Напредак у решењу сукцесије СФРЈ
САМО ХРАВТСКА НЕ ПОШТУЈЕ ДОГОВОРЕ, КАЖЕ ОЛИВЕР АНТИЋ
НЕКЕ ствари у вези са расподелом имовине СФРЈ мораћемо мало другачије да поставимо, каже представник Србије у комитету за питање сукцесије СФРЈ Оливер Антић.
Иако до сада постигнути договори у вези са овом „оставинском расправом“, која траје већ 12 година између пет држава наследница СФРЈ, не могу да буду подвргнути ревизији, јер за сукцесију нема вишег тела од Комитета, Антић је уверен да уз добру вољу свих страна неке ствари могу да се превазиђу.
„Логично је и природно да се нека од постигнутих решења коригују тако да то одговара и једној и другој страни“, рекао је Антић за „Политику“ и додао да „већ има позитивних сигнала у том правцу, рецимо из Босне и Хереговине“.
Истичући да су нека договорена решена „потпуно апсурдна“, професор Правног факултета и саветник председника Томислава Николића, каже да права решења јасно произилазе из историје и логике.
То илуструје примером земљишта у Анкари, које је Кемал Ататурк поклонио краљу Александру, у изузетно лепом, атрактивном делу тог града. Српски краљ је чак направио копију београдских дворова, оних у којима је данас Председништво Србије и Скупштина града, и у Анкари подигао такве објекте.
„Е, сад је неко то ухватио и тај један двор и пола хектара дао БиХ, што је потпуни апсурд, а управо то је слика београдског двора. Значи, то је нешто што је и културно и историјски везано за Србију и нешто што симболизује Србију“, нагласио је Антић, који такав потез заиста не разуме.
Упитан да ли Србија рачуна с тим да ће БиХ пристати да се ова имовина врати, одговара потврдно, јер „сви виде да то нема никакве везе са логиком“.
Постоји још неколико таквих случајева који би, према Антићевим речима, требало преиспитати, али у овој фази разговора о сукцесији не може да открива о којим је објектима реч.
Антић је посебно незадовољан оним како се споразум о питањима сукцесије, потписан још јуна 2001. године у Бечу, примењује у Хрватској.
Реч је о великој имовини српских банака и фирми које су пословане на тлу Хрватске а која није враћена Србији, и о чему су, подвлачи Антић, претходне српске власти ћутале.
“Сад ћемо да пишемо свима у Европи“, казао је он и навео да ће „сви релевантни фактори“ у ЕУ бити обавештени да Хрватска, која ускоро улази у ЕУ, не примењује договорено и вуче хипотеку.
“Јер ту нема шта, то је само примена, а о томе нема преговора. Ако ишта има (од те имовине), а ја сумњам у то, могуће је натурално да се врати. Они то сада могу само да исплаћују у новцу“, каже Антић и тврди да Србија поштује споразум и није распродала хрватску имовину.
Антић у вези са деобом дипломатско-кунзуларних представништава бивше СФРЈ каже да још има спорних објеката, за које ће бити пронађено решење, управо узимајући у обзир спорне критеријуме о којима је говорио.
У марту прошле године објављено је да је Србија приликом последње расподеле објеката дипоматско-конзуларних представништава бивше СФРЈ, која је обављена у Загребу, у Јужној Америци и Африци добила објекте у Перуу, Венецуели, Египту, Уганди, Конгу и Замбији.
