Срби у Црну Гору нису увезени ни из Чачка, ни из Крушевца

Шта се ваља иза актуелне битке између црногорске власти и опозиције око уставних промена и `идентитетских питања`

Небојша Медојевић

* Небојша МЕДОЈЕВИЋ, лидер Покрета за промјене : Срби нису у Црну Гору увезени ни из Чачка, ни из Суботице, ни из Крушевца. Српски језик, као већински у Црној Гори. Треба да буде службени, а да народна застава означава боје које су блискије Србима у Црној Гори. Срби у Црној Гори не могу бити национална мањина. Улога и задатак политичара који се изјашњавају као Црногорци је да са нашим комшијама, пријатељима, кумовима који се изјашњавају Србима, направимо историјско помирење а да они прихвате Црну Гору као своју државу

* Лидер СНП Срђан МИЛИЋ: Договор око питања држављанства и позиције српског језика у образовном систему се не спроводи. Мора се спречити дискриминација већине која говори српским језиком од стране државних органа Црне Горе

* Посланик ДПС Миодраг ВУКОВИЋ: У Црној Гори је и даље отворен конфликт у свим сегментима, не само у политици, између унитаристичког и суверенистичког концепта. Оно шта ради опозиција је унитаристичко, нелегитимно, неуставно, противно Црној Гори. Суверенистички концепт не може прихватити нешто од унитаристичког - разишли смо се 2006. године

         ВЛАДА Црне Горе је опредељена да у договору са свим актерима на црногорској политичкој сцени, а поштујући препоруке Венецијанске комисије, пронађе адекватна решења за сва питања уставног позиционирања судства, али и остала отворена питања.

         Ово  је саопштено из кабинета црногорског премијера Игора Лукшића, после другог круга његових консултација са представницима опозиције о `отвореним питањима` пре свега из области, како их опозициони лидери називају, идентитетских питања.

         Реч је – да подсетимо - о положају Срба у Црној Гори, поред осталог – о захтеву да српски језик буде службени уз црногорски, а тробојка народна застава. А из истог кабинета је саопштено да су - у одвојеним разговорима са Лукшићем – спремност на компромис показали председници Нове српске демократије Андрија Мандић, Покрета за промјене Небојша Медојевић и Социјалистичке народне партије Срђан Милић.       

         Лукшићеви преговори са представницима опозиционих партија о изменама Устава почели су пре два месеца, а опозициони лидери тада су и затражили  да се највиши државни акт мења `у области идентитетских питања`. Иако најјачи заговорници ових идеја, Мандић и Милић, били су уздржани у изјавама, али се из њихових страначких саопштења се могло закључити да су поновили своје захтеве.

         Да српски језик буде службени, инсистирали су лидери све три главне опозиционе странке и на другом састанку са Лукшићем. Новинарима се, међутим, након разговора са премијером обратио једино Медојевић.

         - Мислим да ћемо убрзо имати нови круг разговора представника власти и опозиције да видимо шта се може регулисати Уставом, шта законом, а шта евентуално неким политичким споразумом -  истакао је Медојевић. – Моја партија је спремна на компромис у делу измена Устава које се односе на правосуђе, ако се дође до договора око “идентитетских питања”.

         Он је подвукао да Срби нису у Црну Гору увезени “ни из Чачка, ни из Суботице, ни из Крушевца”, већ да су аутохтони грађани и да се мора направити договор.

         - Ако бисмо то направили, а чини ми се да сам осетио позитивну климу, онда би наравно и ПзП правио неке компромисе око нашег предлога правосуђа, који је радикалнији и теже прихватљив него ова идентитетска питања - нагласио је Медојевић.

         Лидер ПзП-а назвао је црногорско правосуђе рушевином “којој није довољно само кречење, како то мисли Влада”.

         - Рушевину правосуђа треба раскрчити и направити нову зграду на новим темељима. Црногорско правосуђе се више може назвати 'Прво правосуђе основано 1905.`. Јер, то је акционарско друштво које је у власништву више акционара. Један акционар је породица Ђукановић, други породица Вујановић, трећи Миомир Мугоша, четврти ДПС, пети СДП а шести је организовани цриминал – оценио је Медојевић.

         Он је уверен да правосуђе у Црној Гори “не ради као независан орган у интересу народа, већ одлуке доноси на управном одбору акционара од интереса за њих”. А извршни директори су, према његовом мишљењу (Ранка) Чарапић и (Весна) Меденица које не доносе одлуке у складу са Уставом.

         Говорећи о идентитетским питањима, којима је део опозиције условио двотрећинску већину неопходну за измене Устава, Медојевић је рекао да је то минимум који власт може да испуни.

         - То је да српски језик, као већински у Црној Гори буде службени, да народна застава означава боје које су блискије Србима у Црној Гори, да химну треба скратити за две строфе и да се ради о питањима која се морају дефинисати Уставом, тако да Срби у Црној Гори не могу бити национална мањина - рекао је подгоричким медијима Медојевић. - Улога и задатак политичара који се изјашњавају као Црногорци је да са нашим комшијама, пријатељима, кумовима који се изјашњавају Србима, направимо историјско помирење а да они прихвате Црну Гору као своју државу.

         Он је апеловао на све политичаре и интелектуалце да постигну „историјски договор“. Да Срби у Црној Гори признају државни суверенитет, а ми да им учинимо те уступке и да будемо препознати не само као држава Црногораца и мањина, већ и као држава српског народа , нагласио је тада Медојевић.

         Из Информативне службе Нове саопштено је да су током разговора Андрије Мандића и Горана Даниловића са премијером Црне Горе Игором Лукшићем и потпредседником Владе Душком Марковићем “констатоване разлике у политичким полазиштима између две стране”.

         - Представници Нове су указали на недостатке и недоречености уставних норми из 2007., којима су обесправљене поједине националне заједнице, занемарена традиција и узурпирана права највеће језичке заједнице, а констатовано је да ће обе стране и убудуће разговарати потпуно отворено и аргументовано на тему евроинтеграција и уставних промена - саопштено је том приликом из Нове.

Срђан Милић

         Лидер СНП Срђан Милић је изнео став СНП-а да се „мора спречити дискриминација већине која говори српским језиком од стране државних органа Црне Горе“. Милић, ипак, није прецизирао да ли ће инсистирати да ово питање буде решено искључиво променама Устава или је довољно доследно спровођење Закона о образовању. Он је истакао да је незадовољан спровођењем договора ранијег договора да црногорски и српски језик имају равноправан третман у школској настави.

         - Не сме се заборавити да се претходни договор око питања држављанства и позиције српског језика у образовном систему не спроводи, односно опструира, вероватно, организовано од појединаца из власти. Логично је поставити питање – како се може веровати било којим предлозима премијера, уколико он очигледно нема снаге да их спроведе у дело – рекао је Милић новинарима “Побједе” пред састанак са премијером Лукшићем.

         Ни СНП, ни Нова не сматрају да су њихови захтеви условљавање реформе правосуђа против којег су у више наврата изричити били и европски политички функционери. Идентитетска питања они не сматрају уценом, него их сврставају у домен људских права.

         Посланик Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић рекао је црногорским медијима да, без обзира што је комплетна опозиција најавила да неће одустати од идентитетских питања, очекује да „нека од опозиционих партија“ схвате да су уставне промене у делу правосуђа обавеза коју тражи Европа и питање борбе против организованог криминала и корупције.

         - Очекујем да ће се у разговору са премијером наћи компромис. Хоћу да верујем да ће проговорити одговорност и да ће нека од опозиционих партија показати зрелост. Истурају се идентитетска питања у први план. Задире се у темеље грађанске државе, а то не може да мења ниједна институција, него само грађани на референдуму – оценио је Вуковић. - Остаје нам да разговарамо, да покушамо аргументима да убедимо опозицију, а ако треба, за помоћ питајмо и Европу.

         За њега је прича о уставним променама идентична оној о изборном закону, која је трајала чак четири године.

         - Сценарио се понавља. Не ради се о питању спремности за дијалог и компромис, већ о томе шта један концепт може узети од другог, јер у Црној Гори је и даље отворен конфликт у свим сегментима, не само политици, између унитаристичког и суверенистичког концепта. Оно шта ради опозиција је унитаристичко, нелегитимно, неуставно, противно Црној Гори. Суверенистички концепт не може прихватити нешто од унитаристичког, разишли смо се 2006. године – нагласио је Вуковић yа подгоричку “Побједу”.

         Он је, ипак, истакао да очекује да ће се и ова ситуација решити као она када је усвајан изборни закон. И тада је тражено да српски буде службени, па је компромис нађен у измени Закона о општем образовању и промени назива језика у наставном програм, подсетио је Вуковић.

Опет договор у задњи час?      

         СВЕ је очигледније да је рад на уставним променама сличан изради изборног закона. Свако се и тада борио за своје политичке захтеве док је Европа упозоравала да се посао мора што пре завршити, ако Црна Гора хоће датум отварања преговора.

         Након што радна група није успела да постигне компромис о спорним питањима, ствари је „узео у руке“ Колегијум председника Скупштине ЦГ и готово у задњи час постигао договор. Потписан је политички споразум између премијера Игора Лукшића и лидера опозиције СНП-а Срђана Милића, ПзП-а Небојше Медојевића и Нове Андрије Мандића о називу наставног предмета из области језика и књижевности. Промењен је Закон о општем образовању, а језик у школама уместо црногорског назван је црногорски-српски, босански, хрватски. Уведене су и олакшице за добијање држављанства Црне Горе грађанима СФРЈ који су имали пребивалиште у Црној Гори пре 3. јуна 2006. године.