Шарићев кокаин носили и агенти тајних служби

ПОДГОРИЧКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „ВИЈЕСТИ“ О ПРАЋЕЊУ ДАРКА ШАРИЋА

И СТЕЗАЊУ ОБРУЧА ОКО НАСЕРА КЕЉМЕНДИЈА

• Кељмендија и његове блиске сараднике, браћу Османи - Башкима, Бурима и Ћазима званог Феликс, пратило је и прати чак десетак европских и америчких обавештајних служби - највише пратили БиХ Агенција за истраге и заштиту (СИПА), Америчка агенција за борбу против дроге (ДЕА) и Федерални истражни биро (ФБИ)
• Доказано да је Ћазим Османи Феликс био „на вези“ са директором Сигурносне обавештајне агенције Хрватске (СОА) и касније министром унутрашњих послова Хрватске Томиславом Карамарком. Регистровани су контакти браће Османи и са шефом обезбеђења Ива Санадера, мајором Антом Бралићем
• ДЕА је пратила контакте клана Шарић у Аргентини и Уругвају, односно Монтевидеу. Убачени оперативци америчке Агенције за борбу притив дроге били су чак ангажовани и суделовали у једној акцији дотурања кокаина, све у циљу прикупљања доказа за покретање акције „Балкански ратник“

           КОНТРОВЕРЗНИ косовски бизнисмен Насер Кељменди, према сазнањима „Вијести“, предмет је праћења домаћих и страних обавјештајних служби већ више од десет година. Њега и његове блиске сараднике, браћу Османи - Башкима, Бурима и Ћазима званог Феликс, пратило је чак десетак европских и америчких обавјештајних служби.

           „На темељу информација прикупљених на тај начин, Буриму Османију је већ у Шпанији доказано прање новца“ - каже добро обавијештени извор из црногорске полиције.

           Он тврди и да је на основу прикупљених података од обавјештајних агенција доказано да је Ћазим Османи Феликс, био „на вези“ са директором Сигурносне обавјештајне агенције Хрватске (СОА) и касније министром унутрашњих послова те земље Томиславом Карамарком.

           „Обавјештајним радом регистровани су контакти браће Османи са шефом обезбјеђења Ива Санадера, мајором Антом Бралићем. Све то говори колико су криминалци дубоко ушли у сферу политике“ - каже овај извор.

           Према његовим ријечима, Кељмендија су највише пратили босанска Агенција за истраге и заштиту (СИПА), Америчка агенција за борбу против дроге (ДЕА) и Федерални истражни биро (ФБИ).

           „Праћен је путем телефона, али и преко такозваних скривених истражитеља. Шта то значи? Агенти америчке Агенције за борбу против дроге и Федералног истражног бироа били су дуго на терену на овим просторима“ - каже наш полицијски извор.

           Медији већ дуго пишу о томе да се око Насера Кељмендија стеже обруч и да се води финансијска истрага. Директор босанске полиције Драган Лукач саопштио је ових дана у Будви како се нада „да ће се тај фамозни криминалац убрзо наћи иза решетака, јер му је тамо и мјесто”.

Насер Кељменди

           Кељменди је за „Вијести“ раније демантовао тврдње да има било какве везе са пословома са дрогом и криминалом, и казао да је све што посједује „стекао поштеним радом од четрнаесте године живота“.

           И одбјегли наркобос Дарко Шарић био је на мети свјетских обавјештајних агенција много прије покретања акције „Балкански ратник“, и та акција је у ствари била круна обавјештајно-оперативног праћења помоћу најсавременије технологије, али и људи на терену, од Балкана и Европе, до Сједињених Америчких Држава и Јужне Америке.

           Добро обавијештени извор из црногорске полиције прича да су старијег Шарића америчка Агенција за борбу против дроге (ДЕА) и српска Безбједносно-информативна агенција (БИА) почеле да прислушкују читавих шест-седам година прије покретања акције и почетка хапшења сарадника овог одбјеглог криминалца.

           „По замолници БИА-е Дарка Шарића је пратила и француска обавјештајна служба, односно Дирекција за надзор територије (ДСТ), за вријеме његовог боравка у тој земљи прије три-четири године“ - прича наш извор.

           Шарић је праћен прислушкивањем телефона, али и у контактима на подручју земаља Европске уније.

           „ДЕА је пратила контакте клана Шарић у Аргентини и Уругвају, односно Монтевидеу. Убачени оперативци америчке Агенције за борбу притив дроге били су чак ангажовани и судјеловали у једној акцији дотурања кокаина, све у циљу прикупљања доказа за покретање акције „Балкански ратник““ - каже извор из полиције.

           Бројне обавјештајне аганције из читавог свијета укрстиле су рад на простору Балкана, земаља бивше Југославије, па и Црне Горе, неријетко размјењујући податке и информације до којих долазе.

           Некада се, међутим, поједине међународне агенције налазе у међусобном сукобу интереса, као што је то био случај између француске ДСТ и енглеске МИ 6. Ове двије обавјештајне службе су биле у сукобу око хватања хрватског генерала Анта Готовине. Док је Готовину француска обавјештајна служба скривала, Енглези су били истрајни да се ухапси, што се касније и десило у Шпанији.

           Према ријечима извора из црногорске полиције, српска војска у току ратова на просторима бивше Југославије доста се ослањала на руску обавјештајну службу (ГРУ). Он тврди да руске службе ФСБ и СВР и данас помажу и омогућавају скривање Мирјане Марковић и њеног сина Марка Милошевића које потражују српске власти.

           Од десетак служби из америчке обавјештајне заједнице, на Балкану су најприсутније ЦИА, ДЕА и ФБИ. У америчкој обавјештајној заједници запослено је око 150 хиљада људи, а годишњи буџет је 30 милијарди долара. Руководилац свих обавјештајних служби у САД је дирецтор ЦИА, кога именује предсједник државе. Централној обавјештајној агенцији је још од 1949. године, само двије године након формирања, дозвољена непосредна обавјештајна и контраобавјештајна активност у иностранству.

           Као члан америчке обавјештајне породице ФБИ посједује банку података за двјеста милиона људи и отиске прстију чак сто милиона људи.

           Као члан америчке обавјештајне породице ФБИ посједује банку података за двјеста милиона људи и отиске прстију чак сто милиона људи.На подручју Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије и Косова веома је присутан њемачки обавјештајно-безбједносни систем, са службама БФВ, БКА, БГС, БНД, које дјелују у оквиру Министарства унутрашњих послова те земље, као и двије службе Министарства одбране - војна контраобајвештајна служба МАВ и војно-информативна служба Бундесвера.

           Велика Британија такође дјелује преко више обавјештајних служби од којих су најпознатије МИ 6, за рад у иностранству, и МИ 5 која је надлежна за унутрашњу безбједност. МИ 6 је врло присутна на просотру Балкана.

           Француска има четири обавјештајне службе од којих су најпознатије Дирекција за надзор територије ДСТ и Дирекција за прикупљање општих података ДРГ.

           На просторима бивше Југославије највише обавјештајних служби има Хрватска, чак шест. Србија има три. Црна Гора само једну, АНБ, и сада војно-обавјештајну службу у формирању.

           У региону је јака и албанска служба Сигурими. Све ове службе укључене су и у послове праћења криминалаца, али по технологији коју користе, регионалне службе далеко заостају за познатим свјетским обавјештајним агенцијама.

           Моћ свјетских обавјештајних служби можда најбоље осликавају наводи из Wикипедије, гдје је остало записано да је чеченски вођа и предсједник Чеченске републике Ичкерије Џохар Дудајев убијен 1996. године помоћу два ласерски навођена пројектила док се служио сателитским телефоном.

           Његову локацију одредио је руски извиђачки авион, пресревши његов телефонски позив. Сматра се да таква триангулација не би била могућа без сателита НСА”.