепа у Српској радикалној странци: „Разлаз између Шешеља и Томислава Николића у великој мери је изазвало прагматично признање Николића и његових тајкунских финансијера да се српско бирачко тело окреће према Европи“. Такође, према депеши амричке амбасаде 08BELGRADE1189 члан председништва и потпарол СНС-а Небојша Стефановић каже да се СНС не држи идеологије и потврђује жељу за српским учлањењем у ЕУ и да треба припремити бирачко тело да прихвати решење Косова.

        Другим речима, и напредњаци су спремни да признају независно Косово, само још да као и демократе и социјалисти преваре гласаче. Доказ да је то тачно јесте одлучност демократа, социјалиста И. Дачића, либерала, напредњака, и свих других партија ова два блока да се не одрже локални избори у српским срединама на Косову и Метохији, што је директно кршење Устава и индиректно признање независности Косова.

        Министар унутрашњих послова лажне државе Косово Бајрам Реџепи недавно је рекао моме колеги са московске телевизије: „Ваш амбасадор више штити Србе на Косову од председника Србије. Ми смо демократска држава и можемо дозволити да српска мањина гласа ако има двојно држављанство за предедника или српски парламент, али нећемо дозвoлити да гласају за локал јер је ово друга држава“.

        Реџепи, Тадић, Дачић, Јовановић, Николић, Вучић сагласни су, против су само СРС, ДСС и Двери.

        Покушаћу да објасним како је дошло до трагичног урушавања патриотског блока који је -  да је опстао - могао да победи на овим изборима и изведе Србију из безнађа.

        Томислав Николић и Александар Вучић били су до пуча у СРС-у нацНиколићионалисти и русофили, а онда је, по мом мишљењу операцију преузимања СРС-а од тврдог и апсолутно доследног српског националисте и противника САД-а и ЕУ Војислава Шешеља смислио његов политички син Александар Вучић. Мислим: чак много раније од разлаза са утамниченим лидером радикала.

        Питање је да ли је икада Вучић искрено прихватио идеологоју српског национализма или је то била само маска за његово бављење политиком. Николић је обрађиван постепено корак по корак, како би рекли Вучићеви Британци. Убедили су га и Цане Суботић и Французи и Тадић и дарежљиви тајкуни да је заслужио да буде први, успех радикала га је понео и Николић је поверовао у своју харизму.

        Покушао је да преузме странку, а није му успело захваљујући тврдом, бројнијем крилу СРСа и борбености српских радикалских амазонки. Тако је Тома Николић постао омиљени опозиционар Бориса Тадића којем је спао камен са срца јер је СРС имала више посланика у Парламенту од демократа. Ако на овим изборима СНС добије мање од 83 посланика, онда је Николић крив пред овим народом.

Доследни

        Оно што је заједничко Дверима, СРС-у и ДСС-у јесте критичан однос према ЕУ и НАТО. После огромних проблема које Унија има, у питању је чак и сам њен опстанак, нормлно би било у сваком писменом и цивилизованом друштву да се критички анализира ваљаност приступа том, по многим страним политиколозима, политичком лешу који се одржава на апаратима.

        Истовремено, Србија има Споразум о слободној трговини са Русијом. То показује да ове три партије озбиљно промишљају о будућности Србије. Војислав Коштуница, председник ДСС-а се залаже за преиспитивање односа са ЕУ и сматра да Србија треба коначно да почне да се развија као слободна и суверена држава. Радикали се залажу за слободну самосталну Србију, за што тешње односе са Русијом и за иделе велике Србије.

        И Двери, покрет младих интелектуалаца патриота, сматра да је прозападна власт у Србији створила неколико енормно богатих људи и јако сиромашан и слуђен народ.

        Спас све три странке виде у чвршћем повезивању са Русијом и будућом Евроазијском унијом. Занимљиво је што и највећи део српског народа то исто мисли али ће, бојим се, опет бити преварен.

        Већина Срба не жели да их Брисел и Вашингтон понижавају. Већина не верује да су нам ЕУ и САД пријатељи. Већина сматра, и поред вешто и подмукло вођене једнодеценијске кампање против Русије, да нам је Москва највећи пријатељ и да су нам Руси најближи народ.

        Али, изузев ове три странке које и немају приступ медијима, све остале партије причају бајке о Западу а сиромашан народ је прилично лаковеран. Колико нас је могло да чује недавни програмски говор Владимира Путина у којем најављује још већи развој Русије и истиче да ако Русијани не обнове традиционални однос према основним вредностима, онда никакве мере економске и социјалне политике неће донети стабилан резултат.

        И, тек да опоменем наше евроунијате: Има ли игде у свету и једне државе у којој је један страни политичар омиљенији од било кога домаћег? У Србији је то -Путин!